24.4.06

Одмор

Мораћете да издржите 7 дана без мог блога. Идем на Златибор мало да се одморим од свега. Видимо се поново око 1. маја. Поздрав свим мојим читаоцима.

23.4.06

Христос воскресе!

Свим православним верницима у Србији, Црној Гори, Републици Српској и у свету желим срећан Ускрс.

22.4.06

Шааааампиони!!!

Три кола пред крај Звезда је обезбедила победом над ОФК Београдом од 2-0 нову, 24-ту по реду титулу првака. Партизан је одиграо само 1-1 против Будућности из Банатског Двора и нашао се на недостижних -9.

Честитке играчима и стручном штабу а гробарима више среће други пут.

Кренула је поново сезона кукања

Истраживање ЦЕСИД-а по којем би нову владу сачињавали СРС и СПС изаивало је предвидљиве реакције. На све стране кукњава о "повратку црвено-црне коалиције" и вапај за "потребом уједињавања тзв. демократских снага". Очигледно је за неке демократија само када њихови људи владају.

ЦЕСИД је истовремено са истраживањем дао и предлог како да се спречи стварање нове владе: спуштањем цензуса на 2%. Толико о томе за чији рачун раде. Уопште, агенције за истраживање јавног мњења у Србији су листом нечији пиони, углавном тзв. демократа, док су оне у Црној Гори агентуре Мила Ђукановића. Узгред, те агенције у последње време никако да избаце анкету о референдуму. Зашто?

Све у свему, паника владајућих структура је очигледна и треба очекивати да и рукама и ногама копају да би спречили ванредне изборе.

20.4.06

Како оно рекоше? Још само Младић?

Месецима нам власт пуни уши о томе како још само генерала Младића треба да изручимо и све ће бити готово, ЕУ само што не отвори широм своја врата. Из Хага, међутим, стиже нека друга прича. Имајући у виду претходне случајеве, шта мислите, ко говори истину?

Има још Срба са достојанством

Владика рашко-призренски Артемије није дозволио да Агим Чеку присуствује ускршњој литургији у манастиру Грачаница. Нема сумње да ће ово изазвати бес многих антисрба из Београда, укључујући и многе на власти, али не треба се обазирати на њих. Не сме се дозволити да та сотона скрнави нашу светињу!

18.4.06

Ново потонуће Б92

Пре неколико дана била је годишњица бомбардовања Радио Телевизије Србије од стране НАТО пакта. Тим поводом Б92 је нашао за сходно настави да пласира тезу да за бомбардовање није крив НАТО већ Слободан Милошевић објављивањем најновије књиге која износи такву тврдњу. У самој књизи нема ничег новог осим наводних транскрипта разговора чију аутентичност нико не може да потврди.

Није при томе уопште битно што је и сам Весли Кларк рекао да није знао да ће те ноћи бомбардовати РТС. Б92 зна боље од њега. А с обзиром на то ко њих финансира, претходна реченица је само допола иронична.

17.4.06

Из њихових уста...

Много су самоуверени из блока за заједничку државу у Црној Гори. Прво је Предраг Булатовић најавио да имају сигурно 180.000 гласова, а јуче председник Српске Народне Странке Андрија Мандић каже да ће за опстанак СЦГ гласати 200.000 грађана! Искрено се надам да ће се њихове прогнозе и остварити.

16.4.06

Срећан Ускрс...уз моја размишљања о односу вере и нације

Свима својим читаоцима који Ускрс славе по грегоријанском календару честитам овај највећи и најрадоснији хришћански празник.

Баш овај дан је, по мени, згодан повод да се осврнем на однос вере и нације у српском народу и о том односу уопште. Зашто овај, а не православни ускрс? Зато што се моји ставови о овом питању пре свега под утицајем судбине једног дела српског народа који смо, на жалост, вероватно бесповратно изгубили. Реч је о Србима римокатоличке вероисповести.

Први утисак је да је термин "Србин римокатоличке вероисповести" квинтесенцијални оксиморон(извињавам се на оволиким туђицама). Али да ли је баш тако? Колико људи зна да је београдски крај Баново брдо добило име по Матији Бану, Србину из Дубровника и римокатолику? Да ли људи знају за активности босанских фрањеваца током 18. и 19. века? На крају крајева, зар се људи не сећају да је Стефан Немања првобитно крштен у римокатоличкој цркви? Сви смо то учили и у основној и у средњој школи.

У 19. веку Српска православна црква је прогласила да "нема српства без православља" чиме је направљена изузетно велика стратешка грешка чије ће се последице дуго осећати. Још раније су Срби римокатолици у Далмацији и БиХ били под притиском хрватских бискупа да се похрвате али ти напори нису имали неког великог успеха све док СПЦ није усвојила тако искључив став. Резултат је да су некадашњи Срби из Херцговине били носиоци антисрпског геноцида који су усташе извршиле током другог светског рата.

Управо је овај геноцид као и други покољи који су извршени над српским народом уз учешће многих свештеника римокатоличке цркве, а који Ватикан никада није осудио, основни аргумент већине српских националиста данас против признавања српства римокатолицима. Таквима бих ја поставио следеће питање: да ли би, да није заузет став да Србин може да буде само православац до тих покоља уопште и дошло? Да ли би јаз између две вере на овим просторима био непремостив као што је сада? Ја не желим да овим оправдавам усташки геноцид или да, не дај Боже, део одговорности за њега сваљујем на СПЦ, али чињенице неумољиво говоре да је оваквим односом према нацији СПЦ одвела воду ма млин хрватских шовинистичких кругова у римокатоличкој цркви и њиховим присталицама у Ватикану. Ако је немачки народ могао да оствари национално јединство иако је број Немаца римокатолика и протестаната практично подејднак, зашто то није могао и српски?

И на крају, поручио бих онима који не виде српство без православља да буду доследни у томе и да не буду први који ће се бунити зато што неко измишља нацију засновану искључиво на вери као што је то такозвана бошњачка(муслиманска) нација или ако Хрвати присвајају Иву Андрића, Руђера Бошковића, Ивана Гундулића, Луја Бакотића, Матију Змајевића и остале познате Србе римокатоличке вероисповести. Ја сам Србин православне вере и не прихватам да неко ко је римокатолик, протестант, муслиман или атеиста не може бити мој сународник и волети свој српски народ а тако би требало да мисле и сви родољубиви Срби.

13.4.06

Сетили смо се...после 15 година

Био је потребан снимак једне стране телевизије па да се људи у Србији коначно сете недела словеначких територијалаца над ненаоружаним и неспремним војницима ЈНА у лето 1991. Након снимка из Холмеца
на светлост дана полако излазе и други, слични инциденти. А овде и даље купују словеначку робу, као да се све то десило неком другом. Ваљда зато и тако пролазимо.

11.4.06

Сталешки парламент: зашто он не би функционисао боље од садашњег

Черчил је једном изјавио да је парламентарна демократија најгори облик владавине, ако изузмемо све остале.

Током прошлог и овог века појавили су се бројни критичари парламентарне демократије као облика владавине. Неки су је критиковали са метафизичког становишта, други са верског, а најбројнији су пак указивали чињеницама и узрочно-последичним везама на њене недостатке. Неки од критичара уопште не дају никакву алтернативу парламентаризму, други се позивају на "Божје право монарха", трећи на општенародне покрете(који неминовно воде у једнопартијске диктатуре, као што су бољшевичка или националсоцијалистичка). Најзанимљивија од њих је, међутим, идеја сталешког парламента.

Сталешке скупштине су постојале још у средњем веку и биле су претеча модерним парламентима. Сваки сталеж је имао одређени број представника у тој скупштини који би заступао интересе тог сталежа. Представници су бирани искључиво од стране чланова тог сталежа. Овако би, мање-више, изгледао и савремени сталешки парламент. Овакав предлог државног уређења има, међутим, значајне недостатке.

  1. Присталице сталешког парламента се стално позивају на примере функционисања средњевековних држава али потпуно пренебрегавају временски контекст. У оно време, друштво је било строго подељено на највише два или три сталежа и границе између њих су биле врло јасне. Данас, услед технолошког напретка који је условио друштвени, сталежа има на десетине и границе између њих нису јасне. Многи људи припадају двема или више социјалних група истовремено. Ко би били њихови представници у том сталешком парламенту? И за који сталеж би они бирали? Који би се сталежи искристалисали и по ком критеријуму? На та питања, скоро ниједан предлагач сталешког парламента не даје одговор.
  2. Претпоставимо да смо успели да јасно издвојимо одређене сталеже и да ће представници сваког сталежа изабрати оне који ће заступати њихове интересе. Али онда се поставља питање: а шта су то интереси целог сталежа? Предлог сталешког парламента полази од две претпоставке:(а) да у једној друштвеној групи влада једноумље и (б) да све чланове тог сталежа покрећу искључиво ускосоцијални интереси. Наравно, не треба објашњавати да су ове претпоставке потпуно погрешне. Стаљин је једном лепо рекао:"Потпуна једнодушност постоји једино на гробљу". А свака социјална група интерреагује са другим групама и комбинација тих фактора ствара групни став.
  3. У вези са другом претпоставком из друге тачке ту је и занемаривање индивидуализма као људске карактеристике. Узмимо за пример сељаке, као један од ретких социјалних група савременог друштва која се јасно издваја. Рецимо да сељаци изаберу оне са највећим поседом и највећим приходима који би требало да штити интересе сељака у парламенту. Али постоје сељаци и сељаци, а најчешће се разликују управо по материјалним добрима које поседују. Неке мере у пољопривреди ће више одговарати богатим него сиромашним сељацима. Уколико у парламенту више седе богати сељаци, да ли је реално очекивати да ће они подржавати мере које њима лично не одговарају?
  4. Предлагачи сталешког парламента парламентарну демократију називају владавином руље и са једне стране је то тачно. Али ако и они сами предвиђају да се представнци сталежа бирају, како се другачије они могу изабрати него већином гласова? Није ли то спуштање "владавине руље" са националног на ниво социјалних група?

Осим ових, најважнијих, замерки ту су и друге, као што је непознавање генезе савремених политичких партија које су настале управо као заступници појединих друштвених група. Уосталом многе од њих и даље у свом називу имају "сељачка" или "радничка"(иако су неке од њих биле све само не заступници раднчке класе).

Оно што је највећа иронија у овом предлогу је да неодољиво подсећа на марксистичку тезу о историји као класној борби. Супротности се првилаче, зар не?

Изобрне заврзламе у...Италији

Изгледа да је у Италији, иако се у почетку предвиђала сигурна победа левице, ипак "икс" знак на кладионици! Ово је догађај без преседана, чак и за земљу која је имала 50 влада у исто толико година! Берлускони чак каже да не признаје резултате избора за доњи дом и тражи поновно пребројавање гласова. А нама су 15 година пропоненти "евроатлантских интеграција" говорили да је овако нешто немогуће у "савршеној" Европској Унији (Совјетских Социјалистичких Република).

10.4.06

Кад новинар нема образовање

Једна од занимљивих вести ових дана је да је у Тел Авиву прави хит мјузикл-комедија чији је главни јунак нико други него Адолф Хитлер.

Ова вест сама по себи није много значајна да није школски пример необразованости и непрофесионализма просечног српског новинара. Иако је у вести наведено да је назив представе "Продуценти" потпуно се изоставља чињеница да је ова представа рађена по истоименој легендарној мјузикл комедији такође легендарног Мел Брукса! A propos, филм је први пут обрађен као позоришна представа 2001. на Бродвеју и освојио је силне награде, а Мел је прошле године снимио римејк што чини грешку новинара још гором. И после се чудимо шта нам све сервирају кроз новине!

7.4.06

Ко каже да се поштење не исплати?

Скоро месец дана након објављивања филма о покушају подмићивања сада већ чувеног Машана Бушковића вест нимало не губи на актуелности. Последња новост је да су Владе Дивац и Матеја Кежман понудили да плате Машану рачун за струју којим је био уцењиван. Дејан Савићевић за сада није реаговао на ову вест(е Дејо, Дејо, шта ти је требао улазак у политику) а Ранко Кирвокапић је свој став одавно изнео.

6.4.06

Они овде могу, а тамо...

Годинама нас већ "реформатори" и "интегратори" убеђују како је добро то што наше форме откупљују предузећа из Словеније, Хрватске и уопште из иностранства и како ће то донети опште благостање у Србији. Сада, када неко из Србије хоће да купи фирму из Словеније и када то прети малтене демонстрацијама у Словенији никоме од домаћих "интегратора" на памет не пада да се позива на "интеграционе процесе" или да назива Словенце "ретроградним".

А још мање би им пало на памет да одговоре реципрочно уколико би Словенија спречила ову продају и уопште увела препреке за улазак српског капитала.

5.4.06

О бесмислу пацифизма

Немам намеру да доказујем било коме да не желим рат, поготово не глобалистима и мултикултуралистима у Србији којима је све осим потпуног пристанка на уништења српског народа позив на рат. О томе шта је рат заиста одавно је, без имало увијања,
дефиницију дао човек који је о томе знао много више од мене и њих заједно.

Један од манира мондијалиста из Србије је да, уз сво залагање на речима за толеранцију и поштовање другачијег мишљења, сами себи дају монопол на демократичност и жељу за миром. Њихова омиљена парола је да "мир нема алтернативу". Друга битна карактеристика горепоменуте политичке групације је идолопоклонство према свему што долази из САД и земаља Европске Уније. Имајући то у виду погледајмо шта о онима који траже мир по сваку цену кажу неки од квинтесенцијалних личности из тог поднебља:

Винстон Черчил:

"Ако нећете да се борите за оно што је праведно када можете лако победити без крвопролића,
ако нећете да се борите када је победа осигурана без много напора,
доћи ћете до тачке када ћете морати да се борите када су сви изгледи против вас а шансе за преживљавање мале.
Може бити и још горе: можда ћете морати да се борите када нема никаве наде за победу,
јел ће бити боље нестати него живети у ропству."



Џорџ Вашингтон:

"Ако желимо да осигурамо мир, најмоћнији инструмент нашег просперитета, сви морају знати да смо у сваком тренутку спремни за рат."


Бенџамин Франклин:

"Друштво које је спремно да се одрекне дела своје слободе да би добило нешто сигурности не заслужује ниједно, а на крају ће изгубити обоје."


Винстон Черчил, коментаришући минхенски споразум:

"Изабрали сте срамоту да бисте избегли рат. Добили сте срамоту, а имаћете и рат."


Џон Стјуарт Мил:

"Рат је ужасна ствар али не и најужаснија од свих ствари. Декадентно и деградирано стање моралног и патриотског осећања које мисли да ништа није вредно рата је много горе. Особа за коју не постоји ништа за шта је вредно борити се и ништа што је важније од личне безбедности је бедно биће и нема шансе да буде слободно осим ако га таквим не чине напори бољих људи од њега."


Сун Цу је још пре три хиљаде година написао да је рат питање живота и смрти једне државе и до данас се ништа није променило. Државе и народи неспремни за борбу, који користе сваки изговор да је избегну, у основи су се одрекли свог права на постојање. Колико год да то звучи сурово, то је реалност и то је до данас показала историја. Али, као и обично, међу нама су се нашли неки паметњаковићи да нам продају утопије које могу значити смртну пресуду за Србе.

4.4.06

Косово и савремени запад

Срђа Трифковић је недавно био у Београду и учествовао је на међународном симпозијуму о Косову и Метохији. Своје излагање је укратко препричао овде. За оне које не знају енглески, његове централне тезе су:

  1. Као што СССР није био исто што и царска Русија, тако ни савремене западне земље нису исте као што су биле пре само пола века. Као и Русију, те земље су фактички окупиране од стране једне неприродне и нихлистичке идеологије. У случају Русије то је био комунизам, а сада је то мултикултурализам.
  2. Позивање на цивилизацијске вредности Европе у преговорима о Косову и Метохији не помаже код савремених политичара Европе јер они сами презиру те вредности.
  3. Прикључивање Европској Унији може да дође у обзир тек по пропасти мултикултуралистичке идеологије, која је неминовна као што је била и пропаст комунизма. У противном, то би била смртна пресуда за српски народ.

У сваком случају, то су теме за размишљање којима наши политичари и интелектуалци треба веома озбиљно да се баве.

Провокација, али са којим циљем?

Синоћ је у емисији Радио Телевизије Србије "Кључ" тема била однос Срба и Јевреја. Ову, потенцијално занимљиву тему, упропастило је само уредништво РТС-а на неколико начина.

Први је био позив представници Хелсиншког одбора за људска права Миланки Шапоњи, организације која се у прошлости истицала мржњом према свему што носи српски предзнак, измишљањем наводних злочина који су починили Срби и фалсификовањем српске историје.

Други начин је био тај што је поменутој госпођи дозвољено да "држи банку" да узурпира време емисије да би просипала потпуно неосноване и паушалне оптужбе на рачун Србије и српског народа. Навешћу само један пример: као доказ наводног антисемитизма на државном нивоу госпођа је навела нереаговање тужилаштва на кривичне пријаве које су представници јеврејске заједнице подносили због напада на њихове припаднике на националној основи. При томе, та госпођа уопште не врши компаративну анализу како су прошле сличне кривичне пријаве са другим актерима, јер би дошла до закључка да тужилаштво не реагује ни у тим случајевима чиме би њена теорија пала у воду. Нереаговање тужилаштва на те и сличне кривичне пријаве последица су неспособности и генерално катастрофалног стања нашег правосуђа ан не нека зла намера према Јеврејима. На ово је чак указао и један други гост, коментатор "Политике" Бошко Јакшић, подсетивши да тужилаштво још не реагује у случају Милета Драгића, 6 месеци након што се он десио.

Нису изостале клевете на рачун Српске Православне Цркве и њене наводне тврдње о колективној одговорности Јевреја за убиство Христа. То што госпођа ни једним документом не може да докаже ту тврдњу није уопште битно, као што није битно ни то да је Београдска синагога подугнута 1907 године уз благослов СПЦ и да је камен темељац поставио лично краљ Петар. Оно што је ново је клеветање Руске Православне Цркве и православља уопште. Чињенице нису уопште битне Хелсиншком одбору, као на пример она да је руски патријарх редовни учесник међурелигиских конференција а још мање јој пада на памет да прочита, макар и кратку, историју односа Руске Православне Цркве и Јевреја. Мета напада госпође из Хелсиншког одбора били су и друштво српско-јеврејског пријатељства, војска, полиција...

Трећа грешка РТС-а је што није позван ниједан представник државних органа Републике Србије или бар Српске Православне Цркве иако су уредници РТС-а морали знати да ће представница Хелсиншког одбора да се обруши на њих. Због чега овим институцијама није дата прилика да се бране од неоснованих напада?

Шта је био циљ ове емисије? Да подстакне антисемитизам међу Србима наступом поменуте госпође? Замислите ситуацију у којој неко покушава Американцима да представи неку другу нацију у позитивном светлу а да при томе оптужује да САД угњетавају ту нацију и да су је одувек угњетавале служећи се полуистинама, фризираним статистичким подацима и фалсификовањем историје. Таква особа ће неизбежно код обичног Американца изазвати негативна осећања не само према себи већ и према нацији коју наводно брани. Радио Телевизија Србије је починила велику глупост и одговорност је на њој. Али ми Срби се не смемо упецати на ову провокацију и дати муницију разним Хелсиншким одборима да наставе олајавање српског народа.

3.4.06

Српски јунак Машан од Голубоваца

Бура око снимања куповине гласова у пред референдум у Црној Гори не јењава, главни јунак Машан Бушковић је доспео и до народних песама.

Чини се да је овај снимак нанео много више штете Милу Ђукановићу него што се мисли.

2.4.06

Остало је -7

Прошао дерби. Утакмица је одиграна без голова и то највише захваљујући Ивици Краљу који је три пута изашао као победник у ситуацији један-на-један.

Звездина тактика је била јасна: осигурати добро одбрану и вребати из контри, што је у принципу доносил резултате. Партизан је имао периоде доминације и био близу поготка у пар наврата али и Стојковић је био на висини задатка.

"Југ" је према најавама био празан, а "север" се испразнио почетком другог полувремена. тако да је амбијент био неприличан дербију. Заиста, коме је циљ да тера мак на конац са транспаретнима?

Овим ремијем Црвена Звезда је de facto шампион.

1.4.06

Милу фали 10%

Пре тачно месец дана у једном од својих првих постова дао сам своју прогнозу референдума у Црној Гори. Најновија анкета агенције Мартен Борд указује на то да ће Милу бит теже да достигне циљ него што сам и сам мислио. Имајући у виду да је разлика између два блока по овој анкети у оквиру статистичке грешке и да је пирличан број оних који на питање нису одговорили, врло је могуће и непријатно изненађење за Мила Ђукановића.