27.1.09

Да их жалим? Због чега?

Све је више показатеља да од помпезно најављеног посла "Заставе" са италијанским "Фијатом" неће бити ништа. Након што је укинут "југо", испражњене хале, набављена машинерија о трошку "Заставе" сва је прилика да ће се остати кратких рукава и да ће од најављених милиона евра остати само зграде, гомила дугова и неупотребљиве машине.

Неки кажу да им је жао људи из Крагујевца. Мени није. Зашто би било? Кога су они жалили када су слепо и безглаво дали поверење истим онима који су их уништили и то зарад једног парчета папира и магловитих обећања о "меду и млеку"? Кога су они жалили када су слали делегацију познатом политичком теоретичару Драгану Марковићу Палми да аплаудирају његовој генијалној максими како се "патриотизам не сипа у трактор"? Да ли им је било жао Срба који су остали на Косову и Метохији и који већ десету годину једва да нешто сипају и у тракторе и у аутомобиле и у тањире? Да ли им је било жао протераних из Крајине, Републике Српске и Косова и Метохије? Јесу ли мислили на било кога осим на себе?

Колико је Крагујевчанима тада било жао Срба са Косова и Метохије толико је данас мени жао Крагујевчана. Знали су шта те људе чека под влашћу евроунијата али их је било баш брига. Мој жал је сувише драгоцен да бих га трошио на оне који га не заслужују. Када се Крагујевчани опасуље, престану да се клањају идолу званом "Застава", чекају којекакве месије и узму ствари у своје руке и почну сами да раде на свом избављењу, тада ћу можда почети да их жалим. Дотле нека их жале Тадић и Палма. Или још боље, нека жале сами себе. За то су, ових дана, једино и способни...

No comments: