23.1.09

Размислимо добро

Драгомир Анђелковић је дао своје виђење недавног сукоба у појасу Газе и блискоисточне ситуације уопште и у њему изнео неке предлоге шта би државна политика Србије требало да ради. Поред овога, изнео је, по мени потпуно оправдану, критику шизофреног и недоследног, али донекле разумљивог, става националних организација према тој ситуацији.

Као што рекох, пропалестински став је разумљив ако се има у виду да је Израел већ деценијама главни амерички савезник. Али није ако се има у виду карактер Хамаса, његова идеологија као и њихове акције из прошлости. Хамас је превасходно исламистичка организација, и као таква се дефинише у преамбули своје повеље и бројним њеним члановима. У поглављу 1, члан 2 Хамас себе дефинише као "палестинско крило Муслиманског братства", организације настале у Египту чији је циљ глобално успостављање исламистичке власти. Ова организација је у Египту забрањена, због организовања антентата на Анвар Ел Садата. Током Другог свестког рата Муслиманско братство је имало тесне везе са Немачком. Члан 7 Хамасове повеље понавља да је циљ организације глобална исламска владавина. Хамас и остале исламистичке организације су током деведесетих константо лажно оптуживале Србију и српски народ да врше геноцид над муслиманима, а постоје озбиљне индиције да су неки њихови борци ратовали у БиХ у оквиру јединица муџахедина. Србин који изражава симпатије за овакву организацију је као прасе које жели да слави Божић.

Аргумент да је "запад омогућио муџахединима да дођу у Босну" је, иако у основи тачан, потпуно нерелевантан. Муџахедини би долазили у БиХ и без њихове помоћи, истина са доста више тешкоћа. Осим тога, овај аргумент је опасан и зато што индиректно (делимично) амнестира и неке злочинце према српском народу и из прошлости. Сви ћемо се сложити да би усташе тешко или никако могле да изведу геноцид над српским народом без помоћи Немачке. Да су усташе негде 1944 промениле страну у рату и почеле да се боре против Немаца, да ли би им то купило опроштајницу за злочине против Срба? Да ли би било нормално да и један Србин почне са симпатијама да гледа на усташки покрет? Неко ће рећи да је "усташки покрет инхерентно антисрпски"...А Хамас то није(макар индиректно)?

И као коначни аргумент се износи чињеница да већина исламских земаља није признала проглашење независности Косова и Метохије. За такве имам новост: Косово и Метохију као независну државу није признао ни Израел, уз сво могуће њихово савезништво са САД које су, а у томе се сви слажемо, главни архитект тог пројекта. Реципроцитет у односима је једна основних одлика паметне спољне политике, одлика од које су неки на нашој националној сцени оперисани. Уместо тога, више воле да деле неку своју "правду", не поседујући притом никаква или у најбољем случају површна знања заснована углавном на анегдотским доказима о неком подручју, његовим проблемима и историји, истовремено се љутећи када неко са стране то исто ради на Балкану. Али о томе ћу опширније у некој другој забелешци...

2 comments:

Veri and Rasho said...

Odano ne procitah jednostavnije izrecenu ocjenu ovog sukoba...

Anonymous said...

stvar je posle 60 godina dosla do kulminacije. nisam zlotvor ( lekar sam hirurg po profesije), zivim na zapadu i zelim da se ova stvar konacno resi. izrael mora da postoji. to je prototip nacionalno gradjanske drzave kakvu ja zamisljam. kamo srece da je u nas malo pametnihpa da idu ka tome.
nego, onako usput, pade mi na pamet ( lazem vec dugo razmisljam o tome) jedna ideja. zasto ne ponuditi izraelu uniju sa srpskim zemljama i stvoriti jaku evropsko-bliskoistocnu zemlju. argumenti: srbiju su nazvali novi izrailj, mi smo dosta ucinil za njih, neki od njih i dan danas dobro sagledavaju nasu politiku. imali bi jaku vojsku , drzavu, granice a i problemi "manjina" bi se drukcije resavali. vize nam nebi trebale kao ni EU, iza nas bi bili i amerika i rusija a razmenu stanovnistva bi odredili po prirodnom protoku ljudi. bila bi to drzava socijalne pravde, sa umnim i vrednim ljudima i model kontra danasnjoj medjunarodnoj idimidodjimi zajednici. mad a znam da i na jednoj i na drugoj strani mogu da ocekujem frontalni odbacaj ideje...valja probati, cuda se ipak desavaju!
prof dr m. knegol