16.1.08

"Живот других"

Годину дана моја жена и ја смо покушавали да видимо овај филм али вредело је чекати. Ово је врло упечатљив филм који јасно говори о природи источнонемачког режима али и анализира колико је појединац спреман да пређе преко личних моралних норми у служби неког циља.

Радња се дешава 1984 у источној Немачкој а главни јунак је официр штазија Герд Визлер. Поред тога што је искусни иследник он предаје и на штази академији. Игром случаја чује за драмског писца Георга Драјмана којег, упркос томе што је читан на западу, сматрају лојалним. Визлер, агент од каријере, сумња у то и ускоро добија задатак да га прати. Како време пролази постаје јасно да је Визлер погрешио и да, упркос томе што покушава да интервенише за неке уметнике на црној листи, Драјман нема антикомунистичке и субверзивне идеје. Визлер тада сазнаје да је задатак добио само зато што један министар има лични интерес да уништи Драјмана и да мора да пронађе компромитујући материјал по било коју цену. У том тренутку Визлер почиње да поставља питања о себи, свом послу и систему којем служи.

Филм показује колико је неприродно параноичан био систем у источној Немачкој, толико параноичан да је просто терао чак и оне који то нису намеравали да му се супротставе. Сви глумци изванредно тумаче своје улоге, а атмосфера источног блока из средине 1980-тих најбоље је дочарана кадровима са улице и јавних места на којима скоро и да није било људи.

На мене је изузетан утисак оставило још нешто, једна сцена која се дешава две године после пада Берлинског зида. Ако нисте гледали филм прекините да читате сада. Драјман излази са извођења једне своје драме, очигледно незадовољан поставком и среће источнонемачког министра који је покушао да му смести. Овај други га подсећа да ништа није написао од пада зида и каже даље: "Није ни чудо, нема више о чему да се пише. У стара времена могло је бар против власти да се бори. Живот је био леп у нашој малој републици, људи то тек сада виде."

Најгоре од свега је што је министар у праву. Пад источног блока довео је до прокламација о "крају историје" и коначном тријумфу једног система. Самим тим престаје свака друштвена борба и у таквој атмосфери умиру креативност и критичко размишљање, а друштво обузима медиокритетство и фаталистичка апатија. Министрова реплика одлично илуструје болест модерног света и његову неспособност да прихвати истине које изгелдају очигледне.

Немојте да пропустите овај филм, иако је већ изашао из биоскопа. Одвојте пар сати и гледајте га на ДВД-у.

No comments: