30.9.08

Ради оно што најбоље зна

Вук длаку мења али ћуд никада. Борис Тадић се поново исказао у својој омиљеној активности: издаји. Најновији акт је прихватање опције поделе Косова и Метохије.

Да ли тај човек чита устав земље којом председава? Да ли зна шта у преамбули пише? Да ли се сећа заклетве коју је положио или је то само изговорио по папагајском принципу? И шта је са предизборном поруком "и Косово и Европа"?

Осим тога, какву он то поруку шаље у свет? Он овим говори да је Србија спремна да се одрекне дела своје територије и то баш уочи гласања у УН о иницијативи Србије да Међународни суд у Хагу оцени легалност проглашења независности Косова и Метохије. Да не причамо да такав став просто позива друге да посегну за другим деловима територије Србије, не само за Косовом и Метохијом.

Да ли је могућа таква глупост, тако погрешан корак у оваквом тренутку? Или се пак не ради о глупости, већ пре свега о јасној и злој намери?

Опозиција, каква је таква је у овом тренутку, мора да оштро реагује на ово. Оставите се макар на тренутак посланичких мандата, стенограма и других трица и кучина, председник хоће да прода државу!

29.9.08

Збогом, Буч!

Пол Њумен нас је напустио, али иза њега остају његови филмови. И то какви: "Мачка на усијаном лименом крову", "Жаока","Боја новца", "Буч Кесиди и Санденс Кид"...Из овог последњег вам дајем свој омиљени инсерт.



Њумен је био један од последњих из "старе школе" и такве као што је он више не праве. А изгледа и неће...

"Не липши магарче до зелене траве"

Ова народна изрека најбоље описује интервју београдског секретара за саобраћај. Ако ништа друго, бар је човек искрен.

25.9.08

Ево, добили сте оно за шта сте се борили

Скандализујете се над најновијом шкработином Бисеркиног "Хелсиншког одбора"? Шокирани сте да неко у Србији данас прави спискове неподобних? Згрожени сте над историјским фалсификатима којима се покушавају делегитимизовати српске националне институције? "Зар смо се за ово борили?" питате се.

Јесте, за ово сте се борили! То сте знали онога тренутка када сте пристали да вам средства обезбеде они који су убијали ваше људе и пљачкали вашу земљу. Знали сте то када су вам као вође потурили људе који су побегли у иностранство и одатле позивали на наставак бомбардовања. Знали сте то када су најистакнутије фигуре преврата постали дежурни апологети српских непријатеља. Све сте знали али нисте хтели да то признате себи пре свега. Зато кусајте ову чорбу што сте скували и немојте мислити да је она све. Напротив, главно јело тек предстоји.

Ова порука је упућена искључиво онима који су у октобру јуришали на скупштину. Ми који смо тог дана остали код куће смо овај хорор филм гледали још тада.

23.9.08

Хоћете да вам верујемо? Вратите мандате!

Постоје неки политички потези које би Томислав Николић могао да повуче да одобровољи људе који о њему нису донели коначан суд али који су сумњичави према његовим намерама, попут мене. О чему се ради? Члан 102, став 2 Устава Републике Србије каже:

Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika.


Кључна реч је "неопозиво". Николић сада покушава да за своју нову странку обезбеди парламентарни статус без избора повлачењем бланко оставки. Устав је, међутим, јасан: бланко оставке су неопозиве.

Прегањање око мандата ће само штетити још званично нерођеној странци Томислава Николића . Они их могу задржати само вољом парламентарне већине преко административног одбора, што ће појачати перцепцију да су средство у рукама режима за одвлачење патриотских гласова. Уставни суд може само на један начин да пресуди, а то је да мандати припадају СРС. Уколико би се десило другачије нестао би чак и привид независности судства у односу на власт.

Поред законских ту су и морална питања. Николићеви посланици су мандате освојили као експоненти програма и идеологије СРС. Са друге стране, нико живи не зна шта ће бити идеологија нове Николићеве странке и питање је да ли би гласачи СРС икада дали глас таквој странци. Исто тако, Николић и његова група одају утисак да нису спремни због принципа да се одрекну позиција и привилегија, а о неконзистентости Николићевој која се показује у разлици у односу према случајевима отимања мандата СРС из прошлости и према свом данашњем случају да не говоримо.

Ко хоће да буде политички вођа, мора да зна да води. Водити значи повлачити храбре, а не комотне потезе. Ако Николић хоће да му верујемо, нека повуче први храбар потез: нека врати све посланичке и одборничке мандате СРС.

19.9.08

А финансијски колапс тек!

У вези са претходном забелешком не би било лоше прокоментарисати мало и како ће светски финансијски колапс утицати на нас. Одмах да кажем да нисам претерано верзиран у економији али имам здрав разум и мозак и неке ствари могу да уочим. Ако, пак, напишем неку глупост, слободно реагујте.

Садашња дешавања у свету могу довести до потпуног економског слома Србије. Прво што ћемо вероватно моћи да заборавимо на било какве инвестиције од оних силних инвестиционих банака којима су нам пунили уши протеклих 8 година. А друго, што је још горе, прети потпуна пропаст банкарског система, који се захваљујући "експертима" скоро потпуно састоји од страних банака које и те како зависе од дешавања на финансијским берзама и шпекулативних радњи које се тамо одвијају, што би довело до тога да милиони људи изгубе средства са својих штедних рачуна. Јел'се сећа неко "старе девизне штедње"?

Највећа иронија у свему овоме је да земље највише погођене садашњом кризом, које су "експерти" и "реформатори" истицали као узор, чине управо супротно од њихових рецепата: пумпају државни новац у домаће банке да би их спасили. Сетимо се само како су оне који су предлагали исто у Србији пре 7-8 година називали разним именима и лепили им етикете "непријатеља прогреса" и "представника старог режима".

Најгоре од свега је то што наступајућу могућу кризу Србија дочекује потпуно неспремно. Захваљујући "експертском" испирању мозга људи и институције државе су почели да живе у уверењу да је садашњи светски финансијски систем заснован на кредитима и донацијама вечит. Сходно томе не постоји "план Б" од стране државе да омогући какво-такво нормално функционисање државе и њене економије нити свест код обичног човека да се са досадашњом праксом мора престати. При оваквом стању, када будемо озбиљно погођени, "рефроматорима" ће увреде које ће им упућивати бити најмањи проблем.

Нема граница њиховој сервилности

Куд Оли Рен оком, ту влада Србије скоком! Једва да је изрекао свој апсурдан предлог о једностраној примени трговинског споразума, а Динкић и његови сатрапи су већ кренули да убеђују људе да је добро то што ће се укинути царина на све производе из ЕУ док ће истовремено наши производи и даље да буду царињени тамо. Тешко да ће вредети упозорења мало трезвенијих чланова владе, Г17 ће наставити са мисијом уништавања српске привреде.

А зашто да не настави? Ко им стоји на путу? ДС мисли оно што ови говоре, ћуте због евентуалне одступнице ако ови претерају. СРС се о свом јаду забавља, а ови што из њих настају још лутају и ни сами не знају шта ће. "Народњаци" лепо зборе, али држали су 4 године тај исти Г17 у власти из само њима знаних разлога. Сносе бар део одговорности за њихово садашње дивљање.

Г17 је праисконско зло које узрокује скоро све негативне тенденције у нашој економији(а колико таквих има не треба ни да говорим). Иза њих ће остати пустош гора него било који рат, а последице њиховог штеточинства генерације неће успети да отклоне. По њиховом свргавању треба им онемогућити даље деловање, слично некада фашистима у Италији или националсоцијалистима у Немачкој с обзиром на последице по материјално и духовно стање читаве нације. Ово што су до сада владали је 8 година превише.

16.9.08

Вукадиновић "у сриду"

Ђорђе Вукадиновић савршено објашњава немогућу ситуацију у којој се нашао Томислав Николић и приметио нешто што до сада мало људи јесте: збуњеност и немуштост Николићеву када говори о неким стварима. Уједно се и скоро у потпуности сложио са мном :-))

Обавезно прочитајте!

12.9.08

И, где сам ја у свему томе?

Сигурно се питате на којој се страни налази моја маленкост у овој свеопштој радикалској подели. Да вам одговорим одмах: ни на једној.

Да почнемо од објашњења зашто нисам са овима из Николићевог табора. Дати подршку Споразуму о стабилизацији и придруживању након слања мисије ЕУЛЕКС у било којој варијанти је катастрофалан потез. Био је катастрофалан и када је цела СРС то подржала, катастрофалан је и сада када Николић остаје при мишљењу да је требало гласати за ССП уз амандман на закон о ратификацији. Зна се због чега је ЕУ желела ратификацију ССП са што већим бројем гласова за. Треба представити свету да Србији Косово и Метохија више није битна, да чак и "ултранационалисти" пристају да са државном творевином која активно ради на отимању територије Србије склапају споразуме. Исто тако, "жути" ће са пуним правом тврдити да је СРС дошла на њихову позицију и да су они сво време били у праву када су говорили да "Европа нема алтернативу". А о томе да је у питању превара бирача СРС да не причамо.

Ту су и нимало неважна питања о хапшењу Радована Караџића и убиству Ранка Панића, пребијању посланика СРС...Мени је невероватно да сам Николић није после тога прекинуо све контакте са представницим власт док се не реше та питања него поврх свега на тајним састанцима са шефом режима(чије је одржавање посредно признао) уговара "национални консензус" и то око најгорег могућег питања. Истовремено, јавно се позивају остале странке из опозиције на сарадњу. И још се буни што је Шешељ наложио промену става!

Кад већ причам о Шешељу да се осврнем и на ове што остају уз њега. Морам рећи да, са изузетком пар људи немам у њих нимало поверења. Они заиста нису неко ко би могао да изнесе јасне политичке ставове и идеологију, нити да личном квалитетима придобију бираче. Бројне су притужбе на њих који су општински одбори и обични чланови СРС слали централи и на које се ни раније није реаговало, а тек сада неће. Није случајно што су такви остали на оној страни, нешто у преосталој СРС мора да се мења, не само кадрови већ и начин њиховог бирањаи овлашћења.

Све у свему, ни једнима, ни другима не предвиђам много лепу будућност, напротив. А то је трагедија пре свега за Србију и српски народ.

8.9.08

До овога је морало доћи

На шта мисле? То је прво што пада на памет као оцена најновијих потеза челника Српске радикалне странке.

Прво, намера да се гласа за Споразум о стабилизацији и придруживању уз предложени амандман о тумачењу спорног члана 135 који говори о Косову и Метохији је одјекнула као гром из ведра неба. Рачуница је била да би тиме фактички било онемогућене даље ЕУ интеграције, а да би се истовремено скинуо терет „антиевропске“ партије са СРС. План достојан Болдрика из „Црне гује“, са толико рупа да ементалер наспрам њега делује као Кинески зид.

Прво, како неко мисли да ће један амандман који, узгред, нико још није видео, спречити власт којој кршење устава и закона дође као „добар дан“ да уради оно што је наумила. И када би та власт кренула у кршење фамозног амандмана и почела да предузима кораке ка признању Косова и Метохије као независне државе, шта би СРС урадила да то спречи? Да ли би имала снаге за тако нешто?

Тврдња да би се гласањем за ССП разбила фама о радикалима као „антиевропској“ и „странци прошлости“ је потпуно лишена контакта са реалношћу. Зар СРС заиста мисли да ће назови водитељи и плаћени аналитичарчићи одједном почети да их хвале? Зар заиста мисле да ће људи запамтити то да су и они гласали за ССП када је глобалистичка медијска машинерија успешно испрала мозак јавности о томе да се СПС реформисао? За овај и овакав медијски естаблишмент СРС ће увек бити „страшило“ и ништа што ови ураде неће то променити.

И треће, каква се порука шаље бирачима радикала? СРС је изборну кампању заснивао на томе да се са Европском унијом не потписују споразуми након што је ова послала мисију ЕУЛЕКС на Косово и Метохију и након што је већина држава-чланица признала лажну државу Косово. Овако наглим окретањем ћурка постиглом се само огорчење међу бирачима, који су се са правом осетили превареним, и чланством. Ако се већ намеравало учинити тако нешто требало је током лета спремати јавност на то, требало је сондирати локалне одборе, да се види какво је њихово мишљење, требало је шире образложити јавности прокламоване циљеве оваквог заокрета, а не да се све преко ноћи преломи, а незадовољном чланству и бирачима арогантно и са висине поручивати „не разумете ви то, то је висока политика, знамо ми шта радимо“.

У овоме се и делимично крије одговор на питање да ли би СРС имала снаге да спречи власт да криши усвојени закон са радикалским амандманом. На шта би се они позивали? На одбрану Косова и Метохије? Било би им одмах јасно указано на то да су они гласали за споразум са организацијом која је де факто признала Косово. Које механизме би користили за борбу? Захтев за нове изборе? Митинге? Традиционални бирачи СРС би били бесни због преваре и учињеног заокрета и не би више веровали овом руководству, нове не би имали одакле да узму. Изборе би изгубили, јер зашто би људи гласали за бледу евроунијатску копију када имају оригинал у виду „жутих“. А на митинге би им дошао занемарљив број. Зашто да демонстрирају, и тиме можда ризикују и живот(питајте породицу Ранка Панића, ако не верујете) ако ће врх сутрадан да склапа тајне споразуме са режимом и да то правда „тактиком и високом политиком“?

Стога је повлачење, изведено на крајње трапав начин и уз пуно губитака, био једини излаз из ове ситуације. Само да се не претвори у расуло...

4.9.08

Ближе су истини него што многи мисле

Откако је поново потпаљен конфликт на Кавказу хистерични коментатори на западу на сва уста говоре о „обновљеном хладном рату“ и „новом Совјетском Савезу који ствара Путин, а неки чак иду и тако далеко да говоре да се Русија вратила и империјалну прошлост из 19. века. На срећу, оваква запаљива реторика има мало ефекта јер је људима полако мука након свих лажи које су им исти коментатори сервирали у вези других кризних жаришта.

Ипак, у таквиј врсти пропаганде постоји и зрнце истине које нам приказује Џон Лофленд у својој најновијој колумни. Након што је детаљно навео троцкистичку прошлост и истоветни породични педигре једног од најгрлатијих антируских интервенциониста, Лофленд је дошао до суштине:

Након пропасти СССР-авештачке творевине засноване на негацији руске историје и политичке реланости, лажном интернационализму и наводно универзалној политичкој идеји која ће обухватити цело човечанстворуски политичари су потпуно напустили идеју да је Русија позвана за тако нешто.
...
Тако нечега нема у САД и Британији. Неоконзервативни пројекат стварања униполарног света заснованог на људским правима и демократији (коју су приглиле и левица и десница што избор сенатора Бајдена за Обаминог потпредседнчког кандидата) тражи да буде имплементиран бруталном силом. Догађаји као што су „независност“ Косова моду само из цеви пиштоља да произађу.Овај пројекат, међутим, подржавају људи који сами себе заваравају о његовој политичкој природи.

Управо зато што запад сам себе заварава око тога, а пост-совјетска Русија не, односи истока и запада су дијалог глувих. Обе стране говоре језиком који друга не жели да чује. Западна визија, заснована на самообмани је веома опасна, руска визија политике је далеко реалистичнија.


Троцкистички утописти су, за разлику од својих бивших другова, успешно створили мотор „светске револуције“, а да су притом успели да навуку копрену преко очију скоро свих и представе се као настављачи „западне традиције“. Совјетски Савез јесте обновљен, али његово седиште је на обалама Темзе и Потомака.