17.3.06

Умрли сте!

Нема дубине до које "демократе" свих боја неће потонути да би спречили достојанствен испраћај Слободану Милошевићу. Прво све могуће препреке сахрани у Београду, потом и протести досманлијских директора музеја а као шлаг на торту ту је и контра-митинг. Има једна лепа песма која описује такве.


Умрли сте...
Срца вам трула у прсима трулим,
у њима нема ни крви ни плама, -
Отровала се у вртлогу црном
Бестиднога срама.
Како сте јадни! Колико ли хрђе
Безбожне прси у себи вам крију,
а ваше душе, провалије дубоке,
Невјером нас бију.
Невјером црном ви кољете брата,
Грезнете у крв ваше мајке јадне:
O црне тице из црнога јата,
Како ли сте гладне!...

Умрли сте...
Грешна вас жудња беспућем одвела,
Сотони црној да носите скуте,
И брату своме да пеленом грким
Засијете путе...
Ни сузе мајке која вас одњиха,
Ни њена клетва из рењених груди
у трулом духу бестиднога легла
Кајање не буди...
Превласти, слава и колајне златне -
То вам је идол, за који сте дали
Срце и душу, све и име своје
којим сте се звали...

Умрли сте... Близина ваша трулежом нас гуши
И трује ваздух ове земље наше.
Покријте лице јер Српчићи мали,
од њега се плаше
Плаше се пакла, јер анђели златни
сотону виде у грудима ледним;
Плаше се срама јер чистоту хране
У душама чедним:
Плаше се жига и тих црних бора
Са вашег чела што издајство зборе;
Плаше се слуга за гомилу злата
Што џелате дворе...

Умрли сте...
Под тешким крстом, под трновим вијенцем,
Ступају браћа без јаука, бола,
а ви к'о жене кријете се подло
Од витешког кола...
Кријте се кријте, одлазите тамо
куд вас је црна мисао одвела;
Кајање позно срам вам збрисат неће
С издајничког чела.
Наше ће Сунце, ако Бог да синут,
Окован демон на нас ће пречат, -
Ми ћемо стајат са стијегом у руци,
а ви ћете клечат!...


1900.

Алекса Шантић

No comments: