2.3.07

Фест 2007: Paris, je t'aime

Нисам никада био љубитељ омнибуса или калеидоскопа, а још мање љубавних прича, па можете само да замислите како на мене може да делује филм који садржи не једну већ двадесет једну такву. Али за све постоје изузеци, макар само да потврде правило.

Елем, овај филм који је дело осамнаест што веома познатих што потпуно непознатих редитеља са исто тако разноврсном глумачком екипом желео је да покаже на који начин Париз оправдава назив "града љубави". У оквиру ове двадесет једне приче приказане су различите врсте љубави, људи различитих социјалних статуса, образовања, професија и уопште погледа на свет. Приче имају различите крајеве, и срећне, и тужне и просветљујуће и, изузев једне, нису оптерећене порукама "ширег друштвеног значаја" већ се концентрише искључиво на емоције појединаца и начин на који преживљавају своје љубавне јаде.

Са техничке стране филм је јако добро одрађен. Занимљиво је било, на пример, видети познатог режисера хорор-филмова Веса Крејвена како режира кратку психолошку драму или Жерара Депардјеа као потпуног епизодисту. И, наравно, традиционална критика на лош превод: наслов оригинала се лако преводи са француског као "Париз, волим те", а не "Париз с љубављу" као што је учињено.

Ако имате сентименталну црту, трудите се да погледате овај филм.

No comments: