16.8.06

Вагнер

Последње две теме су ме подстакле да напишем нешто о Рихарду Вагнеру, композитору који након више од сто година после своје смрти изазива контроверзе.

Вагнер је мој омиљени композитор класичне музике. Хармоније у његовим увертирама и прелудијумима су и даље непревазиђене, а склад између музичког наратива и сцена у његовим операма је беспрекоран, савршен, тачно када слушате музику и речи певача на сцени и њихову глуму не можете а да не кажете: "Само та музика иде уз ту сцену, и ниједна друга!" Моје омиљено његово дело је увертира за Die Meistersinger von Nürnberg. А шта рећи о већ легендарној теми из Die Walküre ? То је по мом мишљењу једина музичка тема(уз "Империјални марш" из "Ратова звезда", сигурно компонован под јаким утицајем Вагнера) која истовремено подиже морал онима који је пуштају и застрашује противника. Није никакво чудо што је Роберт Дивал као пуковник Килгор у филму "Апокалипса данас" одабрао управо то као лајтмотив напада свог пука на вијетнамско село.

Шта је то што чини овог композитора контроверзним? Мислим да одговор већ знате. То је тврдња да су његова музика и његова политичка размишљања била инспирација Адолфу Хитлеру. Јавно извођење Вагнера је и дан данас неформално забрањено у Израелу, иако су телевизија и радио у тој земљи одавно разбиле тај табу. Било је покушаја али су се они углавном завршавали протестима како преживелих из логора тако и њихових потомака. Уз сво разумевање према патњама кроз које су прошли, треба се упитати да ли је њихов гнев усмерен на прави начин.

Одмах треба рећи ноторну чињеницу: Вагнер јесте био антисемита. Његов чланак Das Judentum in Der Musik је више него недвосмислен по том питању, а то није једини случај да се обрушио како на поједине Јевреје тако и на јеврејски народ у целини. Али треба ствари посматрати у одређеном контексту.

Прво, Вагнер није био једини композитор тог времена који је имао негативна осећања према Јеврејима.

Друго, његови текстови се не разликују од стандардних антијеврејских текстова из тог времена(изузев последњег пасуса веће поменутог чланка о чему ћу говорити касније). Сам текст је објаљен два пута и оба пута су реакције биле, најблаже речено, веома благе.

Треће, сам Вагнер је имао у свом животу многе јеверејске сараднике и пријатеље, чак и када су његови ставови постали опште познати у јавности, што није било необично ни за декларисане антисемите оног времена.

У Израелу се нормално изводе дела Карла Орфа(активног члана НСДАП, "Кармина Бурана" је експицитно за Хитлера била компонована) и Рихарда Штрауса(лично истеривао јеврејске уметнике и професоре из оркестара и конзерваторијума у Немачкој. Шта је онда то што Вагнера чини посебним? По мени то су три ствари.

Прва је што је имао ту несрећу да од милиона обожавалаца које је стекао још за живота, а међу које су се убрајали, између осталих, Франц Лист, Едвард Григ, Густав Малер, Антон Брукнер, Марсел Пруст, Џејмс Џојс и Томас Ман буде и један неостварени уметник по имену Адолф. Ко је могао да помисли да би та ништарија без школе и професионалних квалификација (што је Хитлер несумњиво био када је први пут чуо Вагнерове композиције) могла да постане то што је постао и да учини то што је учинио?

Други разлог је чињеница да је, Винифред Вагнер, супруга његовог сина Зигфрида била лични Хитлеров пријатељ и поштовалац његовог дела све до своје смрти. Као управитељ фестивала у Бајројту дозволила је да Хитлер и његови нацисти од тога направе своју трибину и пропагандни спектакл.

Трећи разлог је дошао некако post festum. Већ сам раније написао да се Вагнерови антијеврејски списи мало разликују од сличних чланака из тог времена. Ипак последња реченица већ поменутог есеја Das Judentum in Der Musik га и дан данас прогања и служи као аргумент онима који га оптужују да је био инспирација Хитлеровом "коначном решењу". У њој Вагнер каже:

"Будите сигурни,постоји само једна ствар која вас може спасити: искупљење Ахасуеруса — пропаст!(untergang)"


На први поглед ова реченица изгледа доста претеће али само за особе које не знају или крију ко је био Ахасуерус, особа коју Вагнер помиње. Ахасуерус је лик из једног популарног позоришног комада из тог времена, Јеврејин, који добровољно жртвује свој живот да би спасао друге од беснећег пожара. Чудно је да неко ко наводно позива на истребљење једне нације узима као стилску фигуру за то пример племенитог поступка припадника те нације.

Поред овога, заговорници тезе да је Вагнер био инспирација Хитлеру за логоре смрти игноришу и основне историјске чињенице. Хитлер није увек видео истребљење Јевреја као "коначно решење јеврејског питања". Било је разних планова од Палестине до Мадагаскара. Хитлер је истребљење први пут поменуо као могућност у свом говору Рајхстагу 30. јануара 1939. стављајући себе у функцију пророка, запретивши да ће "нови светски рат који јеврејска раса буде изазвала довести до њеног уништења". Када је у децембру 1941., после Перл Харбора, рат у правом смислу те речи постао светски, Хитлер је у томе видео испуњење свог "предвиђања" и донео одлуку. О томе јасно сведоче Гебелс и Ханс Франк у својим дневницима. Нигде Хитлер у том контексту није спомињао Вагнера ни његове идеје. Пре Првог светског рата Вагнерови антијеврејски чланци су били штампани врло ретко и у ограниченом тиражу. Ако се има у виду да ни у време објављивања нису изазвали неку претерану реакцију, мало је вероватно да је Хитлер био свестан да тај део Вагнерове личности уопште постоји пре него што је упознао Винифред Вагнер. Све у свему, тврдња да је Вагнер подстакао Хитлера на антисемитизам и геноцид стоји на прилично климавим ногама.

Без обзира да ли га воле или мрзе, нико Вагнеру није порицао генијалност и припадност самом врху класичне музике. Његове идеје у музици, сценографији, а поготово чињеница да је сам писао свој либрето га чине иноватором без преседана. Мислим да они који одбијају да га слушају губе много.

No comments: