11.9.06

Пет година од напада на Њујорк

Данас се навршава пет година од терористичког напада на светски тгровински центар у Њујорку. Деветнаест терориста отело је четири авиона на интерним летовима у САД, од којих су два ударила у торњеве близанце Светског трговинског центра, трећи у Пентагон, а четврти је требало да удари у Белу кућу али је акција путника тог авиона спречила да се то деси.

Много пута хроничари помпезно говоре о неком дану као прекретници или "датуму који је променио свет". Овога пута такви епитети нису уопште претеривање. Овде нећу причати о томе на који је начин промењена геополитичка ситуација у свету након тог догађаја, јер је то веома опширно и сложено питање, већ ћу се концентрисати на то на који начин је 11. септембар утицао на мене лично.

Сећам се тог дана веома добро. Био сам на послу, и било је око три сата када сам на једном од веб сајтова видео вест да је у зграду Светског трговинског центра ударио авион. У почетку сам мислио да је у питању обичан једномоторни авион какви изнад Њујорка лете стално. Тек сам касније схватио пуну размеру дешавања.

У том тренутку, имајући у виду дешавања од 1999. био сам, што се оно каже, типичан анти-американац. Моја непосредна реакција на једанаести септембар је била је безмало задовољство и егзалтираност што се нешто тако догађа Америци и Американцима и што им је неко вратио за све што су урадили. Саосећање са жртвама није долазило у обзир. у хаосу који је уследио интернет је давао информације које су биле колико-толико сређене и ажурне, као и коментаре свих могућих аутора из свих могућих перепектива. Некако сам успео да систематизујем сав тај галиматијас и дошао сам до информација које нисам имао до тада.

Први пут су ми постале јасне неке ствари. Разумео сам да САД нису монолит на унутрашњем плану. Први пут сам сазнао за тзв. "ратове културе" на америчкој унутрашњој сцени, за talk radio и медијску блокаду која влада над конзервативном Америком. Самим тим, престао сам да гледам на америчке новине као на медијски експонент америчке владе и схватио сам да је њихов циљ идеолошки а не национални и да је њима пре свега стало да у САД и по свету шире либерално-леву идеологију. Временом са сазнао за многе америчке сајтове који су разбијали медијску блокаду "либерала", а у њиховим архивама многе чланке и коментаре који су критички говорили о америчкој политици на Балкану и своје читаоце упознавали са чињеницама које су "званични" медији сакривали од своје јавности. Да се разумемо, ја сам и раније био упознат са неким од тих чланака али сам први пут тада успео да их ставим у одређени контекст.

Из свега овога је следио логичан закључак о невероватној сличности између "либералне левице" у САД и домаћих "демократа", не само по идеолошкој основи већ и по средствима којима се служе. Исти напади на традиционалне вредности, нацинална осећања, на цркву и њене представнике, иста промоција девијантних појава, исти морални релативизам, мржња према земљи у којој живе и нацији којој припадају, исто етикетирање противника, гушење слободе говора, тежња ка медијском монополу...Јасно је да су "демократе" током 90-тих били експоненти Клинтонове администрације у Србији зато што су били његова идеолошка сабраћа, баш као што су комунисти у Европи били следбеници Стаљина или као што су Освалд Мосли и Леон Дегрел били Хитлерови.

Не могу рећи да сам након 11. септембра 2001. урадио идеолошки заокрет од 180 степени, нити да подржавам америчке акције након напада на Њујорк(поготову не рат у Ираку) али признајем да сам у извесној мери променио мишљење о САД и да не мислим више да је онај који иде против америчке политике аутоматски добар по Србију и српски народ. Евидентно је да, упркос свему, у Америци постоје људи са којима ми Срби можемо наћи заједнички језик и да Америку не треба третирати као вечног и непомирљивог непријатеља.

Жртвама терористчког напада на Њујорк желим да почивају у миру.

No comments: