13.12.07

Шта чекате, требало је почети одавно!

Џулији Горин тешко да ћемо моћи довољно да се захвалимо за оно што чини у одбрани Србије и српског народа. У истом стилу наставља и дан данас са својом новом колумном. Поред већ доказаних чињеница, коначно нам саопштава и критику коју смо потпуно заслужили:

...спасавање Европе, а тиме и Америке преко Косова захтева од обичних Срба, поготово Срба у Америци, да учествују у овој бици. Морате проговорити као грађани, контактирати са вашим представницима, писати писма и дати прилоге, што ваши непријатељи већ добрано чине. Где год видите чланке о “геноцидним Србима” или о чистоти Босанаца или Албанаца као жртава, поготово оне који се улизују Босанским и албанским заједницама, морате писати писма уреднику. Морате објаснити да реалност није црно-бела и да новина својим читаоцима не чини никакву услугу тме што их "штити" иод истине о својим "избегличким" комшијама.


Џулија је дотакла савршено кључни проблем Срба данас у целини. Сви чекамо да нам нешто падне са неба, да нам стигне месија који ће нам све проблеме однети руком. Ни за шта да се потрудимо сами, никако да постанемо свесни да морамо нешто уложити да би се нешто добило за узврат. То је добрим делом последица система у којем смо живели од другог светског рата до распада Југославије. Колотечина која је била уведена тада убедила је генерације да имају "божанско" право на сва могућа животна уживања и да су ослобођени било каквих обавеза према неком ентитету који је већи од њихове личности. Кад већ говорим о личностима, имамо још један проблем који нас спречава на акцију, а то је сујета. Једни неће да учествују јер нису добили положај, други зато што се не прихватају њихове идеје, трећи неће да "бране Милошевића"...А о поделама заснованим на превазиђеним терминима из Другог светског рата да и не говорим. Требаће времена да се све ово превазиђе, а требало је то учинити одавно и кренути у акцију. Верујем ни да сада није касно, али све и да јесте ја бих се много лошије осећао када не бисмо чак ни покушавали. Ако ни због чега другог, а онда да се Џулија Горин у нас не разочара јер после свега макар јој толико дугујемо. Према томе, на посао драги сународници!

No comments: