19.6.06

Мислим...Шта рећи?

Ни брука, ни срамота ни слични термини не могу опишу на адекватан начин утакмицу против Аргентине.

Одакле да почнем? По логици ствари, од селектора. Тај човек очигледно мрзи бекове са иоле офанзивним карактеристикама. То је изгледа једини разлог због којег њему на памет не пада да у тим стави Басту, што у тим ставља Ђорђевића, и што није позвао Луковића. Ако се има у виду да му у тиму играју скоро увек двојица везиста који су практично бескорисни у нападу, Нађ и Дуљај(без увреде јер су једни од ретких који не заслужују добре батине након прошлог петка, али то је чињеница), наша игра у нападу практично не постоји. Невероватно је да Петковић чак измишља нове позиције за Дуљаја и Крстајића пре него што жели да стави мало офанзивније играче. Најгоре од свега је то што Петковић хоће да нас прави будалама и тврди да нисмо играли дефанзивно и кукавички!

Постоје још многа питања за Петковића...Зашто није играо Никола Жигић? Зашто није позван још један нападач након повреде Вучинића? Зашто није позван практично нико из младе репрезентације која је била европски вицешампион?

Што се играча тиче...Лако је рећи да су били безвољни, да немају појма, да се нису борили, итд. На жалост у питању је нешто сасвим друго, а то је недостатак карактера и сопствене личности, њиховог личног "ја". Нико од њих није у стању да промени ситуацију директно на терену ако види да је тренерска тактика погрешна, они су само слепи извршиоци тренерске тактике и иза тога се крију. Да се разумемо, нисам ја за то да влада анархија и недисциплина али то не значи да фудбалери не треба да мисле својом главом. Ако вам шеф на послу нареди да скочите са десетог спрата, хоћете ли ви то да урадите? Наравно да не. Својевремено је тренер Отавио Бјанки покушао у Наполију да натера Марадону да игра дефанзиву и да уклизава. "Ел Пибе" је на ту лудост само одбрусио:"Не долази у обзир! Ја не уклизавам! Ако вам се не допада, пакујте кофере!" На евидентно лудачку одлуку или наређење тренера играч који има личност има не право, већ дужност да реагује, не обазирући се на тренерове протесте. Да смо ми у тиму имали једног Роберта Манћинија, једног Дијега Симеонеа, једног Паола Ди Канија или пак нашег Синишу Михајловића или било ког играча са карактером и харизмом као што су поменута четворица не би се десила онаква брука. Али ту смо где смо...

И како даље? Без обзира што изгледа као да је смак света, мора се и даље живети. Петковићу се захвалити на досадашњем раду и довести неког тренера са више храбрости и флексибилности. Све учеснике катастрофе против Аргентине(изузев два-три часна изузетка, конкретно Дуљај, Нађ и Ергић) протерати из државног тима до даљњег. Тим формирати од играча из младе репрезентације и неких који су неоправдано били запостављени(Жигић, Пантелић, Луковић, Саша Илић) и можемо створити тим који ће играти заједно једно дуже време и забележити и неки добар резултат.

No comments: