8.2.08

Само у Србији? Па не баш...

Изложба која је дошла у Београд и која приказује шиптарског терористу Адема Јашарија је растурена. На сву срећу нису се обистиниле најаве на неким форумима да ће главну реч водити Горан Давидовић са својом булументом па је све прошло како треба.

Овај инцидент, односно неке примедбе са њим у вези, ме је подстакао да размишљам о томе откуд садашње душевно стање код Срба да оваква изложба буде уопште могућа. Чуо сам много коментара да "би била немогућа изложба у Њујорку која има Бин Ладена у поставци". Е па овде су погрешили! Не само да је тако нешто теоретски могуће већ се то и десило!

Већина наших људи има углавном погрешну представу о духовном стању западних нација. У њима виде и даље некадашње моћне националне државе које љубоморно чувају свој интегритет и достојанство док са друге стране се труде да уруше све то у Србији. Ствари су далеко компликованије од те и такве матрице. Западна друштва су добрано заражена транснационалним прогресивизмом и либерализмом који свако испољавање националних осећања и љубав према отаџбини гледа као на "атавистичке рецидиве". У тој идеологији "друга страна", поготово уколико се ради о идеологији или покрету из "трећег света" или наводној "мањини, жртви репресије већине", има легитимне разлоге за своје акције и њихови потези, ма колико грозни били, увек се релативизују друштвеним положајем, очајањем, легитимним захтевима, фрустрираношћу...било чиме. Моралне и културне норме за "потлачену мањину" не важе, њихово "ослобођење" надилази све. Идеолошко оправдање западног антисрпства превасходно се налази у овој идеологији и чињеници да Срби нису желели да жртвују себе на њен олтар, а знатно мање у националним разлозима непријатељских држава.

Али ево, макар смо у самомржњи постали Европа и свет. Као и обично, прво усвојимо све оно што је најгоре.

No comments: