28.2.07

Фест 2007 - "Марија Антоанета"

Након што је успешно обрадила људску отуђеност у савременом свету у филму "Изгубљени у преводу", Софија Копола је одлучила да се бави историјском темом, али је, да ли случајно или намерно, приказала исто такву отуђеност у владајућим круговима тадашње Европе од земаља над којима су владали.

Историја која је учена у бившој СФРЈ је имала изразито марксистичку идеолошку оријентацију. Под овим се није подразумевало само глорификовање комунизма већ и тзв. револуционарних покрета уопште. По овој матрици сваки револуционарни покрет је представљао силе напретка док су дотадашњи владари максимално оцрњивани и представљани као безосећајни тирани. Наравно, када се историја ослободила идеолошких стега у том смислу могли смо да видимо и неке друге изворе који су причали о неким скривеним чињеницама и догађајима. Тако је, адаптирајући најновију биографију злосрећне француске краљице за филм, Софија Копола успела да просечном савременом гледаоцу, по мени, успела да дочара прави проблем тадашњих монарха.

Краљ Луј и краљица Марија Антоанета су заслужили репутацију раскалашних владара јер су трошили на лично богатство преко сваке мере али нису били бездушни монарси неосетљиви на потребе других. Не, проблем је био у нечем другом. Краљевска породица је била потпуно одвојена од реалног света својеврсним зидом од племства и министара и за њих безмало није било начина да се упознају са правим стањем међу обичним народом. Оваква отуђеност од патњи обичних људи протумачена је као небрига и створено је погодно тле за крваву револуцију. Редитељ, међутим, неколико пута ставља до знања да би владари, да су знали право стање ствари, поступали другачије и не би трошили толики новац на забаве. Копола сасвим јасно пориче да је Марија Антоанета изјавила: "Нека једу колаче".

Што се самог филма тиче, Французи су неоправдано напали избор Кирстен Данст за насловну улогу. По мени је она то добро урадила. Остатак глумачке екипе је такође солидно одрадио посао, али нешто специјално се не може истаћи. Идеја да се савремена поп музика користи као подлога за неке сцене је заиста оригинална и чак није лоше ни испала.

Све у свему, занимљив поглед на тај део европске историје али са техничке стране, филм није ништа посебно. Може да се одгледа али ако не волите дуге сцене без дијалога није за вас.

27.2.07

Босански лонац неукусно зачињен

Ово је наслов једне теме на политичким дискусијама на Serbiancaffe-у који је поставио корисник под псеудонимом "лорка":

1.Муслимани хтјели џабане: да сједе испод ораха, мезе, пијуцкају кафицу, а Србија да их издржава и прави им џамије.
2. Под "грађанском" Босном муслимани подразумјевају живот по мјери муслиманске вјере.

3. По муслиманској филозофији, ријеч Бошњак значи "грађанин", а ријеч Србин је синоним за национализам.

4. Унитарна Југославија за њих је била великосрпска хегемонија. Унитарна босна није великомуслиманска хегемоније, већ нешто као "хајде ба да сви будемо Бошњаци, оставите се национализма".

5. Грађанска тј. унитарна Југославија није била могућа чак ни у ситуацији када су Срби у њој били мањина, а антисрпска коалиција народа била у већини; али унитарна Босна је за муслимане нешто нормално - иако је очигледно да се кроз то провлачи великомуслманска премоћ и хегемонија.

6. Односом према рафинерији коју је Додик продао Русима, муслимани показују да за њих није битан економски развој Босне. За њих је далеко битније да спрече напредак РС, па макар то истовремено значило и назадовање Босне у целини.

7. У школама у Босни забрањено је ношење "националне и вјерске ношње". По муслиманском тумачењу ове одредбе, забрањено је да Србин у школу улази са својом традиционалном шајакчом, али када муслиманак (и то педагог школе) дође умотана у мараму - онда је то "грађанско право на слободу одјевања".

8. Када је ријеч о "равноправности народа" - муслимани ту филозофију желе спроводити у Републици Српској. У остатку босне, наравно, равноправност народа није потребна. Ту се спроводи "грађанска опција" под муслиманским фереџама.

Закључак: с обзиром да је овај босански лонац заснован на демагошком, лажном, тј. нереалном рецепту, из њега никада не може изаћи укусно јело. Међутим, Србима је забрањено да формирају властиту кухињу. Пошто су силом натјерани на "заједнички казан" - не преостаје им ништа друго него да се служе истим оружјем - све док муслимани не схвате да се из таквог казана нико (па ни муслимани) неће доброг јела најести.


Кратко, језгровито и прецизно, без и једне сувишне речи. Што се тешко може рећи за скработине неких тзв. аналитичара.

Ухватио је последњи воз

Шести пут му се посрећило: Мартин Скорсезе је коначно добио свог Оскара! Јесте снимио и боље филмове од овогодишњег победника Departed(наслов је јако тешко превести на српски јер је у питању део једне католичке молитве) али нема сумње да је то најбољи филм ове године а и моја маленкост је дала своју повољну критику.

Е сад, неко ће да пита, зашто овакав наслов? Не бојте се, Скорсезе нема планове да умре. Ради се о нечему сасвим другом. Додела Оскара је сваке године све мање омаж најбољим филмовима а све више полигон за гурање либерално глобалистичких идеја. Захваљујући овом политичком уплитању некада културна манифестација године данас губи на значају, а од недеље увече би и званично требала да престане да буде релевантан показатељ било чега. Не постоји ниједан уметнички критеријум по којем би награду требало да добије ово ђубре које је напабирчио Ал Гор! И да одмах одговорим на питање: нисам гледао филм и немам намеру али знам да не може да ваља ишта ако вам се подсмевају на "Саут парку". Зато ако има разума, Скорсезеов Оскар би требало да буде последњи који иоле вреди јер су либерални политкомесари Холивуда само пар сати касније успели да огаде ову награду сваком ко имало мисли сопственом главом. Сва срећа па ће Мартинови филмови далеко надживети било који пропагандни трактат псеудо-науке зване "опасност од глобалног загревања".

26.2.07

Шта ће сад они? И шта би требали ми...

Годинама су нам испирали мозак са запада, а након петог октобра и у Србији о томе како је Милошевић починио геноцид и како је планирао стварање "велике Србије очишћене од не-Срба". И шта ћете сад господо?

Хистеричне реакције "грађана" су и логичне и очекиване. Ми нормални смо знали да су они лажови, а од данас постоји и судски доказ да су они преко једне деценије причали лажи! И то је оно што их боли! Као и још више чињеница да задатак нису извршили нити ће моћи даље да га извршавају јер су њихови ставови базирани на лажима и за то постоји судска пресуда. А то значи да нема више пара од Сороша и страних служби, што је за њих једнако смрти јер они уз ретке изузетке немају и дан радног стажа на неком поштеном послу. Без политичког активизма они су ништа!

Држава Србија треба да им помогне на путу за ништавило. Од данас би она требала да сваку особу која овде или у иностранству изјави да је било који функционер Србије данас или из прошлости одговоран за геноцид у БиХ тужи за клевету и да пресуду међународног суда правде искористи као крунски доказ.

А муслимани у БиХ, како ће они да реагују и какве ће то последице да има? Видећемо јесу ли паметни и да ли ће да почну да се буде из колективног лудила које им сервирају сарајевски политичари или ће да наставе са досадашњом, погубном по себе пре свега, причом.

23.2.07

Могло је, али...

Питају се у "Гласу јавности" да ли је могло можда више да се поради на стварању већег маневарског простора у међународним круговима за разумевање српског гледишта на косовско-метохијску ситауцију. Могло је. Али са ким?

Једна политичка групација је потпуно опседнута новим комунизмом у виду "евроатлантских интеграција" и нуде га народу у Србији као псеудо-религиозну идеологију која ће руком однети све њихове проблеме. У том циљу ништа није испод части да се уради: растурање војске, касапљење школства у виду политички коректних програма, уништење дипломатске службе...Што би им предаја територије била проблем? Такви људи не могу да бране српско право на Косово и Метохију јер им није у менталном склопу да тако нешто раде. То би ишло против њихове идеолошке матрице, што је за њих незамисливо.

Други се супростављају таквим лудачким потезима и идејама али њихова грешка је у другом правцу. Они гледају на САД пре свега као на гвоздени монолит који се не може променити и на који се не може утицати. Ако је то било тачно током 1990-тих, то данас дефинитивно није случај, поготово након 11. септембра. Ово не значи да би САД учиниле салто мортале ако бисмо активније радили али би сигурно многи планови антисрпских кругова у Вашингтону били знатно отежани.

Чињеница је да Србији треба јак савезник али је исто тако чињеница да она не сме да постане било чија клијент-држава, поготово оних организација које активно раде против ње јер би то у значајној мери сузило њене спољнополитичке могућности. Уосталом, прочешљајте мало историју: клијент-државе никада нису добро пролазиле.

Шта је ту је...Нема сврхе кукати над оним што је било већ се мора радити над оним што има. Добро је да макар сада имамо у Русији какву-такву заштиту.

ПС Пример Аљаске наведен у овом чланку је потпуно неодговарајући. У време продаје Аљаска није имала значај као данас. САД и Русија су имали пријатељске односе тада, а руде на Аљасци су биле неоткривене. Штавише, амерички државни секретар Сјуард који је извршио куповину је био на све стране исмеван због тога. Ко се данас смеје, а ко жали? И шта заправо треба да научимо из овог примера?

21.2.07

Корак у правом смеру...али хоће ли наставити овако?

Да не буде да се овде стално критикује власт, хајде да их похвалимо. Коначно су одлучили да ураде нешто да би макар мало сасекли корупцију, макар у само једној области живота.

Али да не буде по оној народној:"појео вук магарца", са овим истрагама се мора наставити. Универзитет у Крагујевцу је споредна позорница а своте новца које се приликом корупционашких радњи размењују тамо су безначајне у поређењу са оним што се дешава на Универзитету у Београду. Јавна је тајна да постоје студенти на многим факултетима који добију диплому а да безмало ниједан испит нису честито положили. О конкурсма за место сарадника и асистента да и не говоримо. Поред новца улогу у оваквим нечасним радњама имају и родбинске и пријатељске везе.

Уколико ускоро не будемо видели слична хапшења по Београду и Новом Саду биће јасно да је ова акција класично замазивање очију, поготово ако, као што се прича, иду нови избори.

ПС Најсмешније од свега је коментар министра Вуксановића на умешаност помоћника министра Емилије Станковић:"Поднела је оставку из личних разлога..." А некад сам Вуксановића сматрао нормалним типом.

19.2.07

Свака част!

Права је реткост наћи неког у данашње време који је на уштрб личних интереса спреман да помогне онима који немају ништа. Зато вест о томе да је извесни Александар Станковић поклонио кућу избеглицама са Косова и Метохије заслужује максималну пажњу а господин Станковић све похвале.

Многаја љета господину Станковићу и његовој породици уз наду да ће се неко макар мало повести његовим примером.

16.2.07

Имају и за извоз...буквално

Насиље на фудбалским стадионима је у Аргентини је горући проблем већ деценијама и власти практично више не могу да се узборе са тим. Увидевши колико су успешни, аргентински хулигани су одлучили да уновче и извезу своје знање.

Јадни Енглези! Прво су измислили фудбал а онда видели друге како их превазилазе, а сада и у другој дисциплини у којој су били пионири губе примат!

13.2.07

Изгубљен у свемиру

Тако се у најкраћем може описати интервју Радослава Стојановића, заступника бивше СРЈ пред међународним судом правде у Хагу у спору са тзв. БиХ.

О чему је ова будала причала у овом интервјуу? Какво мирно решавање спорова, каква помирења, шта булазни тај? Ниједан конкретан одговор, стално скретање са теме и прича о стварима које немају везе са постављеним питањима...Јадни ми са таквима који нас представљају.

12.2.07

Браво за Словачку!

После дужег времена државни орган једне стране земље подржаће отворено Србију. Словачки парламент припрема резолуцију против независности Косова и Метохије. Ово има већу тежину ако имамо у виду да је Словачка пуноправни члан Европске Уније.

Не смемо заборавити оне које су у тешким тренуцима пристали да нам помогну, у складу са својим могућностима и овакав гест Словачког парламента и народа Словачке морамо високо да ценимо.

8.2.07

Милслим, дај Томо!

Кажеш: "Знали су!". Знали смо сви! Није ваљда да je ико паметан очекивао неко другачији предлог који би Ахтисари дао.

Чему ова демагогија? Да ли су јефтини политички поени толико битни да се могу људи правити лудима? Не ваља ти посао, Томо.

5.2.07

Медији

Како о овој фази преговора о Косову и Метохији извештавају медији у Србији, поготово они на државном буџету?

О Б92 је сувишно говорити, они су одвано изабрали страну. Понашање РТС је, благо речено, скандалозно. Емисије које су причале о Косову и Метохији су се утркивале коће доводити људе са капитулантским ставом, од неког Милана Николића челника неког "Центра за проучавање алтернатива"(штагод то значило) до јавних личности активиста ДС као што је Биљана Вилимон. Телевизија Пинк је била још гора јер је простор дала познатим антисрпским активистима Горану Свилановићу и Војину Димитријевићу. Шта су они причали можете само замислити.

Оваква тенденција је почела практично одмах после петооктобарског пуча под паролом "објективности" и "непристрасности" и уз изражавање жеље да се живи "у досадној држави". И што се чудимо да се од силне досаде народ успавао?

2.2.07

Рећи "НЕ" и тачка!

Без обзира на све еуфемизме и речи које се појављују или не појављују у Ахтисаријевом документу, јасно је шта је његова суштина: отимање Косова и Метохије од Србије. Исто тако јасан је и одговор који Србија мора да да а то је да одлучно одбије тако нешто и да не остави наду да било каква обећања или претње могу да је натерају да промени одлуку.

Шта више има Србија да изгуби? Чиме западне силе могу да запрете? Стопирање тзв. евроатлантских интеграција? Што бисмо улазили у организације које илегално и насилно отимају нашу земљу? Економске санкције? С обзиром на то да је у протеклих 7 година ипак ушло доста капитала у Србију питање је ко би горе прошао у таквој ситуацији. Војна интервенција? Након неуспеха у Ираку? Једнострано признање без одлуке Савета безбедности је само празна пушка којом се прети, јер би тако нешто довело не само до рушења односа са Србијом већ и до распада међународних односа успостављених после Другог светског рата. Постоје бројне спорне територије у свету које имају недефинисан статус или које су територија једне земље само на папиру.

Управо то "на папиру" је оно што Србија по сваку цену мора да сачува. У овом тренутку је то једино реално могуће али за будућност то мора бити наша основа. А услов за то је да се одлучно каже "НЕ".