21.1.09

Цар Бокаса је крунисан, можемо ли да се вратимо својим животима?

Сија ли некоме сунце лепше данас након што су Обаму коначно и формално прогласили за председника? Овде у Београду не баш, и то верујте, не зато што је киша и кошава.

Чудно, на основу писања медија у свету био сам убеђен да нам коначно свањива зора новог дана и да је ова планета од свог настанка тотално огрезла у јаду и чемеру и да ју је из тог блата коначно извукао њен црни витез у сјајном оклопу(пробајте да замислите ову контрадикторност). Не кажем, имао је наш свет своје мрачне стране али да ли је баш толико био лош да заслужи да се на сва уста прича о "историјском преокрету", "почетку нов ере човечанства" и Обами као "светлошћу 21. века"*? Прихватам да је постати први црни председник САД значајно достигнуће, али ако ће то бити његово једино, "џабе је кречио".

Никога није брига што је у време највеће светске кризе од 1929 организована најскупља инаугурација у историји, онако, у лице најсиромашнијим слојевима који су масовно гласали за Обаму, а којих је сам Вашингтон иначе препун, нити скупе карте за "највећи историјских догађај свих времена". Морао се свима дати делић "обаманије", која је, на жалост, делимично захватила и неке "десничаре" , а која је код стандардних њених експонената одавно прешла границу доброг укуса. Сви су морали да буду "део историје", хтели-не хтели.

И, можемо ли сада да се вратимо свакодневним активностима? Земља се креће и после овог 20. јануара, баш као што се кретала и пре тога, ма колико се медији трудили да вам сугеришу супротно, морамо и ми да наставимо да се крећемо са њом. Схватиће то и најгорљивији Обамини обожаваоци, и тада ће на овај период гледати као на "стара добра времена", јер одавде се може само надоле.

* ово задње је преузето са севернокорејске телевизије и односи се на Ким џонг Ила. Да ли бисте помислили то да вам нисам рекао? Не, нисам ни мислио...

No comments: