31.1.08

Сећамо се деведесетих

Наравно да се сећамо деведесетих.

Сећамо се да у то доба није било граничног прелаза код Пријепоља према Никшићу.

Сећамо се да је тих година Црна Гора са скоро 90% потврдила да остаје са Србијом.

Сећамо се да смо имали Србе који су слободно живели у Книну, Бенковцу, Петровцу, Гламочу и другим српским градовима.

Сећамо се да трупе страних земаља нису имале слободан пролаз кроз земљу.

Сећамо се да су радници државних предузећа још били запослени.

Сећамо се и да они којима плата није била довољна да су могли да имају додатне изворе прихода од тзв. "сиве економије" док данас могу само да плачу.

Сећамо се да смо могли да искажемо своје српство без страха.

Сећамо се да истицање најсветлијих примера српске историје није називано митоманијом.

Сећамо се да саопштења Српске православне цркве о важним питањима нису проглашавана клерикализацијом.

Сећамо се да подсећање на злочине против Срба није проглашавано за говор мржње.

Сећамо се да није било промовисања на највећим телевизијама организација које су имале за задатак да причају како су Срби зли, покварени, назадни, заостали...

Сећамо се да људи који би умањивали злочине над Србима нису добијали награде.

Сећамо се да се председник Србије није извињавао починиоцима геноцида над Србима.

Сећамо се да није било изложби које би славиле крвнике српског народа. Сећамо се да су такви били или у затвору или под земљом.

Сећамо се да није било геј-парада, поплаве секти или "националних стројева".

Сећамо се да истицање српске заставе полиција није проглашавала за провокацију.

Сећамо се...Убаците и ви понешто, има тога и те како.

Да, сећамо се јако добро деведесетих.

28.1.08

Могли су и мене да узму за функционера

Већ сам више пута поредио домаће "европејце" са некадашњим политкомесарима КПЈ који су замајавали народ причом о "комунистичком рају". Е па после извесног времена и један министар, конкретно Слободан Самарџић, је дошао до сличног закључка. Каже он:

Po njegovoj oceni, na političkoj sceni u Srbiji ima pogrešne 'percepcije strategije Srbije i neverovatne diplomatske naivnosti', koja se vidi upravo na primeru odnosa prema EU.

Samardžić i spor unutar Vlade Srbije o stavu prema EU povodom kosovskog pitanja vidi kao rezultat prenebregavanja činjenica i ideološkog pristupa pitanju priključenja Evropskoj uniji.

'Ako neko uzme Evropsku uniju kao ideološki cilj, kao što je to nekada bilo samoupravljanje ili komunizam, onda on ne mari za činjenice. To je jedna manifestacija dogmatske svesti koja danas postoji, pogotovo u takozvanom civilnom sektoru. Taj sektor je, potpuno suprotno svojoj funkciji, jedno leglo dogmatizma. Refleks toga postoji i u Vladi', smatra ministar Samardžić.


Овакво понашање "европејаца" сам могао пре много година ја да предвидим. Када ће мене неко да узме за министра?

Шта рећи? БРАВО!!!

25.1.08

Краљ је мртав, живео краљ!



Добро, можда је мало прерано за такве прокламације али пустите ме да уживам данас!

24.1.08

Више није новост али...

Све честитке тенисерима за још један одличан "гренд слем"! Међутим, како је Јелена Јанковић изјавила у једном интервјуу, то више никога не треба да изненађује. Полуфинала и финала највећих турнира су сада постали норма за наше тенисере. Ех, још да је Типсаревић направио чудо против Федерера...

Озбиљно или...?

Као што сам и предвидео(мада то није било тешко након резултата гласања), Тадић је у небраном грожђу. За победу му је потребно да помири непомирљиво: Чедин јуриш ка ЕУ(ССР)по било коју цену и Коштуничино чврсто залагање за очување Косова и Метохије, макар и по цену потпуног раскида са западом.

ДСС и НС су отворено поставили услове, а Тадић се буса у прса и говори:"Мене нико неће да условљава". Али погледајмо шта ДСС и НС заправо траже: да се пониште сви споразуми са ЕУ у случају слања мисије и/или признавања Косова и Метохије. Шта то има ненормално у овом захтеву? Ово би требало да буде савршено нормална реакција једне иоле озбиљне државе! Не говорили ли Тадићев бес о томе шта је заправо њему на срцу, ко му је од две опције од које мора да тражи гласове дражи и какву ће политику водити?

Мада, могуће је и да је све то игра за јавност. Могуће је и да се овим условљавањима чува образ и плитички идентитет, а да је све "иза затворених врата решено". У политици је све могуће, поготово у овој нашој Србији.

Ако ништа друго, овај случај показује да у политици број људи који имаш иза себе није све. Много зависи од тога и да ли си у правом тренутку на правом месту.

22.1.08

Споразум

Влада Србије је прихватила споразум са Русијом о изградњи гасовода и продаји Нафтне Индустрије Србије. Коначан исход је добар али све шта се дешавало око споразума говори о нашој политичкој назови елити.

Немојте имати илузија да је одлучено у најбољем интересу Србије. Актери су се пренемагали вођени пре свега интересима својих кандидата на изборима, а неки су чак и отворено се супротстављали овом споразуму и лобирали за стране фирме са крајње сумњивим власницима(јел'тако Динкићу?). Тек када је једном кандидату, Борису Тадићу, догорело до ноката, сетили су се споразума. Али чисто да се види ко заиста има све адуте у рукама, Тадић неће ићи у Москву већ ће то да учини Велимир Илић. Ништа, дакле, од кампање у којој би учествовао и Путин. Бедно, све у свему. С обзиром на људе на власти имамо више среће него памети и добијамо више него што објективно заслужујемо.

Како СРС треба да реагује? Николић би сада морао да снажно поздрави склапање споразума јер би све друго изгледало као да следи девизу "што горе то боље", а не мора чак превише жестоко да се обрушава на тајминг и на злоупотребу функција с обзиром да је Тадић ускраћен за "државничку посету". Осим овога, он може да подсети бираче да се СРС прва залагала за сарадњу са Русијом и то онда када то безмало нико није смео.

21.1.08

Избори

Први круг је завршен, са једне стране очекивано, а са друге богами не. Очекивано је да ће бити потребан други круг и редослед у првом. Неочекиван за све је био доста висок одзив бирача.

Победник првог круга је Томислав Николић и то по више основа. Прва је наравно та да је у првом кругу добио више од Бориса Тадића. Друго, он као кандидат је добио 500.000 гласова више него СРС пре годину дана. Мало ли је! И треће, срушен је мит који говори да висок одзив бирача одговара тзв. демократама и да је милион и нешто радикалски плафон.

Други победник је Коштуница који опет преко бирача на које има утицај може да уцењује ДС. Тадићу се неће нимало милити да га моли али друге опције нема. Број апстинената које може евентуално да покрене у другом кругу је знатно мањи него раније а и бројне друге околности су се промениле.

Губитник је Борис Тадић из разлога наведених горе за Тадића и Коштуницу, само у обрнутом смеру. Још ће морати да моли за подршку многе које не могу да га смисле а ни он њих, а који ће поврх свега имати захтеве који ће да га растргну на супротне стране. Илић би за подршку сигурно тражио потписивање уговора о гасоводу са Русијом, а Чеда зна се шта већ. Како то помирити?

Кад смо код Чеде, он је други губитник вечери пошто је добио мање гласова него пре годину дана и што га је претекао СПС са Милутином Мркоњићем. То је за мене лепа вест и показује да као народ нисмо потпуно отишли до ђавола.

Шта очекивати у другом кругу? Ако претпоставимо да ће првопласирани кандидати задржати своје гласаче из првог круга, Николић може да рачуна на гласове Мркоњића и од малих кандидата Миланке Карић док Тадић може да рачуна на Чедине гласове и гласове мађарског кандидата Пастора. То и даље даје Томи предност тако да ће одлучити Илићеви гласачи (то је уједно и одговор на питање како то да он и Коштуница владају са десетак посто подршке). Тадић ће сада далеко теже надвисити Тому у другом кругу, а о томе говори и кампања блаћења која је против Николића већ синоћ почела и која ће се појачавати у наредне две недеље. Биће занимљиво гледати и ТВ дуеле између два круга.

И за крај прокоментарисао бих највеће изненађење првог круга а то је одзив бирача од преко 60%. У Србији коју је претходних година захватила невероватна апатија ово нико није могао да предвиди поготово што су актери били мање више исти као и раније. Шта је утицало на то? Кампање Тадића и Николића јесу биле одрађене добро али по мени прави разлог је у међународним околностима и у чињеници да је Русија показала да је одлучна да чврсто и непоколебљиво брани међународно право у случају Косова и Метохије. То је показало људима у Србији да се они и те како питају о судбини своје земље. Нека то ново сазнање мудро искористе.

18.1.08

Е пази да вам не дамо!

Још је мало разума остало у Србији! Након што је Врховни суд срамно поништио одлуку Републичке изборне комисије о забрани амбасадама САД и В.Британије да посматрају изборе, РИК је одлучио да потврди пређашњу одлуку. Па да видимо ко ће да издржи дуже и колико су заправо некима важни ти посматрачи.

Пссст!

Тишина! Сад мало ми, да се одморимо од спотова и промоција...

17.1.08

Сада се тек види

Слободан Антонић се у најновијој анализи бави медијима у Србији и њиховим извештавањем, пре свега о председничким изборима. Антонић лепо констатује да се многи тзв. "европски" и "независни" медији понашају крајње непрофесионално и навијачки. Па каже:

У време Милошевића таква врста ТВ новинарства оштро је осуђивана. Стране фондације давале су велика средства истраживачима да покажу сву некоректност која постоји у извештавању. Данас тих средстава више нема. Али, то не значи да више нема некоректности.


Баш се питам зашто. Очигледно је да некоректности не сметају ако је у питању права жртва.

Антонић отворено апострофира Б92 као пример таквог некоректног новинарства. Шта му је требало толико? Б92 то ради од свог постања, дајући простор свим могућим антисрпским гласноговрницима из земље и иностранства а све под фирмом демократије и људских права. Мали број људи је успевао да прозре ту њихову игру тада. Време је да неко коначно прозове Б92 не само за оно што ради у овој кампањи него и за њихову улогу у разарању српског друштва коју игра од почетка. А заједно са њима осветлити за чији су заправо рачун рађена она фамозна истраживања о "некоректности" медија јер у корист Србије и њеног друштва сигурно нису.

16.1.08

Ех, кад би било тако...

"Хвала, нисмо заинтересовани" - то је наслов "Њузвиковог" најновијег чланка о Србији и односи се на њену позицију према Косову и Метохији и Европској Унији.

Волео бих да је тако једноставно. Али није. Када се загребе по површини добија се нешто другачија слика. Док Коштуница изговара крупне речи, Борис Тадић противнике чланства у ЕУ назива "непријатељима". И министар спољних послова Јеремић у интервјуу "Шпиглу" каже да "нема алтернативе чланству у ЕУ". Ко може озбиљно да схвати такву земљу? СРС је на линији Војислава Коштуница уз зачин свог традиционалног русофилства али и они као и Коштуница се противе чланству у ЕУ на утилитаристичкој а не принципијелној основи. Ниједан од водећих политичара Србије не говори о Лисабонском уговору а чак и када говоре крију најважније делове, као што су они о имиграцији и спољним пословима по којем та овлашћења скоро потпуно прелазе у руке Брисела. А то је само врх леденог брега. Нико ни да помене најкатастрофалније последице мултикултурализма, моралног релативизма, политичке коректности и глобалистичког либерализма као што су делови града насељени имигрантима у које се не сме ићи, растућа криминална стопа, преоптерећене социјалне службе, закони који фактички ограничавају слободу говора. Ту је затим и централизација економије којом би се поносио бивши СССР преко лудачки униформних стандарда наметнутих од стране Европске комисије(толико о слободној конкуренцији и трговини) коју нико не помиње, као ни званичну ЕУ идеологију еколошког екстремизма која, ако би се применила, би имала тешке последице по запосленост у Србији.

А опет, странке су огледало бирачког тела. А они који излазе на изборе(нешто преко50%) су идејно заглављени у бившој Југославији 1960тих and 1970-тих са севе "братством-јединством" и "кредитима и донацијама" који треба да пристижу док ће они да накриве капу. Остали су разочарани у политичку класу али им недостаје и храбрости и енергије(коју су потрошили борећи се против ветрењача током 90-тих, а за рачун те исте ЕУ, уместо против правих непријатеља) да би се активирали и променили ствари. Они данас само хоће да се "извуку". Шта се онда чудимо што смо у овој ситуацији?

"Живот других"

Годину дана моја жена и ја смо покушавали да видимо овај филм али вредело је чекати. Ово је врло упечатљив филм који јасно говори о природи источнонемачког режима али и анализира колико је појединац спреман да пређе преко личних моралних норми у служби неког циља.

Радња се дешава 1984 у источној Немачкој а главни јунак је официр штазија Герд Визлер. Поред тога што је искусни иследник он предаје и на штази академији. Игром случаја чује за драмског писца Георга Драјмана којег, упркос томе што је читан на западу, сматрају лојалним. Визлер, агент од каријере, сумња у то и ускоро добија задатак да га прати. Како време пролази постаје јасно да је Визлер погрешио и да, упркос томе што покушава да интервенише за неке уметнике на црној листи, Драјман нема антикомунистичке и субверзивне идеје. Визлер тада сазнаје да је задатак добио само зато што један министар има лични интерес да уништи Драјмана и да мора да пронађе компромитујући материјал по било коју цену. У том тренутку Визлер почиње да поставља питања о себи, свом послу и систему којем служи.

Филм показује колико је неприродно параноичан био систем у источној Немачкој, толико параноичан да је просто терао чак и оне који то нису намеравали да му се супротставе. Сви глумци изванредно тумаче своје улоге, а атмосфера источног блока из средине 1980-тих најбоље је дочарана кадровима са улице и јавних места на којима скоро и да није било људи.

На мене је изузетан утисак оставило још нешто, једна сцена која се дешава две године после пада Берлинског зида. Ако нисте гледали филм прекините да читате сада. Драјман излази са извођења једне своје драме, очигледно незадовољан поставком и среће источнонемачког министра који је покушао да му смести. Овај други га подсећа да ништа није написао од пада зида и каже даље: "Није ни чудо, нема више о чему да се пише. У стара времена могло је бар против власти да се бори. Живот је био леп у нашој малој републици, људи то тек сада виде."

Најгоре од свега је што је министар у праву. Пад источног блока довео је до прокламација о "крају историје" и коначном тријумфу једног система. Самим тим престаје свака друштвена борба и у таквој атмосфери умиру креативност и критичко размишљање, а друштво обузима медиокритетство и фаталистичка апатија. Министрова реплика одлично илуструје болест модерног света и његову неспособност да прихвати истине које изгелдају очигледне.

Немојте да пропустите овај филм, иако је већ изашао из биоскопа. Одвојте пар сати и гледајте га на ДВД-у.

15.1.08

А ко шаље истину?

Познати београдски публициста Јаша Алмули открива нам у "Политици" на који начин тзв. Хелсиншки одбор блати Србију. Хвала Јаши Алмулију али ова вест не може да не изазове бес.

Није у питању сам чин Хелсиншког одбора, они раде оно за шта су плаћени од својих газда. Ради се о томе да обавезу демантовања ових и оваквих конструкција, поготово у ово време морају на себе да преузму државни органи Републике Србије. Овде се ради о перфидном покушају да се преправи историја да би се сломило оно што је остало од српског националног поноса, а све у функцији рушења морала становништва чија је подршка неопходна за одбрану државне територије. На колико је адреса послата права истина о Другом светском рату на подручју бивше Југославије, са све цитатима еминентних историчара које је навео Алмули? Ко је икада од владиних функционера реаговао на овакву опаку кампању антисрпских НВО?

Има, међутим, нешто још горе, веровали или не. На овакве ствари не реагују ни националне странке и организације, што је недопустиво. Оне би прве морале да се ангажују на одбрани српске историје. На жалост, оне су делом пасивне као и власт, мислећи да је све то небитно, а делом скоро па потврђују наводе Соње Бисерко. Каква је корист, молим вас, од тога да београдски огранак једне националне организације води особа као што је Дејан Лучић који се "прославља" својим делима у којима копира западну конспиролошку литературу? А он је још и добар каквих има, неки би, ако је судити по интернет дискусијама, доделили почасне докторате Београдског Универзитета Дејвиду Ирвингу и Ернсту Зунделу. А ти исти су опет најгласнији при помињању Јасеновца! Са којим правом?

Заиста, ко је остао да пошаље истину, изузев часних појединаца као што је Алмули?

14.1.08

Quod errat demonstrandum

Нови амбасадор Русије у НАТО Димитриј Рогозин је дао интервју у којем је, између осталог, рекао следеће:

'Beograd se politički mobilisao poslednjih meseci i zaoštrio svoju 'kosovsku retoriku'. To je dobro, ali se bojim da je još nedovoljno, da Srbija mora prodemonstrirati još veću volju i državno jedinstvo', istakao je Rogozin.

On je, međutim, izrazio bojazan da je 'državni glas Srbije još donekle podeljen i u polutonovima'. Prema njegovom mišljenju, ako bi ti 'polutonovi' ostali, to će 'smanjiti šanse Srbije, a i izglede da Rusija iznudi konferenciju za zaštitu međunarodnog prava'.


Државни функционери су пожурили да му својим делима дају за право. Већ поменути Душан Пророковић каже:

Jednostrano, protivpravno priznavanje Kosova ne bi bio 'prijateljski akt', i Srbija bi bila prisiljena da se potom okrene novim strateškim partnerima, to jest onim državama, koje podržavaju teritorijalni integritet Srbije, rekao je on.
...
'Nije Srbija ta koja namerava da poništi već parafirani Sporazum. EU će jednostrano odustati od tog dokumenta sa Srbijom, ako zemlje članice Unije protivpravno upute misiju na Kosovo, priznaju nezavisnost jednog dela srpske teritorije i time povrede teritorijalni suverenitet Srbije', uveren je on.

'U tom slučaju, lično ne vidim mogućnost da Srbija nastavi evropsku integraciju', rekao je Proroković bečkom listu.



Са друге стране министар спољних послова Јеремић каже:

Ministar spoljnih poslova Srbije, Vuk Jeremić, izjavio je, u intervjuu agenciji Tanjug, da Srbija nema prosperitetnu alternativu članstvu u Evropskoj uniji.


Где мислимо да стигнемо ако један функционер удара у клин, а други у плочу. Покушаји да се буде све за свакога се увек завршавају тако што се не буде нико ни за кога. Такав положај може катастрофално да се одрази на будућност Србије, а све захваљујући ситним трговцима који државу виде као плен за поделу у њиховим непринципијелним коалицијама. Будућа покољења? Не требају нама никаква будућа покољења! А најрагичније је колико су у свему наши владајући кругови предвидљиви и лаковерни.

Ко се променио? Шта се променило?

Државни секретар у министарству за Косово и Метохију душан Пророковић тврди да је "Брисел променио своју политику".

Ја не знам где је био Пророковић био протеклих најмање годину дана(о претохдној деценији и више да и не говоримо) али изјава подршке Ахтисаријевом плану од стране Солане и Рена је било напретек, баш као и њихових уверавања да Русија неће тај план блокирати у Савету Безбедности УН. Па где је онда промена о којој говори Пророковић?

13.1.08

Личне забелешке за викенд 12. и 13. јануара

Ево, за Српску Нову Годину мало да опишем шта сам радио преко празника. Елем, на новогодишњу ноћ сам се прилично разболео и провео сам први и добар део другог јануара у кревету, уз традиционално лош ТВ програм. Ако ништа друго бар сам узео боловање за она два дана када је требало да радим па сам имао продужен одмор.

Бадње вече смо провели код мојих родитеља на вечери, а на Божић смо отишли код тазбине на ручак када смо и разменили поклоне. Била је наравно и свастика са мужем и ћеркицом која сада има 4 месеца. Обожавам са њом да се играм и она је једна дивна беба. Скоро никада не плаче, чак ни када јој нешто треба. А и лепо реагује на мене.

Још треба поделити поклона, конкретно мојој сестричини и кумици мој жене. То ћемо да обавимо наредних дана, а затим за пар дана скидамо јелку и лампице са прозора и тиме се за нас празници завршавају.

Не треба ни рећи да се требало навићи на поновни одлазак на посао, али на сву срећу, сви тек хватају залет тако да је и даље опуштено. Од сутра креће права радна недеља, која мени лично почиње одласком код ауто-механичара јер ми је једна будала откинула ретровизор док сам стајао да би моја жена изашла из кола. Срећом, покриће ме осигурање.

За викенд смо искористили лепше време и мало отишли да се прошетамо на Аду. Обишли смо цео круг око језера и прилично смо се уморили. Затим смо коначно успели да дођемо до ДВД копије немачког филма "Живот других" и вредело је чекати. Пуну критику добићете у некој од других блог белешки.

Ето, толико од мене за други викенд у 2008, први у мојим белешкама. Остајте ми здраво и срећна Нова година.

11.1.08

Људска права, ал' замало!

Још доказа (мада они који мисле их имају већ довољно) о природи "глобалне демократије" која се намеће је дао Високе представник у БиХ.

По ком се закону може наложити таква мера? Има ли иједан правни систем неке цивилизоване земље такве одредбе?

Џабе питам, закони и цивилизација са тим немају везе.

Доста релативизовања!

Слободан Антонић је дао најновију анализу тренутне политичке ситуације у Србији. У принципу констатује оно што је очигледно али сам осетио да морам да интервенишем на једном делу:

Značaj 12. decembra nije samo u krizi poverenja među partnerima. Njegov značaj je u tome što je DS tog dana krenuo putem koji bismo mogli nazvati „pragmatičnim patriotizmom”. DS je shvatio da je secesija Kosova neminovnost. Ali u DS-u su takođe shvatili i da je žalosna uloga koju je na sebe preuzela EU takođe nekakva neminovnost. „Hajde da spasemo šta se spasti može”, zaključili su. „Srbiji će, koliko god bilo odvratno ovo što nam rade s Kosovom, ipak biti bolje u EU, nego van nje. Stisnimo zube i uhvatimo se u kolo”. Ne mislim da takav stav nije patriotski. On je vrsta političkog izbora koga je istorija često nametala Srbiji. Taj izbor je nekada bio tragičan – kao u slučaju generala Nedića. No to jeste bilo legitimno nastojanje da se kao narod preživi vreme sile i nepravde.


Искрено, већ ми је преко главе релативизација патриотизма и његовог "редефинисања" у складу са дневнополитичким околностима и за жаљење је да се Антонић уплео у овакво коло.

Пристајање на незакониту отимачину вековне земље је велеиздаја! Крај приче! Senza "se" e senza "ma", рекли би Италијани. Нема "али", нема "ако", нема "такво је време"...Осим тога, "жути" то не раде због околности, раде из убеђења, раде зато што више воле ЕУ односно Евроатлантиду од Србије и Србију замишљају само као географски појам у оквиру исте.

Делимичну одговорност за ово сносе и национални интелектуалци и историчари. У превеликој жељи да направе отклон од црно-беле комунистике историографије отишли су у другу крајност и почели да глорификују Недића као "вољну жртву", малтене као Исуса Христа. Зато данас имамо да свака шуша може да прода национални интерес и државу и да се после огрне недићевским плаштом и почне са његовим изговорима.

Француска није имала комунисте после рата па је осудила Петена и Лавала на смрт(овом првом је због заслуга у бици код Вердена казна преиначена у доживотну робију). Немојмо да ми у Србији због историјских околности неке вредности доводимо у питање.

9.1.08

Е кад сам ово видео...

Лоренс Иглбергер је био амерички државни секретар 1992 за време администрације Буша старијег. Те године САД су играле и те како значајну улогу у растурању Југославије признавањем Хрватске и БиХ и наметањен санкција ондашњој СРЈ. Његов Стејт департмент је поставио темеље антисрпске политике САД 1990-тих. Тим више моје изненађење када сам прочитао ово!

Шта се десило па да окрене ћурак? Заправо, ништа посебно. Пошто је током врхунца "империје" био ван највећег ешалона власти Иглбергер није њом опијен и успео је да избегне ирационални фанатизам који влада вашингтонским естаблишментом данас. Самим тим што није погубио ветзу са реалним светом он види да ово више нису деведесете и да је немогуће више наметати силом своју вољу и да би сваки такав покушај довео до кризе чији је исход немогуће предвидети а још мање контролисати. Иглбергеру је јасно да Косово и Метохија тога нису вредни са америчке тачке гледишта.

Још једна неочекивана помоћ стиже од једног про ЕУ(ССР) магазина из Чешке. Аутор овог чланка, по сопственим речима, ентузиаста за ЕУ(ССР) каже: "ЕУ је полудела"! Пробајте да напишете нешто слично у неким новинама у Србији и на вас ће да се обруше чедери и кванго. ЕУ полудела? Цео свет је поремећен!

Ево шта је заиста ЕУ(ССР)!

Став Европске Уније о Косову и Метохији би требало да буде довољан да сваком нормалном Србину огади ту организацију. Али претпоставимо макар на тренутак да је тај став другачији. Чак и у том случају постоје принципијелни разлози против чланства у тој организацији.

Британски блогер "Лавље срце", који се тренутно налази ван своје земље, биће ухапшен чим ступи на британско тле. Разлог? Писао је "увредљиве ствари" против муслиманске заједнице у његовом родном граду Лутону и наводно изазивао нереде. Ево његове приче. Сазнаћете много тога о чему електронски медији не извештавају(толико о слободном протоку информација).

Хоћете поново "члан 133"? Законе против "рушења братства и јединства"? Изволите, ЕУ(ССР) вас жељно чека.

8.1.08

Парола за изборе са нет-а

"И РУСИЈИ ЈЕ КРЕНУЛО КАДА СЕ ОСЛОБОДИЛА БОРИСА!"


Домишљато, заиста. Питање је, међутим, да ли Србија има свог Владимира?

7.1.08

Христос се роди!



Срећан Божић свим Србима широм света!

4.1.08

Избори

Као да се није знало ово и раније али чисто да нотирамо: ДСС је подржао Вељу Илића. Месец и по фарсичног натезања довело нас је до исте ситуације као и на претходним изборима. А са којим резултатима овога пута? И каквим последицама по њих и по Србију? Може ли ова земља да издржи још 4 године Тадића и демократа?

Много питам а мало одговарам, знам, али искрено ни ја нисам потпуно начисто са тим шта ће да се деси. Информације које добијам су прилично контрадикторне и говоре да су многи незадовољни својим кандидатима. То се односи на људе свих страначких опредељености. Могућа је прилична апстиненција.

Оно у шта сам све више убеђен је да нам требају нова лица на политичкој сцени. Ова садашња жабокречина нас убија.

2.1.08

Срећна Нова година

Свим читаоцима желим све најбоље у 2008. години, уз извињење за ово мало кашњење. Наиме, разболео сам се поподне 31. децембра(баш сам изабрао). Некако сам прегурао прославу али сам јуче цео дан лежао под температуром. Сада ми је боље и искористио сам прилику да вам свима честитам.