11.4.06

Сталешки парламент: зашто он не би функционисао боље од садашњег

Черчил је једном изјавио да је парламентарна демократија најгори облик владавине, ако изузмемо све остале.

Током прошлог и овог века појавили су се бројни критичари парламентарне демократије као облика владавине. Неки су је критиковали са метафизичког становишта, други са верског, а најбројнији су пак указивали чињеницама и узрочно-последичним везама на њене недостатке. Неки од критичара уопште не дају никакву алтернативу парламентаризму, други се позивају на "Божје право монарха", трећи на општенародне покрете(који неминовно воде у једнопартијске диктатуре, као што су бољшевичка или националсоцијалистичка). Најзанимљивија од њих је, међутим, идеја сталешког парламента.

Сталешке скупштине су постојале још у средњем веку и биле су претеча модерним парламентима. Сваки сталеж је имао одређени број представника у тој скупштини који би заступао интересе тог сталежа. Представници су бирани искључиво од стране чланова тог сталежа. Овако би, мање-више, изгледао и савремени сталешки парламент. Овакав предлог државног уређења има, међутим, значајне недостатке.

  1. Присталице сталешког парламента се стално позивају на примере функционисања средњевековних држава али потпуно пренебрегавају временски контекст. У оно време, друштво је било строго подељено на највише два или три сталежа и границе између њих су биле врло јасне. Данас, услед технолошког напретка који је условио друштвени, сталежа има на десетине и границе између њих нису јасне. Многи људи припадају двема или више социјалних група истовремено. Ко би били њихови представници у том сталешком парламенту? И за који сталеж би они бирали? Који би се сталежи искристалисали и по ком критеријуму? На та питања, скоро ниједан предлагач сталешког парламента не даје одговор.
  2. Претпоставимо да смо успели да јасно издвојимо одређене сталеже и да ће представници сваког сталежа изабрати оне који ће заступати њихове интересе. Али онда се поставља питање: а шта су то интереси целог сталежа? Предлог сталешког парламента полази од две претпоставке:(а) да у једној друштвеној групи влада једноумље и (б) да све чланове тог сталежа покрећу искључиво ускосоцијални интереси. Наравно, не треба објашњавати да су ове претпоставке потпуно погрешне. Стаљин је једном лепо рекао:"Потпуна једнодушност постоји једино на гробљу". А свака социјална група интерреагује са другим групама и комбинација тих фактора ствара групни став.
  3. У вези са другом претпоставком из друге тачке ту је и занемаривање индивидуализма као људске карактеристике. Узмимо за пример сељаке, као један од ретких социјалних група савременог друштва која се јасно издваја. Рецимо да сељаци изаберу оне са највећим поседом и највећим приходима који би требало да штити интересе сељака у парламенту. Али постоје сељаци и сељаци, а најчешће се разликују управо по материјалним добрима које поседују. Неке мере у пољопривреди ће више одговарати богатим него сиромашним сељацима. Уколико у парламенту више седе богати сељаци, да ли је реално очекивати да ће они подржавати мере које њима лично не одговарају?
  4. Предлагачи сталешког парламента парламентарну демократију називају владавином руље и са једне стране је то тачно. Али ако и они сами предвиђају да се представнци сталежа бирају, како се другачије они могу изабрати него већином гласова? Није ли то спуштање "владавине руље" са националног на ниво социјалних група?

Осим ових, најважнијих, замерки ту су и друге, као што је непознавање генезе савремених политичких партија које су настале управо као заступници појединих друштвених група. Уосталом многе од њих и даље у свом називу имају "сељачка" или "радничка"(иако су неке од њих биле све само не заступници раднчке класе).

Оно што је највећа иронија у овом предлогу је да неодољиво подсећа на марксистичку тезу о историји као класној борби. Супротности се првилаче, зар не?

5 comments:

Uroboros said...

Ова критика сталешког уређења, иако јако површна и произвољна, је ипак добар показатељ да потреба за суштинском променом у уређењу државе све више постаје неминовност о којој се пише и размишља.

Осврнућу се само на две ствари из овог текста.

Модерна идеја сталешког уређења државе нема много везе са средњим веком (осим у називу "сталешки"). Припадност сталежу није одређена професијом, већ учествовањем у одређеној привредној или културној делатности. Најближе модерној идеји сталежа су синдикати, па тако у синдикату ГСБ-а имамо људе различитих професија, возаче, механичаре, правнике, чистачице,... Оно у чему се сталежи разликују од синдиката је да у сталеж улазе и послодавци као органски део те делатности. Тако сталежи превазилазе класну, тј. левичарску тензију коју неумитно носе синдикати.

Такође, одабир представника одређеног сталежа за локалну или државну управу се не руководи принципом количине материјалног добра (што је карактеристично за либерал-демократске системе - да вреднују људе само по количини новца којег поседују). Дакле сељаци неће бирати најбогатијег међу њима, како се тврди у овом тексту, већ оног који ће најбоље заступати интересе њиховог сталежа, а то су они људи у којима су се сусрели високи морални и професионални квалитети.

Witch-king of Angmar said...

Ја не знам да ли сталешко уређење има везе са средњим веком али чињеница је да се пропоненти овог уређења стално позивају на средњевековне монархије.

Што се организација сличних синдикатима тиче, ту има неколико битних питања на које треба одговорити. Ко ће организовати те организације? Држава? Хоће ли се дозволити само једна организација или више њих, као сада? Хоће ли бити централизоване или на локалном нивоу? Послодавци и радници ће се увек сукобљавати и њихово вештачко стављање у исту групу ништа добр неће донети.

Није речено да, на пример,сељаци не би изабрали најбогатијег, али оставимо то по страни. Кога год да изаберу он ће припадати некој подргупи у оквиру сељачког сталежа и вероватније је да ће заступати оно што највише одговара тој подгрупи него некакве "опште интересе" који су врло неодређени изузев у неким посебним, очигледним случајевима.

Uroboros said...

С обзиром да се већ неколико пута позиваш на пропоненте сталешке идеје био би ред да наведеш ко су, које су то књиге, текстови, линкови,... Овако испада да критикујеш нешто а не дајеш прилику да се аудиторијум упозна са предметом критике.

Кажеш: "Послодавци и радници ће се увек сукобљавати и њихово вештачко стављање у исту групу ништа добр неће донети." Први део ове реченице је чиста марксистичка доктрина о неминовности сукоба класа, док је други део реченице ("вештачко"!) одраз владајућег философског погледа на свет - индивидуализма, односно механичког схватања друштва, који је потекао из француске револуције, која је опет корен, како марксизму, тако и тоталитарној, либерал-демократској идеологији.

Насупрот томе, сталешка идеја се заснива на органском погледу на свет, који не прави неприродне поделе по класама или партијама, већ друштво организује по природним скупинама људи који су упућени једни на друге својом делатношћу. Такође правилно разумевање органског уређења подразумева и да не може бити сукоба међу сталежима јер су они органски повезани и зависе један од другог.

Witch-king of Angmar said...

Пре свега мислим на људе из "Нове искре" и "Новог видела" као и из "Образа".

Француска револуција јесте нагласила индивидуализам до екстрема, али ти негираш његово постојање и његов значај као мотиватора сваког човека.

А што се тиче међусобне упућености сталежа једне на друге, историја показује да то није баш тако.

Uroboros said...

Пошто пажљиво пратим сва три покрета, тј часописа, могу да кажем да сам прочитао све текстове у којима се говори о сталешком уређењу. У питању су чисто идеолошки текстови, где није било речи о практичној примени ове идеје. А твоја критика се односи управо на ту практичну примену сталешког уређења, дакле на оно о чему се у тим текстовима не говори. Ту практичну примену треба да решавају високо стручни људи, економисти и правници, као што су то некада чинили Стојан Протић или Јосип Смодлака. То је управо разлика између демократије и сталешког уређења. У демократији о свим темама прича и одлучује "и Курта и Мурта" - и нестручни и неспособни, док у сталешком уређењу то раде само стручни и способни.

Што се тиче индивидуализма, мислим да тај појам бркаш са појмом индивидуе тј личности.

Што се тиче историје сукобљености сталежа, ја ти не говорим о историји већ о природном поретку ствари. Сељак је упућен на лекаре јер му они лече децу (или стоку), упућен је на моторну индустрију јер му они праве машине за рад, а лекаре и машинце сељак храни. Сваки сукоб између њих као сталежа је неприродно стање ствари (а и нисам чуо за такав случај у историји, како ти тврдиш).