19.2.09

"Што горе то боље"? Што да не?

Дуготрајни утицај једне тоталитарне идеологије и њен апсолутни монопол над релевантним сферама живота доводи до поремећене перцепције реалности у велико делу становништва, као и до смањене способности прихватања узрочно-последичних веза. Услед тога, противници те идеологије бивају фрустрирани у својим покушајима да логично и чињенично објасне њену погубност. Рационализације код оних који тврдоглаво одбијају да прихвате реалност варирају од слепе вере у владајућу идеологију, преко логичких акробација у виду разних deus ex machina који треба да спасу ствар, објашњења да није проблем у идеји већ у људима, све до фаталистичког "а шта друго постоји".

Шта радити у том случају? Бошко Обрадовић из "Двери" има неколико идеја:

Нека је благословена велика светска криза у којој се данас налазимо.

Може ли у овом историјском тренутку бити изречена необичнија, непопуларнија, чак суровија реченица од ове коју смо управо изговорили. Наизглед, то је заиста тако: како благосиљати, хвалити и славити „највећу светску економску кризу у последњих 100 година“? Међутим, ако пропада оно што је пропасти било склоно и ако се рађа шанса за квалитетнији и хуманији људски живот и свет, онда је криза благословена могућност промене на боље.
...
Шта је заправо шанса у кризи? Ако су узроци савремене светске економске кризе духовног карактера, да ли је онда и лек истог карактера? Па, што нас онда лече на погрешан начин и старим методама, које су нас и разболеле.

Неко је поменуо похлепу као један од разлога светског финансијског слома. Откуда ова мрачна средњовековна реч у наше модерно доба? Да ли то све оне у последњих 50 година одбачене и исмејане, готово презрене традиционалне идеје о личности и заједници поново постају актуелне? Човек и свет који су остали без ослонца у животу, испражњени од смисла, вапе за вредностима које су протерали и заборавили. Постаје ли то коначно јасно шта смо учинили сами себи и са властитом цивилизацијом?

Шта уместо бога потрошње? Култ штедње? Је ли то православни пост постаo IN, не само у светској екологији него и у економији? Али онда више не живимо у истој цивилизацији. Зашто нам то неко јавно не саопшти?

Наша цивилизација је на самрти. Наши системи вредности су пропали! Наша веровања су се показала илузијама, наши снови провалијама. Буђење је почело, али се страшни сан још увек не завршава.


Ако вам ово личи на ону бољшевичку максиму "што горе то боље", то је зато што је то тако. И не треба бежати од поређења. Деценијама су се патриоте патолошки направе отклон према свему што је комунистичко. Друга страна није имала таквих скрупула и зато је остварила позиције које је остварила. Време је да се преузме мало од бољшевичке тактике и да се не покушава ничим спасити систем предодређен да пропадне, макар његова пропаст директно дотакла обичне људске животе. Јер неки ће погубност једне идеологије и њеног система схватити тек када је буду видели и на својој кожи осетили њену тоталну пропаст.

1 comment:

Gray Falcon said...

Спознаја да ”сит гладну не верује” и да већина људи не схвата неке ствари док их не искуси на сопственој кожи је здрав разум. Чињеница да је то Лењин тако сликовито описао не значи да у томе има ишта бољшевичког.