1.3.06

Нека игре почну!

Посланичке групе у парламенту Црне Горе договориле су се да се референдум о независности те републике одржи 21. маја 2006. године. Прихваћено је од стране свих актера да легална и легитимна већина за промену државног статуса буде 55% од изашлих бирача.

Како ће се све ово завршити? Спортски коментатори би рекли "незахвално је прогнозирати", али у овом случају је тај клише потпуно прикладан. Мило Ђукановић је заједно са другим партијама које се залажу за независност Црне Горе добио око 190.000 гласова на изборима 2001. када је по први пут наступио отворено се залажући за независну Црну Гору. До дана данашњег је то његов зенит и без обзира што је побеђивао на изборима 2002. добијао је све мањи број гласова. Уколико би се поновила излазност из 2001. године Милу још увек фали 20-30.000 гласова да оствари своју намеру. Реално, он нема одакле да их узме. Гласачи ДПС и осталих партија за независност су имали дисциплинованије гласаче јер, без обзира на разлике између њих повезивала их је идеја независне Црне Горе док са друге стране партије које желе да сачувају заједницу нису могле да постигну сагласје.Сада је ситуација другачија пошто је ситуација "или-или" и партије за заједничку државу дефинтивно могу да оформе јединствен блок и могу да се гласовима које СНП, НС и СНС добијају на изборима додају не само гласови Шешељеве СРС и НСС Момира Булатовића већ и апстинената од 2001. године који су већином присталице заједничке државе, а који на изборе нису излазили зато што су били разочарани политичким потезима челника опозиције у Црној Гори.

Биће јако тешко Милу Ђукановићу да достигне тих 55%(не кажем немогуће, јер у политици нема немогућег) јер је тешко очекивати да ће добар део оних који су 2001. били за заједницу окренути ћура. Исто тако, мало је вероватно да ће апстиненти избора масовно изаћи да дају подршку независној Црној Гори јер се поставља питање зашто онда не гласају на изборима за Мила ако су толико запаљени за независност? Реално је очекивати да ће се десити ситуација да опција независности добије између 50 и 55 одсто изашлих што би оставио један својеврстан статус кво. Мислим да је то и био циљ предлога ЕУ од почетка. ЕУ на тај начин задржава себе као арбитра у односима Србије и Црне Горе и тако даје пропагандну муницију поборницима "евроатлантских интеграција" да нам нема живота без НАТО и ЕУ.

Али, као што рекох, у политици је све могуће...

No comments: