9.3.07

Стаљин

Управо сам окончао читање Стаљинове биографије коју је написао Едвард Радзински. У принципу, књига заслужује позитивну оцену али у њој постоје и неке неконзистентности које су по мени резултат ауторових личних ставова.

Књига доноси неке нове чињенице и разбија многе митове и о Стаљину и о његовом окружењу. Једна од најзначајнијих новитета је да се Стаљин, ако је судити по црквеним документима родио целих годину дана пре него што је био његов званични рођендан(21.12.1879), тачније речено 6. децембра 1878! На остале новитете ћу се вратити касније, сада бих желео да се осврнем на неке популарне митове о Стаљину које је Радзински успешно разбио.

Први је мит који је настао релативно недавно а који су креирали антистаљинисти. По њиховој тврдњи, Стаљин је у револуцији имао минорну улогу, а да су прави креатори били Лењин и Троцки. Ово је добрим делом супротна крајност од Стаљинске историје која је газду, како су га звали, уздизала до небеса. Тачно је да Стаљин није био експониран током револуционарних дешавања 1917 али то што неко није познат јавности не значи да нема утицај и власт. Бројни документи које је Радзински обелоданио показује да је Стаљинова улога ипак била значајна. Међу њима се нарочито истиче једна Лењинова директива да само два човека код њега имају приступ без најаве: Троцки и Стаљин.

Друга популарна мисконцепција о Стаљину је створена на западу и тиче се пакта Хитлер-Стаљин и напада на СССР. По њој, вечито неповерљиви Стаљин се одобровољио и из необјашњивих разлога је слепо веровао Хитлеру да га неће напасти, безмало гајећи симпатије према њему. Оваква верзија, по Радзинском, потпуно пренебрегава Стаљинову личност као и разлоге зашто се Стаљин понашао тако како се понашао. Стаљин није веровао Хитлеру и знао је да ће до рата између њих доћи али није никако могао да поверује да ће Хитлер напаст у тренутку када његов рат против Велике Британије још траје. Сви рационални аргументи су говорили против напада на СССР. Али Стаљин је потценио ирационалну компоненту код Хитлера и то му се осветило.

У уској вези са овим, пада још један популарни мит о Стаљину, онај по коме је немачки напад толико шокирао вођу да је овај отишао у своју дачу и да није хтео ни са ким да прича десет дана. По документима које је Радзински анализирао, јасно је да ова прича није тачна. Стаљин је првих дана рата био и те како активан, а "нестао" је само на два дана, 29 и и 30. јуна. Али чак је и овај нестанак био прорачунат да покаже својим сарадницима да без њега не могу и да не смеју ни да помишљају да му се отргну чак ни у овакном тренутку. Стаљин никада није губио контролу над собом.

Поред ових, ту су и друге легенде о Стаљину које су демантоване чињеницама: о личности његове друге жене Нађе Алилујеве и разлозима њеног самоубиства, о његовом односу са Кировом...

Најзанимљивији део је објашњење како је Стаљин успео на надмудри Троцког и друге прекаљене бољшевике и приграби потпуну власт после Лењинове смрти. По аутору, у томе ничег случајног није било ни било какве импровизације јер је Стаљин планирао да наследи Лењина још од 1917!

Сада бих се мало осврнуо и на недостатке књиге. За неке недоречене епизоде аутор веома често износи претпоставке као чињенице, а за друге оставља недоумицу какву тезу заступа. За ово друго карактеристично је питање да ли је Стаљин припремао напад на Хитлера , а да га је овај само предухитрио. Аутор износи бројне документе за и против али сам не износи своје мишљење нити сугерише читаоцу какв закључак да донесе. Да не говоримо о томе да је сама расправа о томе беспредметна јер се могући напад СССР на Немачке трупе у Европи не може посматрати изоловано из контекста целокупне ситуације као ни природе Хитлеровог режима и његових ставова о бољшевизму и претензија према Русији, комунистичкој или некој другој.

Што се друге замерке тиче, она се односи на опис последњих месеци Стаљиновог живота и његових планова. Аутор износи тезу да је совјетски лидер припремао нови светски рат. Али, док се у претходном делу Радзински врло педантно ослањао на документацију, у овом случају он није понудио ништа чиме би своје тврдње поткрепио изузев усмених предања и сопствених логичких конструкција. Изгледа да је аутор пао у замку да сопствену пројекцију прикаже као стварност у недостатку конкретних доказа.

Све у свему, дело Радзинског је јако занимљиво и осим што свету приказује нове чињенице о Стаљину дочарава атмосферу СССР у његово време што га чини незаобилазним када се поведе разговор о личности совјетског вође.

1 comment:

Anonymous said...

Ima jedna prica po kojoj je Trocki kao prozapadni komunista bio omiljen na Zapadu dok je Staljin bio nekako svoj i evroazijski nastrojen pa je onda na njega svaljena sva krivica za komunizam. cini se da u tome ima mnogo istine.

pozdrav od ekipe www.vidovdan.org

ps Kralju javi se na info@vidovdan.org