29.5.07

Михо, легендо, хвала ти на свему!

Синиша Михајловић се и званично опростио од фудбала. Мени као звездашу Синиша ће увек бити посебан као члан екипе која је освојила Куп шампиона у Барију 1991. године. Када се о његовим бравурама у Звезди прича лако се човек сети реванша против Бајерна у Београду. али било је ту још, не само његови слободни ударци и корнери. Лично, мени је у највећем сећању остао један његов гол против Пролетера на Маракани у пролеће 1992. Након што је Југовић извео слободан ударац са тридесет метара искоса са леве стране и пошто се лопта одбила од "живог зида" налетео је Михајловић и опалио "дропкик" левом ногом који се зарио у супротне рашље!

Синиша је касније наставио да одушевљава навијаче и фудбалске људе у Италији својим способностима и дочекао је да постане рекордер по головима из слободних удраца у Серији А надмашивши једног Марадону, ни мање ни више! А трофеје које је почео да осваја још у бившој Југославији наставио је да узима и на Апенинима.

Дубок траг Михајловић је оставио и у репрезентацији. Његови "слободњаци" су нас одвели на СП у Француској. А ко може да заборави Загреб и његове центаршутеве прво Мијатовићу а затим и Станковићу?

Али нису само фудбалске бравуре оно што чине Синишу Михајловића посебним. Истицао се он и ван терена, бранећи свој српски народ у време најгоре медијске хајке и хистерије на западу, не стидећи се своје земље, свог народа и људи који су тај народ бранили од вековних непријатеља. Није оклевао да укрсти копља са самозваним експертима над којима је имао једну, ненадикнадиву предност: он је рат у бившој Југославији доживео на сопственој кожи. Зато нико није могао да му парира и избегавали су да га питају за мишљење. Поред овога, Михајловић није никада оклевао да изговори оно што заиста мисли и оно што је говорио заиста је и мислио, што је реткост у данашњем свету, не само у фудбалу.

Још једном, хвала Синиша и пуно среће на тренерској клупи.

No comments: