23.10.07

Све је пролазно

Пре само десетак дана моја сестра од тетке, годинама везана за инвалидска колица због мултиплекс склерозе је изгледала фантастично и певала на мојој свадби. Ово све и поред чињенице да је, уз основну болест, још добила и карцином прошлог пролећа. Прве хемотерапије је одлично поднела и опоравила се од њих тако да је изгледала боље него икада. Сви смо са великом надом очекивали даљи третман...

А од јуче је више нема. Лоша реакција на нову туру зрачења је била фатална. Срећа у овој несрећи да је сам крај био далеко мање мучан од доброг дела њеног живота. И поред свега, нада ју никада није напуштала, нити је престајала да шири оптимизам на све нас. Страшно ће нам недостајати свима.

2 comments:

SrpskiInat said...

Saucesce.. Proce nam svima zivoti.. Pitanje koje si postavljam je dali da ko neki zivim u veselju ili da stvaram.. Tesko pitanje, valjda u cemu se covijek nadje..

Moram i da ti cestitam na Zenidbi, nadam se da si nasao pravu.. Ja u petak moju potragu nastavljam u Helsinkiju.. Mozda je prava, vrijeme ce pokazati.

Hvala na interesantnom tekstu sto si postavio neki dan. Fino sto pises i na engleskom, sirim tvoj blog i po univerzitetu na kojem stutiram, pa engleski blog dodje perfektno.

Pozdrav

Татјана said...

Саучешће. У поптуности те разумијем... Ишчекујем смрт блиске особе, МС+карцином. Идентично. Али, све се преживи...