31.8.06

Остаје доследан себи

У складу са ранијом праксом да му је партија и идеологија важнија од државе и народа и да политичке неистомишљенике исписује из грађана, назови председник Србије Борис Тадић је кренуо у нову посету САД. Врло су занимљиве теме разговора. Од када је кадровање у Влади Србије посао једног страног министарства? Од када се државне посете користе за заверу ради уништавања најбројније партије у Србији?

Јадно и бедно, чак и по Тадићевом стандарду. Ако ништа друго бар ће европско првенство у ватерполу проћи без његовог присуства.

In memoriam : сер Алфред Шерман

У суботу 26. августа 2006 године умро је сер Алфред Шерман,политички аналитичар, некадашњи функционер британксе Конзервативне партије и саветник Маргарет Тачер. Шерман је био велики пријатељ српског народа и у својим писањима и иступима се супротстављао антисрпској хистерији западне штампе. О животу и делу сер Алфреда Шермана можете прочитати у некрологу Срђе Трифковића.

30.8.06

Не презају ни од чега

Наводни напад групе "скинхедса" на двоје израелских држављана на Ташмајдану добија неочекиван обрт. Јуче се наводни виновник инцидента предао полицији. По његовим речима била су само двојица и само је лупио шамар мушкарцу након што је овај чинио опсцене гестове према њему. Све би личило на један од чувених вицева Радио Јеревана(*) да догађај није добио много већу конотацију.

Не чекајући резултате истраге дежурни пљувачи по свему што је српско, на челу са Жарком Кораћем, су отпочели са нападима и клеветама на српско друштво и на неке историјске личности српског народа приписујући им карактеристике које нити имају нити су икада у историји имали. Још је жалосније што је пред руду истрчао и назови председник Републике, не чекајући резултате званичне истраге, чиме се придружио хору србомрзаца.

Никоме од те господе на памет не пада да се запитају како су ти наводни "скинси" сазнали да су у питању Јевреји? Шта "скинси" траже на ди-џеј концерту када то није њихова музика? А још мање желе да чују верзију догађаја коју има да исприча наводни виновник инцидента. Да ли је знао ко су они? Да ли ин је викао то што тврде да јесте?

И још нешто: уколико се испостави да верзија о "скинсима" није тачна, наводне жртве треба ухапсити и оптужити за опструирање рада државних органа. Али не очекујте да ће се то десити иначе ће дежурни борци за људска права од наше полиције направити Гестапо а од несрећног Јочића Хајдриха.

(*) Виц гласи: "да ли је тачно да је Иља Иљич на лутрији добио аутомобил?"
"У принципу јесте, с тим што није Иља Иљич већ Иван Иванович и није аутомобил већ бицикл и није га добио на лутрији него су му га украли."

29.8.06

Прича, прича а од акције ништа

Тркају се наши политичари ко ће жешће да осуди хитлеровску изјаву Ахтисарија. Лепо је то. Али где су дела која стоје иза речи? Где је захтев за његову смену? И зашто уопште учествујемо на преговорима док је он присутан?

Нема више претњи којима нас могу застрашивати, та су времена прошла неповратно. Ако се не предузму одговарајући кораци влада Србије је саучесник у геноцидној кампањи против српског народа.

25.8.06

"Либерали"данашњице - ево ко су заправо

Амерички конзервативни колумниста Лоренс Остер, који има свој блог"Поглед сдесна"(View from the right) је савршено описао у свом есеју "У потрази за умереним исламом" начин размишљања савремених "либералних демократа".

Остер узима за пример неколико америчких коментатора који су присталице Бушове тезе о увођењу демократије и њихова предвиђања о томе шта ће се десити ако у Ираку и другим муслиманским земљама не прихвате "људска права" и "слободе" онако како их виде либерални идеолози. Наиме, они тврде да ће у случају одбијања демократије САД морати да предузму драстичне кораке:


На пробушовском веб сајту Lucianne.com, коментатори стално прете муслиманским земљама нуклеарним уништењем. Уредници сајта то очигледно сматрају нормалним и прихватљивим, пошто се они слободно износе и нико није због њих банован(иако уредници рутински избацују људе због грехова као што су критиковање председника Буша). За L-dotterе, сасвим морална и практично изводљива идеја заустављања муслиманске емиграције, затварања свих вахабистичких џамија и депортовања свих џихадиста и осумњичених терориста је незамислива и никада се о њој не дискутује. Али убити на десетине милиона људских бића је замисливо и више пута је било предложено са невероватним ентузијазмом.

То је логичан, мада екстреман исход сваке екуменске визије. Универзалисти не могу да замисле радикално другачије цивилизације које постоје и развијају се одвојено једна од друге. Они могу само да замисле један глобални систем од једног скупа демократских идеја. Култура која је непријатељски расположена према демократији или према Америци уништава самим својим постојањем универзалистичку идеју. Једини начин да се идеја одбрани је уништење те културе.


Остер се овом чланку не осврће на оне "демократске крсташе" са "левог" политичког спектрума али у другима више него јасно каже да су исти па чак и гори.

Зар вас ово не подсећа на неке домаће глумце на политичкој сцени? На оне који говоре о "преваспитавању Срба" и о "Србији демократској држави са Србима или без њих"? Немојте имати никавих илузија, у питању су опасни људи. Они немају моћ да своју жељу за физичким уништењем противника спроведу у дело али ако би је, не дај Боже, стекли Пол Потова "поља смрти" би и поређењу са том кланицом била смешна.

23.8.06

Чудо се није догодило

Звезда је изгубила и реванш итакмицу против Милана и тако није успела да се пласира у Лигу шампиона. "Делије" су као и увек направиле сјајну атмосферу дајући подршку свих 90 минута али боље од овога није могло. Скупо смо платили продају Луковића, од како је он отишао имамо константне проблеме по левој страни. Перовић не уме да игра одбрану остали не умеју да нападају. Управо одатле су пала оба Инзагијева гола.

Сада треба изборити улаз у Лигу УЕФА који би ипак донео какав-такав приход.

22.8.06

"Једите код Адолфа"

Недавно је у Индији, тачније у Бомбају, отворен ресторан под називом "Хитлеров крст" посвећен наравно нацистичком вођи. Суочен са нападима са свих страна, власник ресторана се бранио речима да је "желео да буде оригиналан" и да његов ресторан не слави злочине већ да је то "место где људи долазе да би уживали у храни".

Могао би да им, онако успут, да и неку слику из конц-логора, чисто да видимо како то утиче на апетит гостију.

21.8.06

Против фашизма, строго селективно

Јуче је групица од десетак чланова Демократске странке, Лиге социјалдемократа Војводине и других "европејских" партија протестовало против посете председника Националног фронта Француске Жан-Мари Ле Пена Вршцу. Господин Ле Пен је у својству госта отворио мото-трке ма вршачком аеродрому.

Лепо је што су господа против фашизма. Али бих желео нешто да их питам: уместо што јуре за имагинарним фашистима где су били када се у Суботици појавио један прави усташа?

18.8.06

Форуми

Учесник сам неколико политичких форума на српском и на енглеском језику. На њима сам полемисао са многим учесницима разних идеолошких усмерења што о српској, што о међународној политици. Ових дана сам решио да напустим два форума због понашања њихових модератора.

Прво сам напустио форум Serbiancafe јер сам морам признати био шокиран чињеницом да је модератор издвојио тему дискутанта под ником "леворуки револвераш" који се углавном истиче постирањем чланака са Стормфронта и других неонацистичких извора о Јеврејима и њиховом "утицају" на светска збивања. Дискусија је наравно била сличне природе. Да се разумемо, не смета мени то што модератори дозовљавају и такве теме али тиме што су издвојили тему, модератори су изнели своје слагање са "леворуким револверашем". Мени не пада на памет да се налазим у таквом друштву.

Данас сам одлучио да напустим и форум Крстарице. На том форуму постоји једна група чланова организације која је мешавина колумбијског нарко-картела и Хитлерове НСДАП а која се зове Либерално демократска партија. Пљување по свему што је српско је њихов стандардан репертоар и у томе имају нескривену подршку модератора али што се може прочитати на овој теми превазилази све границе. Још једно група у чијем друштву немам намеру да се нађем.

Ништа горе не би могло да снађе Србију и српски народ него да се нађе у ситуацији да бира између ова два антипода зла и зато је одговорност на националним и патриотским организацијама да не упадну у овакву замку.

17.8.06

Српско небо без одбране

Ово није мој наслов већ, наслов репортаже из "гласа јавности" о стању нашег Ратног ваздухопловства или боље речено онога што је од њега остало.

Оно што НАТО агресор није успео, успевају наши вајни властодршци. Али шта да очекујете од људи који говоре да "територија није битна" и да "војску не спремају да би ратовала"?

"Мали Наполеон" је кренуо победнички

У премијерном мечу репрезентације авнојевске Србије забележена је победа. Чешка је побеђена са 3-1 головима Лазовића, Пантелића и Тришовића. Хавојер Клементе је тако победнички започео свој поход, ваљда ћа тако и наставити.

Наравно, одмах су кренуле приче типа:"Ето, сад имамо химну, заставу и грб видите како играмо." Те приче су биле и остале глупост. Довољно је само погледати успехе одбојкаша, ватерполиста, кошаркаша под истим оним "омраженим" симболима и схватити колико је то бесмислена теза. Али када видим колико људи одбацују здрав разум и логику (не само по овом питању) зарад својих предубеђења и замисли постаје ми јасно како је Хитлер стекао онолику популарност. Живо ме занима ко ће им и шта бити криво када следећи пут доживимо пораз?

16.8.06

Вагнер

Последње две теме су ме подстакле да напишем нешто о Рихарду Вагнеру, композитору који након више од сто година после своје смрти изазива контроверзе.

Вагнер је мој омиљени композитор класичне музике. Хармоније у његовим увертирама и прелудијумима су и даље непревазиђене, а склад између музичког наратива и сцена у његовим операма је беспрекоран, савршен, тачно када слушате музику и речи певача на сцени и њихову глуму не можете а да не кажете: "Само та музика иде уз ту сцену, и ниједна друга!" Моје омиљено његово дело је увертира за Die Meistersinger von Nürnberg. А шта рећи о већ легендарној теми из Die Walküre ? То је по мом мишљењу једина музичка тема(уз "Империјални марш" из "Ратова звезда", сигурно компонован под јаким утицајем Вагнера) која истовремено подиже морал онима који је пуштају и застрашује противника. Није никакво чудо што је Роберт Дивал као пуковник Килгор у филму "Апокалипса данас" одабрао управо то као лајтмотив напада свог пука на вијетнамско село.

Шта је то што чини овог композитора контроверзним? Мислим да одговор већ знате. То је тврдња да су његова музика и његова политичка размишљања била инспирација Адолфу Хитлеру. Јавно извођење Вагнера је и дан данас неформално забрањено у Израелу, иако су телевизија и радио у тој земљи одавно разбиле тај табу. Било је покушаја али су се они углавном завршавали протестима како преживелих из логора тако и њихових потомака. Уз сво разумевање према патњама кроз које су прошли, треба се упитати да ли је њихов гнев усмерен на прави начин.

Одмах треба рећи ноторну чињеницу: Вагнер јесте био антисемита. Његов чланак Das Judentum in Der Musik је више него недвосмислен по том питању, а то није једини случај да се обрушио како на поједине Јевреје тако и на јеврејски народ у целини. Али треба ствари посматрати у одређеном контексту.

Прво, Вагнер није био једини композитор тог времена који је имао негативна осећања према Јеврејима.

Друго, његови текстови се не разликују од стандардних антијеврејских текстова из тог времена(изузев последњег пасуса веће поменутог чланка о чему ћу говорити касније). Сам текст је објаљен два пута и оба пута су реакције биле, најблаже речено, веома благе.

Треће, сам Вагнер је имао у свом животу многе јеверејске сараднике и пријатеље, чак и када су његови ставови постали опште познати у јавности, што није било необично ни за декларисане антисемите оног времена.

У Израелу се нормално изводе дела Карла Орфа(активног члана НСДАП, "Кармина Бурана" је експицитно за Хитлера била компонована) и Рихарда Штрауса(лично истеривао јеврејске уметнике и професоре из оркестара и конзерваторијума у Немачкој. Шта је онда то што Вагнера чини посебним? По мени то су три ствари.

Прва је што је имао ту несрећу да од милиона обожавалаца које је стекао још за живота, а међу које су се убрајали, између осталих, Франц Лист, Едвард Григ, Густав Малер, Антон Брукнер, Марсел Пруст, Џејмс Џојс и Томас Ман буде и један неостварени уметник по имену Адолф. Ко је могао да помисли да би та ништарија без школе и професионалних квалификација (што је Хитлер несумњиво био када је први пут чуо Вагнерове композиције) могла да постане то што је постао и да учини то што је учинио?

Други разлог је чињеница да је, Винифред Вагнер, супруга његовог сина Зигфрида била лични Хитлеров пријатељ и поштовалац његовог дела све до своје смрти. Као управитељ фестивала у Бајројту дозволила је да Хитлер и његови нацисти од тога направе своју трибину и пропагандни спектакл.

Трећи разлог је дошао некако post festum. Већ сам раније написао да се Вагнерови антијеврејски списи мало разликују од сличних чланака из тог времена. Ипак последња реченица већ поменутог есеја Das Judentum in Der Musik га и дан данас прогања и служи као аргумент онима који га оптужују да је био инспирација Хитлеровом "коначном решењу". У њој Вагнер каже:

"Будите сигурни,постоји само једна ствар која вас може спасити: искупљење Ахасуеруса — пропаст!(untergang)"


На први поглед ова реченица изгледа доста претеће али само за особе које не знају или крију ко је био Ахасуерус, особа коју Вагнер помиње. Ахасуерус је лик из једног популарног позоришног комада из тог времена, Јеврејин, који добровољно жртвује свој живот да би спасао друге од беснећег пожара. Чудно је да неко ко наводно позива на истребљење једне нације узима као стилску фигуру за то пример племенитог поступка припадника те нације.

Поред овога, заговорници тезе да је Вагнер био инспирација Хитлеру за логоре смрти игноришу и основне историјске чињенице. Хитлер није увек видео истребљење Јевреја као "коначно решење јеврејског питања". Било је разних планова од Палестине до Мадагаскара. Хитлер је истребљење први пут поменуо као могућност у свом говору Рајхстагу 30. јануара 1939. стављајући себе у функцију пророка, запретивши да ће "нови светски рат који јеврејска раса буде изазвала довести до њеног уништења". Када је у децембру 1941., после Перл Харбора, рат у правом смислу те речи постао светски, Хитлер је у томе видео испуњење свог "предвиђања" и донео одлуку. О томе јасно сведоче Гебелс и Ханс Франк у својим дневницима. Нигде Хитлер у том контексту није спомињао Вагнера ни његове идеје. Пре Првог светског рата Вагнерови антијеврејски чланци су били штампани врло ретко и у ограниченом тиражу. Ако се има у виду да ни у време објављивања нису изазвали неку претерану реакцију, мало је вероватно да је Хитлер био свестан да тај део Вагнерове личности уопште постоји пре него што је упознао Винифред Вагнер. Све у свему, тврдња да је Вагнер подстакао Хитлера на антисемитизам и геноцид стоји на прилично климавим ногама.

Без обзира да ли га воле или мрзе, нико Вагнеру није порицао генијалност и припадност самом врху класичне музике. Његове идеје у музици, сценографији, а поготово чињеница да је сам писао свој либрето га чине иноватором без преседана. Мислим да они који одбијају да га слушају губе много.

На Блиском истоку ништа ново

Након више од месец дана (најновијег) сукоба на Блиском истоку две стране су пристале на прекид ватре и долазак око 15.000 припадника међународних мировних снага(сам Бог зна како ће их скупити). На тај начин окончана је нова рунда блискоисточне кризе.

На основу горких искустава из 1990-тих један добар део Срба извршио је једну логичку грешку коју сам назвао reductio ad Americam - размишљање по којем ако нешто Америка подржава онда то мора да је зло а оно друго, самим тим, добро. Тако је у сукобу на Блиском истоку Израел постао зло, зато што га подржавају САД док су остали, без обзира на то ко су и за шта се залажу, добро. Све донедавно сам и ја био склон оваквом резоновању.

Ако оставимо по страни да је ово превише симплицистички начин размишљања на основу којег се не може направити било каква озбиљна анализа, дубљом анализом чињеница како садашњих тако и оних из прошлости можемо видети да САД нису увек били савезник државе Израел а још мање су то били безрезервно . Још мање се може тврдити да су они који се налазе на другој страни барикаде добри. Чак и летимичан преглед идеологије Хезболаха може да доведе само до закључка да је у питању тоталитарна, криминална и геноцидна организација.

Има нешто још горе у "подршци" коју неки Срби дају Хезболаху(овде до изражаја долази кратко памћење просечног савременог Србина): Хезболах подржава исламистички Иран, који је током рата у БиХ финансијски и војно подржавао босанске муслимане. Многи борци Хезболаха су искуство стекли на босанско ратишту и многи наши сународници су то платили главом. Они би и данас учинили исто ако би имали прилику.

Аргументе који неки Срби користе у "одбрану" Хезболаха је лако размонтирати и најчешће се своде на следеће:

  1. "Непријатељ мога непријатеља је мој пријатељ" - ово се у историји више пута показало као нетачна максима, не само у српском случају.
  2. "Израел је агресор, Хезболах брани своје домове" - Хезболах је био тај који је отпочео сукоб. Штавише, само постојање Хезболаха на југу Либана као таквог по међународним законима даје право Израелу да војно интервенише и уништи такву организацију. Теза да Хезболах "брани своју земљу" је проблематична и са становишта аутохтоности те организације. Она и њена идеологија су "увезене" из Хомеинијевог Ирана на сличан начин као што је комунизам увожен из СССР-а.
  3. "Хезболах је дошао на просторе БиХ уз помоћ Американаца" - Тачно. Али на који начин то мења природу те организације? Да ли би они дошли и без њихове помоћи или, уколико не би могли, да ли би, у најмању руку, покушавали да дођу? Да нема Америке, зар мислите да би они били наклоњени нама?
  4. "Јевреји контролишу штампу, медије, западне владе. Они су нас бомбардовали, нека мало они сада осете" - на жалост, и овакви се ставови чују, а резултат су више површног познавања ствари како у свету тако и на у самом Израелу него неке зле намере(мада има и тога). Ово је сувише опширна тема и заслужује посебну ставку у мом блогу.

Жао ми је ако сам некима пореметио успостављене шеме али ја не размишљам шематски, нити закључујем без дубљег познавања чињеница а не бисте требали ни ви.

15.8.06

Гинтер Грас, СС и савремено малограђанско лицемерје

Свет је недавно био шокиран признањем уз Петера Хандкеа највећег живог писца Немачке Гинтера Граса да је рат провео као припадник злогласних Вафен СС јединица. Човек који је "Лименим добошем" приказао верно и упечатљиво изопаченост нацистичке идеологије је, ето и сам био следбеник исте.

Дежурни душебрижници су одмах скочили да вичу како је то "велико разочарење" и да је Грас тиме "уништио свој морални ауторитет". Други говоре да "није страшно то што је Грас био есесовац већ што је то крио све ове године". Као и обично такви доносе пресуде ван контекста опште ситуације и времена.

На нирнбершком процесу СС је(оправдано) проглашен за злочиначку организацију и као таква је стављен ван закона. И ту се, на жалост, стало. Рођена је популарна легенда о свемоћном СС-у који је гвозденом песницом држао целокупно немачко друштво под контролом, немилосрдно спроводећи вољу фирера, газећи све који им се супротставе. Њихови припадници регрутовани по најстрожијим расним критеријумима, беспоговорно послушни и одани. Озбиљне историјске књиге, међутим, осликавају знатно другачију слику о СС-у. Далеко од монолитне организације, а још мање свемоћан, СС је био подељен на неколико делова чије се чланство и овлашћења често преплитала, без формалне организационе структуре као целина, са јединим задничким именитељем, рајхсфирером Хајнрихом Химлером и био је у сталном сукобу са осталим деловима нацистичког апарата, неретко морајући да се повуче подвијеног репа.

Осим чињенице да је слика о СС-у нешто сложенија од оне општеприхваћене, чак и у злочиначкој организацији постоји градација одговорности. У случају мафијашког клана, као прототипа криминалне организације, сигурно је да се не могу у исти кош трпати "кум" и револвераш-убица и конобар у ресторану који "кум" поседује. Исто тако, један обичан СС-овац какав је био Грас не може бити исто што и Рајнхард Хајдрих, на пример.

Да ли чињеница да се сада зна да је Грас био СС-овац чини његове књиге мање вредним? Или, можда постоји једно, много важније питање...

Да ли би, да су пре тридесетак година знали да је Грас бивши СС-овац, издавачи уопште пристали да погледају његове романе?