16.4.06

Срећан Ускрс...уз моја размишљања о односу вере и нације

Свима својим читаоцима који Ускрс славе по грегоријанском календару честитам овај највећи и најрадоснији хришћански празник.

Баш овај дан је, по мени, згодан повод да се осврнем на однос вере и нације у српском народу и о том односу уопште. Зашто овај, а не православни ускрс? Зато што се моји ставови о овом питању пре свега под утицајем судбине једног дела српског народа који смо, на жалост, вероватно бесповратно изгубили. Реч је о Србима римокатоличке вероисповести.

Први утисак је да је термин "Србин римокатоличке вероисповести" квинтесенцијални оксиморон(извињавам се на оволиким туђицама). Али да ли је баш тако? Колико људи зна да је београдски крај Баново брдо добило име по Матији Бану, Србину из Дубровника и римокатолику? Да ли људи знају за активности босанских фрањеваца током 18. и 19. века? На крају крајева, зар се људи не сећају да је Стефан Немања првобитно крштен у римокатоличкој цркви? Сви смо то учили и у основној и у средњој школи.

У 19. веку Српска православна црква је прогласила да "нема српства без православља" чиме је направљена изузетно велика стратешка грешка чије ће се последице дуго осећати. Још раније су Срби римокатолици у Далмацији и БиХ били под притиском хрватских бискупа да се похрвате али ти напори нису имали неког великог успеха све док СПЦ није усвојила тако искључив став. Резултат је да су некадашњи Срби из Херцговине били носиоци антисрпског геноцида који су усташе извршиле током другог светског рата.

Управо је овај геноцид као и други покољи који су извршени над српским народом уз учешће многих свештеника римокатоличке цркве, а који Ватикан никада није осудио, основни аргумент већине српских националиста данас против признавања српства римокатолицима. Таквима бих ја поставио следеће питање: да ли би, да није заузет став да Србин може да буде само православац до тих покоља уопште и дошло? Да ли би јаз између две вере на овим просторима био непремостив као што је сада? Ја не желим да овим оправдавам усташки геноцид или да, не дај Боже, део одговорности за њега сваљујем на СПЦ, али чињенице неумољиво говоре да је оваквим односом према нацији СПЦ одвела воду ма млин хрватских шовинистичких кругова у римокатоличкој цркви и њиховим присталицама у Ватикану. Ако је немачки народ могао да оствари национално јединство иако је број Немаца римокатолика и протестаната практично подејднак, зашто то није могао и српски?

И на крају, поручио бих онима који не виде српство без православља да буду доследни у томе и да не буду први који ће се бунити зато што неко измишља нацију засновану искључиво на вери као што је то такозвана бошњачка(муслиманска) нација или ако Хрвати присвајају Иву Андрића, Руђера Бошковића, Ивана Гундулића, Луја Бакотића, Матију Змајевића и остале познате Србе римокатоличке вероисповести. Ја сам Србин православне вере и не прихватам да неко ко је римокатолик, протестант, муслиман или атеиста не може бити мој сународник и волети свој српски народ а тако би требало да мисле и сви родољубиви Срби.

No comments: