5.2.09

А шта нам је то нудила досадашња једина суперсила?

Распад САД је било нешто што су у својим списима совјетски аналитичари прижељкивали деценијама и у складу са тим су износили факторе, стварне или замишљенњ, који су томе доприносили. Али како народна пословица каже, ко другоме јаму копа...

Наступајућа економска криза је, уз претходно деценијско разарање духовне и моралне супстанце САД, учинила да те и скорашње анализе добију већу видљивост и кредибилитет. Једна од таквих је и предвиђање некадашњег аналитичара КГБ Игора Панарина. Једни је отписују као нереалну док други као невероватну али не сасвим немогућу. Мени се посебно занимљивом чинио чланак извесног Мелика Кејлена у којем он у потпуности одбацује виђење Панарина и штавише тврди како он своје страхове за судбину Русије пројектује на САД. Није, међутим, генерални тон чланка и тврдње изнесене у њему тема ове забелешке, нити је то Панариново предвиђање. Оно што је мени запало за око је реченица која савршено одсликава неолиберални-неоконзервативни начин размишљања:

Претпоставимо да се Сједињене Државе распадну и да Русија постане једина суперсила и модел за остале државе широм света. Какав би то модел био? Шта би то тачно друге државе требало да достигну?


Али зашто мора стално да постоји неки модел? Због чега 189 држава широм света мора да јури за неким идеалом који треба да достигну? Зашто они морају да буду карбон-копија неког система, због чега не би државе могле да стварају системе које најбоље одговарају културном и историјском развоју својих народа?

Али за људе као што је Кејлен је то незамисливо. Свет који пројектују транснационални глобалисти са десног или левог спектра је незамислив без центра, без незаобилазних фактора, без светског лидера. Незамисливо је да различити ентитети живе један поред другог не загледајући у туђе двориште, мора постојати "међународна заједница" и "колективни прогрес", свиђало се то субјектима или не. Уз сво могуће залагање за демократичност и слободарство, транснационални глобалисти најжешће атакују и потпуно негирају најбитнији услов за слободно друштво: индивидуализам.

Ми не знамо шта би нам понудила Русија уколико би остала једина суперсила али знамо шта су свету нудили владајући кругови САД. Можда ћу постати досадан са аналогијама из "Звезданих стаза" али једна ми никако не излази из главе. У њима је остварен један од идеала транснационалних глобалиста, јединствена свестка влада. Основе за то су, међутим, сасвим другачије од онога што данашњи проповедници "једног света" замишљају. Брисање индивидуалних крактеристика уз захтев за тотално опонашање и послушност централном ауторитету, који су незаобилазни услов данашњих "интеграција", нису карактеристике Федерације већ Борг колектива. А ја не желим да будем асимилован.

1 comment:

Gray Falcon said...

Баш тако. Промакао ми је овај аспект таквог размишљања, ваљда зато што сам већ навикао да трансисти мисле као Борг.

Можда само још да додам да трансисти беже од слободе к'о ђаво од крста. Можда причају о њој, али то су радили и комунисти. Стварна слобода, лична слобода избора (која повлачи и апсолутну одговорност за тај избор) им је потпуно непојмљив концепт. Али зато се убише од приче о "људским правима" на абортус, разврат и хедонизам.