15.4.08

Ко је повикао "вук"?

Двасесети век је био пун контраста. Донео је изуме које су подигле материјални ниво човечанства али и идеје које су подстицале најтамније делове људске психе.

Тоталитарне идеологије које су у многим земљама преузеле власт су код једних подстицале атавистичке пориве, а код других изазивале страх и параноју. Приче о, најчешће измишљеном, "непријатељу који никада не спава" и које су читаве нације држале у стању перманентне анксиозности данас изгледају скоро комично али оне су оставиле дугорочно катастрофалне последице не само на народе над којима су владале.

Шта, међутим, ако непријатељ који вам стално ради о глави заиста постоји?

Само постављање овог питања изазива неверицу код многих. Какви непријатељи, ми живимо у 21. веку, у демократији! То је расизам, шовинизам, то су флоскуле нациста и комуниста! Али управо таква реакција је најгора последица владавине тих идеологија, њихова посмртна победа над људским разумом. Гледиште да је појам непријатеља измишљотина тоталитарне пропаганде је до те мере заокупило психу нација да оне нису способне да идентификују неки ентитет као непријатељски и онда када они својим деловањем чине све да нанесу штету држави коју нападају, па чак и када на речима кажу да су непријатељи. Не треба ни говорити да нација у којој преовлађује овакво психичко стање не може да преживи, свакако не на дужи рок. Мењање свести о томе је најхитнији задатак који се поставља испред противнике пост-модерног естаблишмента данашњице.

Причу о чобанину који ке викао "ево вука" сви знају. Али она нас не учи о томе да вук као појам не постоји.

1 comment:

Toner said...

Hello. This post is likeable, and your blog is very interesting, congratulations :-). I will add in my blogroll =). If possible gives a last there on my blog, it is about the Toner, I hope you enjoy. The address is http://toner-brasil.blogspot.com. A hug.