13.3.07

"Апокалипто"

Шта се може научити из новог филма Мела Гибсона? Осим, наравно, да је и у овом времену блокбастера могуће направити филм са натуршчицима и на мртвом језику, а да он буде пријемчив за публику? Не превише, али оно што се научи је заиста корисно.

Као прво, коначно се може утврдити разлика између историчара и идеолога. Овај први вам представи све чињенице и стави их у одређени контекст времена и цивилизацијског развоја док вам овај други обавезно изостави такав контекст да би све представио из призме своје идеологије, а још ако су ту и чињенице које не иду у прилог почетној тези идеолога једноставно ће их изоставити. Левичарско-либерална и комунистичка историја нас је деценијама учила о томе како су крвожедни шпански освајачи(конквистадори) уништили велике цивилизације Маја и Инка, побивши милионе и опљачкавши све што се дало. На памет им није пало да нас упознају са неким другим чињеницама које би дале потпунију слику. То је остало на Мел Гибсону да уради. Он је открио широј публици да је "велика цивилизација" обухватала само градове изграђене помоћу робовске радне снаге, да се та радна снага састојала од људи брутално одвојених од својих домова и својих породица од стране плаћених "ловаца", да су многи од заробљених несрећника на посебно бруталан начин жртвовани локалним божанствима ради забаве масе и да је у суштини важило гесло да "најјачи преживљавају". Није ни чудо што су се либерални левичари трудили да сакрију све ово јер се онда долази до сасвим другачије слике и схватате да Шпанци нису донели много тога лошег што већ није постојало. Где је онда њихово злочинство?

Хегел је својевремено рекао да је све што је у историји пропало заслужило да пропадне. Друга битна ствар коју из овог филма научите је да је био потпуно у праву.

1 comment:

Uroboros said...

Велике соларне империје Перуа и Мексика су у доба доласка Шпанаца биле у свом опадању, и попут судбине других великих империја, тај пад су страни освајачи само убрзали. Моћ и дух, хијерархија и поредак, све је то већ било уништено, када се европски олош искрцао на обалама Атлантика.

Али, у том пропадању, када више нема вредности које чува цивилизација, човек се окреће вредностима у себи. Управо је то порука, не само овог већ и других Гибсонових филмова, који се у ствари обраћа становнику Западне цивилизације која у свом опадању и без икавих вредности, оставља човеку да сам пронађе ослонац у самом себи и својим ближњим.