5.11.08

Прелиминарни пост-мортем америчких избора

Пет година након што је свргла ирачког, Америка је добила свог председника Хусеина. Карма...

Шалу на страну, Барак Хусеин Обама је остварио убедљиву победу на пољу електоралног колегијума али не толико убедљиву ако се гледа укупан број гласова (52-47). Преовладао је у свим "свинг" државама и у неким традиционално републиканским као што су Вирџинија, Северна Каролина и Индијана(што је посебно изненађење). Парадоксално, со обзиром на убедљив тријумф, фактори који су одлучили ове изборе у Америци су много мање повезани са тим ко је Барак Обама, а више са оним шта су републиканци и МекКејн урадили или боље речено нису. Ево неколико најважнијих разлога због чега ће Америка од 20. јануара следеће године имати свог првог црног председника :

1) Џон МекКејн. У Америци афоризам каже да је републикански кандидат из 1996 Боб Дол био толико нехаризматичан да "не би умео да продаје пиво на броду пуном војника", а да МекКејн не би могао ни бесплатно да га раздели! МекКејн изгледа извештачено, круто, тмурно, говори монотоно и често неартикулисано и нема осећај за расположење масе нити неки лични шарм. Додајте томе и чињеницу да је то човек са историјом менталне нестабилности, нетрпељивости према људима који износе другачије мишљење од његовог до ивице физичког обрачуна и да је последњих петнаестак година провео ратујући са сопственом партијом и њеном базом јасно је да је он од почетка представљао најлошијег могућег кандидата.

2) Општа ситуација. У Америци људи ретко дају једној партији да влада три узастопна мандата. Ако се има у виду и да су претходне четири године донеле приличне проблеме за САД, било је јасно да ће републиканци озбиљно каскати у овој кампањи, без обзира ко је кандидат.

3) МекКејнова кампања. Први знаци да нешто није у реду су се појавили на пролеће када је МекКејн осигурао номинацију док су се за номинацију демократа, у једној прилично оштрој и бескомпромисној кампањи, још увек борили Обама и Хилари Клинтон. Уместо да ову заузетост демократа искористи да изгради имиџ свог кандидата и удари по обома демократама, и то оним што они сами говоре један о другом, МекКејнова кампања је отишла у стање хибернације пробудивши се тек када је Обама осигурао номинацију у јулу. Чак и када је почела да ради, њена иступања су била млака, лишена енергије и правих аргумената, огледало личности Џона МекКејна. Никоме на памет није пало да прозове Обаму због његових веза са прилично мутним ликовима, чак су и неке Обамине контроверзне изјаве изостављене из разлога познатим само Џону МекКејну. Кампања се мало пренула из учмалости номинацијом Саре Пејлин за потпредседника, која је МекКејну донела преко потребне харизму, шарм и оптимизам. МекКејн је чак преузео вођство у многим анкетама. Затим се десио распад система на берзи, који би свакако МекКејну нанео озбиљну штету, али његов одговор на то био је еталон неспретности. Прво је потпуно непотребно суспендовао кампању да би отишао у Вашингтон и договорио се око тога шта треба да се ради поводом економске кризе, а затим је гласао за пакет мера за национализацију пропалих банака, против чега се бунио добар део републиканске базе и тиме поново распламсао тек угашени сукоб. Након свега тога, наставио је да води исту кампању као и пре републиканске конвенције, недоречену, без енергије, без праве поруке...Стекао се утисак да је само одрађивао посао, да нема оне страсти неопходне за победу.

4) Медији. Главне новине и ТВ мреже су по традицији ближе либерализму и демократама и обично фаворизују кандидате демократа. Ове године је то било у до сада невиђеним размерама. Касапљење Саре Пејлин је често прелазило границе доброг укуса. Са друге стране, (потенцијални) скандали Барака Обаме су бивани гурнути испод тепиха. Дошло је до тачке да су чак и многи либерални коментатори приметили пристрасност у извештавању и коментарисању.

Е сад када је гототво, изволите и гледајте како Обамине обећане промене заправо неће променити ништа.

No comments: