22.6.06

Заврши се наш мундијал

И трећа наша утакмица на Светском првенству се завршила поразом, овога пута против Обале Слоноваче. Ако ништа друго не идемо а да нисмо дали гол, а за то су се побринули играчи који на прве две утакмице једва да су играли. Али мало касније ћу о томе...

Да ли је могло боље? Не могло већ морало! А шта је узрок овако лошем резултату? Има их поприлично.

Први и основни је лоша селекција играча. Просто је невероватно да од 7 одбрамбених играча селектор Петковић на првенство поведе 5 штопера и само два бочна играча. Да све буде још горе оба та бочна играча су дошла повређена. Али уместо да позове адекватне замене селектор је одлучио да измишља топлу воду и узда се у то да Крстајић и Дуљај могу да играју бекове. То је довело до ситуације да у последњој утакмици буквално ниједног бочног одбрамбеног играча немамо на располагању. Дискутабилан је и квалитет неких позваних. Из главе могу да наведем бар три штопера боља од Ненада Ђорђевића и Дудића: Бишевац, Степанов, Рајковић.

А чак и код такве екипе се при састављању тима мање водило рачуна о квалитету играча и тренутној форми а више о неким другим стварима. То што су једине голове дали запостављени Илић и Жигић довољно сведочи.

И најважније питање: како је могуће да наша репрезентација има толики број повређених играча, толики да једва може да састави тим за последњу утакмицу?

Све у свему, Мундијал за заборав, бар што се нас тиче. Од септембра и квалификација за Еуро 2008 Јово наново.

19.6.06

Мислим...Шта рећи?

Ни брука, ни срамота ни слични термини не могу опишу на адекватан начин утакмицу против Аргентине.

Одакле да почнем? По логици ствари, од селектора. Тај човек очигледно мрзи бекове са иоле офанзивним карактеристикама. То је изгледа једини разлог због којег њему на памет не пада да у тим стави Басту, што у тим ставља Ђорђевића, и што није позвао Луковића. Ако се има у виду да му у тиму играју скоро увек двојица везиста који су практично бескорисни у нападу, Нађ и Дуљај(без увреде јер су једни од ретких који не заслужују добре батине након прошлог петка, али то је чињеница), наша игра у нападу практично не постоји. Невероватно је да Петковић чак измишља нове позиције за Дуљаја и Крстајића пре него што жели да стави мало офанзивније играче. Најгоре од свега је то што Петковић хоће да нас прави будалама и тврди да нисмо играли дефанзивно и кукавички!

Постоје још многа питања за Петковића...Зашто није играо Никола Жигић? Зашто није позван још један нападач након повреде Вучинића? Зашто није позван практично нико из младе репрезентације која је била европски вицешампион?

Што се играча тиче...Лако је рећи да су били безвољни, да немају појма, да се нису борили, итд. На жалост у питању је нешто сасвим друго, а то је недостатак карактера и сопствене личности, њиховог личног "ја". Нико од њих није у стању да промени ситуацију директно на терену ако види да је тренерска тактика погрешна, они су само слепи извршиоци тренерске тактике и иза тога се крију. Да се разумемо, нисам ја за то да влада анархија и недисциплина али то не значи да фудбалери не треба да мисле својом главом. Ако вам шеф на послу нареди да скочите са десетог спрата, хоћете ли ви то да урадите? Наравно да не. Својевремено је тренер Отавио Бјанки покушао у Наполију да натера Марадону да игра дефанзиву и да уклизава. "Ел Пибе" је на ту лудост само одбрусио:"Не долази у обзир! Ја не уклизавам! Ако вам се не допада, пакујте кофере!" На евидентно лудачку одлуку или наређење тренера играч који има личност има не право, већ дужност да реагује, не обазирући се на тренерове протесте. Да смо ми у тиму имали једног Роберта Манћинија, једног Дијега Симеонеа, једног Паола Ди Канија или пак нашег Синишу Михајловића или било ког играча са карактером и харизмом као што су поменута четворица не би се десила онаква брука. Али ту смо где смо...

И како даље? Без обзира што изгледа као да је смак света, мора се и даље живети. Петковићу се захвалити на досадашњем раду и довести неког тренера са више храбрости и флексибилности. Све учеснике катастрофе против Аргентине(изузев два-три часна изузетка, конкретно Дуљај, Нађ и Ергић) протерати из државног тима до даљњег. Тим формирати од играча из младе репрезентације и неких који су неоправдано били запостављени(Жигић, Пантелић, Луковић, Саша Илић) и можемо створити тим који ће играти заједно једно дуже време и забележити и неки добар резултат.

16.6.06

Само храбро, момци!

Данас је за нас "бити или не бити" утакмица против Аргентине. Вадити се на њима, то само нама може да се деси. Гледао сам Аргентинце против Обале слоноваче и у неколико пријатељских утакмица пре светског првенства. Јаки јесу али далеко су од непобедивости. Поготово су климави у одбрани на скок игри и уколико паметно искористимо Жигића свашта може да буде. Рикелме је добар играч али је спор и воли да "дави" лопту. У нападу се више бојим Савиоле од Креспа. А што се нас тиче, ставио бих Дуљаја на десног бека и да обавезно почну Жигић и Короман.

Напред плави, можете ви то!

П.С. Нисам одустао од политичких тема, само сам превише заузет да би писао оним интензитетом као до пре месец дана.

12.6.06

Уби нас селектор!

У првој утакмици на Светском првенству наша репрезентација(још се не зна коју тачно државу представља) доживела је пораз од Холандије. За то главну кривицу сноси селектор Петковић који је превише дефанзивном тактиком и погрешном стартном поставом практично подарио победу противнику.

Идемо даље, следећа је Аргентина. Нису деловали нешто посебно моћно против Обале Слоноваче и уколико одлучимо да заиграмо мало храбрије можемо да победимо. Напред плави!

1.6.06

И шта рећи после свега?

Признајем, исход референдума у Црној Гори ми је веома тешко пао. Било ми је тешко да поверујем да Мило може да намакне 55% али успео је. На који начин, видели смо: гласање "подобних" Црногораца из Србије, потплаћивање, гласање људи са Косова и Албаније...Било је за очекивати да ће жалбе бити одбијене. Шта друго очекивати од људи који су рекли да не могу да гласају Црногорци у Србији а могу људи из Немачке и Америке који су можда два пута у животу видели Црну Гору?

Ионако политички дезоријентисани и необразовани народ у Србији сада се љути на "Црногорце" и говоре да су нам забили нож у леђа, да су им ближи Хрвати итд. никоме ни на крај памети није да каже да је две трећине државотворног народа из Црне Горе(они који се изјашњавају као Срби или Црногорци) гласало против одвајања! Независну Црну Гору изгласали су Албанци и муслимани, националне заједнице које су историјски увек биле против Црне Горе(и српског народа уопште) у свим ратовима и биткама које су се водиле за ослобођење. Може ли држава која стоји на таквим основама да опстане?

Какве су последице, осим оних очигледних, као што је раздвајање породица и цепање националног бића српског народа? Почеће прогон Срба у Црној Гори и вршиће се разноразни притисци на њих. Дивљање Мираша Дедеића и његове "ЦПЦ" је већ почело. За општине које су гласале "НЕ" се неће издвајати средства и постављаће се разне препреке њиховом развоју.

Шта је чинити? Прво се мора оформити једна јединствена политичка организација која ће обухватити све српске гласове, без обзира које су странке присталице. Та организација би морала у тој "неовисној" Црној Гори да се избори да Срби добију статус конститутивног народа јер на то имају право по свим међународним конвенцијама. Из тога следе места у влади, парламенту и, што је најважније, простор на државним медијима, чиме би се разбила антисрпска медијска блокада која годинама влада у Црној Гори. Разбијањем медијске блокаде представиће се заведеном и обманутом делу српског народа у Црној Гори и неће се дозволити Јеврему Брковићу и његовој "Дукљанској Академији Знаности и Умјетности" да испира мозак лажном историјом. На тај начин, упознавањем са правом историјом, број људи који се изјашњавају као Срби би се повећао а самим тим и могућност да се поврати Црна Гора под окриљем Српства. А прво што се мора учинити је да се спрече најаве исељавања Срба и продају њихових кућа Албанцима које су најављене ових дана. То је нешто најгоре што може да се деси.

"Слога и вера победити мора,
биће опет српска Црна Гора"