9.8.07

Звезда - Ренџерс, некад и сад

Добро, шта је било, било је. Прошли смо, како-тако али смо прошли...И играмо против Ренџерса. И мени та утакмица буди лепа сећања из прошлости као и сваком звездашу, верујем.

Октобар 1990...Ко би рекао да је прошло 17 година од тада! Тек сам кренуо у средњу школу. Звезда је управо била избацила швајцарски Грасхоперс у првом колу тада још увек Купа шампиона. Имао сам неки осећај да ће управо Ренџерс бити противник у следећем и то се и догодило. Тада су важили за најскупљи и најбољи тим Велике Британије. Имали су неколико шкотских и енглеских репрезентативаца као што су Мо Џонстон, Али Мек Коист, Ричард Гаф, Крис Вудс, Тревор Стивен, Марк Волтерс...Са клупе их је предводио легендарни Грем Сунес. Прави противник да се види да ли је Звезда зрела за освајање трофеја. Прва утакмица је требала да се игра на "Маракани".

Ишао сам са двојицом својих ујака на утакмицу(од којих је један, на жалост, преминуо у међувремену) и сели смо на "запад". Иако смо дошли више од сат времена пре почетка, "север" је већ био препун иако је у оно време још увек било "стајање" и већ се певало на сав глас. Навијачи Ренџерса су дошли у солидном броју, преко 3000. Атмосфера је била позитивна, као да су сви предосећали шта ће бити. Звезда је преузела контролу од првог минута, желели су јасно да ставе до знања гостима да немају шта да траже. Већ у петом минуту Просинечки проиграва Радиновића који продире по левој страни и приморава иначе поузданог Гафа да постигне аутогол. Почетак из снова! Да ли ће тако наставити? Раније се дешавало да наши тимови поведу па стану. Овде то није био случај, напади Звезде су се ређали, али гола до краја полувремена није било. Шкотски тим је могао да буде задовољан том чињеницом.

У другом полувремену, иста слика. Ренџерс не може да пређе центар а Звезда све више притиска. У педесет четвртом минуту Стошића руше мало искоса са леве стране. Позиција као створена за Просинечког који одатле не греши! 2-0! Није лоше али да би мирно ишли на реванш потребан је још један гол. И он је дошао, десетак минута касније. Бинић и Памчев сами варају целокупну одбрану Ренџерса и овај други даје гол у свом стилу. А могло је да буде још, за то је било и те како шанси. Ренџерс није само претрпео тежак пораз већ је и почишћен са терена. Колико је Звезда демонстрирала супериорност показало се две недеље касније. Ајброкс парк, који је знао да подржи своју екипу чак и у случајевима када је све изгледало изгубљено, је био полупразан. Навијачи Ренџерса су се предали пре него што је утакмица почела. Могла је Звезда и у реваншу да добије без проблема али и 1-1 је било доста. Ренџерсу је остала утеха да су изгубили од будућег освајача трофеја.

Када погледам уназад, мислим да су сви тада око Црвене Звезде, управа, играчи, стручни штаб и навијачи схватили да имају тим за највећа дела и да је та свест о сопственим могућностима била оно што је недостајало ранијим генерацијама да дођу до врха или близу. Сезона 1990/91(Ник Хорнби је у праву у вези овог "слеша" који раздваја календарске године) је, наравно, најбоља у мом животу.

А данас? Оба тима су слабија него онда и оба су постигла резултате у Европи који нису у складу са реномеом клуба. Али док се Ренџерс спотакао, Црвена Звезда се суновратила, из разлога који немају много везе са фудбалом. Шкотски клуб је фаворит иако ни сам није показао Бог зна шта против Зете али има искусне репрезентативце неколико земаља док Звезда углавном има недоказане и неформиране играче уз пар изузетака. Свеједно, Звезда има добре шансе да се домогне Лиге шампиона али не уз игру против Левадије. Утакмица је за пет дана и скептици би рекли да се мало тога може променити за то време. Али лопта је округла. Пратим фудбал интензивно већ четврт века(не, нисам толико стар већ сам почео као клинац, светско првенство у Шпанији је прво моје јасно сећање о фудбалу, имао сам 7 година) и виђао сам тимове који одиграју очајно прво полувреме да би у другом заиграли као препорођени и обрнуто. Могуће је за пет дана променити све из корена, једино се питам да ли овај састав Црвене Звезде то може. С обзиром да тренер јуче после утакмице изјављује да је "молио Бога да не приме трећи" нисам превелики оптимиста, благо речено.

No comments: