28.3.07

"Писма са Иво Џиме"

Италијани имају пословицу да "истину говори онај за кога Гвелфи кажу да је Гибелин а Гибелини да је Гвелф". Ако је тачна онда нам је Клинт Иствуд прилично верно пренео битку код Иво Џиме. Његов филм "Писма са Иво Џиме" је нападнут и од стране америчких (нео)конзервативних коментатора и од јапанских ревизиониста.

Филм почиње у данашње време када јапански археолози проналазе закопана писма јапанских војника и враћа се у 1944. Иако је незахвално говорити о главним јунацима може се рећи да су у центру пажње обичан војник Сајго(како ће се испоставити, један од ретких преживелих Јапанаца) и командант острва генерал Курибајаши(Кен Ватанабе). Филм даје одличан приказ припреме одбране острва како у материјалном тако и у моралном смислу. Курибајаши и његови команданти су били одлучни да се боре до краја за острво, али нису живели у имагинарном свету где се све одвија као по лоју за јапанску царевину. Били су свесни како праве снаге Американаца тако и сопствене. И били су искрени према својој војсци и рекли су им да не очекују да преживе и да им је примарни задатак да убију што више непријатељских војника. Јапански војнички кодекс прописивао је да је боље часно умрети у борби него одступити и он је кроз размишљања војника Сајга стално подлаган преиспитивању и идејама да је боље повући да би се борило следећи дан. У томе је и његова блискост са генералом Курибајашијем, независно од њихових сусрета током филма. И сам генерал одступа од уобичајене јапанске тактике и забрањује самоубилачке јурише на ужас многих подређених, који иду тако далеко да крше наређења.

Прва половина филма је у потпуности посвећена припреми за битку али она нити је досадна нити развучена. Напротив, гледалац у потпуности схвате духовно стање јапанских бранилаца острва и саживи се са њима. Сцене борбе које доминирају другом половином су веома реалистично приказане и не мањкају ни крвави детаљи али се у њима не претерује.

Иако га данас оцењују контроверзним, убеђен сам да ће овај филм ускоро доћи раме уз раме са ратним драмама као што су "Апокалипса данас" и "Гвоздени крст", а онима који још нису стигли да погледају ово дело поручујем да одмах крену у биоскоп.

No comments: