18.3.09

Прање савести

Не могу рећи да сам изненађен чињеницом да је филм "Свети Георгије убива аждаху" дочекан веома лоше од стране национално оријентисаних критичара. Чега год се дохвати Срђан Драгојевић не може бити добро по Србе. Али није то тема ове забелешке...

У једној од неповољних критика сам наишао на један занимљив податак о писцу истоименог комада и сценаристи филма Душану Ковачевићу. Наиме, по речима Миодрага Зарковића:

Тог трагичног 16. фебруара 2001. године Душан Ковачевић радио је нешто што баш и не воли – давао интервју – а Фљорим Ејупи радио је нешто што највише воли – постављеним експлозивом код Подујева је дигао у ваздух српски аутобус и побио 12 путника.

Чим је вест о Ејупијевом злочину стигла до њега, Ковачевић је љубазно затражио од новинара са којим је разговарао, моје маленкости, да интервју наставимо сутрадан, јер више није могао да се сконцентрише на изјаве. Када смо се дан касније поново нашли, заједнички смо, у паузама интервјуа, замерали тада свежој ДОС-овској власти што макар не организује демонстрације широм Србије против албанског терора на Космету. Ковачевић ми је рекао да је, онако незванично, неким министрима из кабинета Зорана Ђинђића чак и предложио да подигну народ на ноге, али да су му ови одговорили како би то било контрапродуктивно, јер би се у маси сигурно нашле и присталице свргнутог Слободана Милошевића. Транспаренте који би величали бивши режим, пренели су министри Ковачевићу своје уверење, западни медији искористили би да покажу како се Срби још нису одрекли Милошевића, па је идеја о протесту одбачена у самом старту. И Ковачевић и ја згрозили смо се над тако малодушним оправдањем, жалећи што ће још један злочин Тачијевих следбеника проћи без икакве реакције из Србије...


Није него, згрозио се над оправдањима...А да ли се запитао откуд та "оправдања"? Да ли се запитао колико је он својим деловањем утицао да "присталице Слободана Милошевића" тих дана де факто буду сведене на грађане другог реда? Да ли се замислио над тим како је могуће да власт држе људи који презиру, па чак и мрзе један део свог народа зато што мисли другачије и каква је његова одгворност у свему томе? Ковачевић је овим сугестијама на један својеврстан начин хтео да купи себи индулгенцију јер је интимно чак и он знао да ће нова врхушка издати Косово и Метохију и Српство у целини. Таква лицемерна ламетирања петооктобараца ме увек подсете на причу о последњем калифу Гранаде...

Последњи калиф Гранаде је, наиме, био пацифиста, што је у то време(15. век) било нешто нечувено. Када је Изабела Кастиљанска дошла са својом војском под зидине града калиф се предао без борбе. Заузврат му је омогућено да мирно напусти град са свитом. Када је последњи пут погледао на чувене вртове Алхамбра почео је да плаче. На то га је његова мајка оштро прекорила:"Немој за њима да плачеш као жена, када већ ниси за њих хтео да се бориш као мушкарац".

Где сте се ви борили за српске земље, господо петооктобарци, па да имате право да плачете над њима?

No comments: