3.4.09

Дон Риви, оклеветани великан(1)

Постоје бројни људи који својом појавом изазивају контроверзе, које или волите или их мрзите. Ретки су, међутим, они који у таквој консталацији бивају или глорификовани као свеци или демонизовани до те мере да им се не признају никакве заслуге или позитивне карактеристике. У спорту су такви примери безмало непостојећи јер у њему постоје трофеји и резултати који доказују успех, а покушаји да се они оспоре путем неких спољашњих аргументата често наилазе на подсмех и отписују се као чиста љубомора. Дон Риви, некадашњи менаџер Лидс Јунајтеда, је, међутим, најближе што одговара опису такве особе.

На гробу Луција Корнелија Суле је писало "Нико није донео толико добра својим пријатељима нити нанео толико зла својим непријатељима". За Ривија би се могло рећи да нико није био толико хваљен од оних који су га волели, нити толико оспораван од оних који нису. Рођен 1928 у Мидлзбороу, детињство је провео у крајњем сиромаштву, а са 11 година је остао без мајке. Ова два догађаја ће касније имати изузетно јак утицај на развој његове личности што ће се касније пренети и на тим који је створио. Поготово је смрт мајке утицало на то да у себи развије једну дозу урођене несигурности која ће га пратити до краја живота. У Мидлзбороу је једини излаз из сиромаштва, након што је велика економска криза уништила локалну индустрију, је био фудбал. Ривијев таленат је, међутим, промакао локалном клубу и он је 1944 потписао за Лестер Сити. Играо је на позицији нападача. Иако није постизао много голова пленио је својим изузетним разумевањем игре и тока утакмице тако да су се брзо јавили већи клубови, пре свих Арсенал и Манчестер Сити, са жељом да га ангажују. На сцену је, међутим ступила већ поменута Ривијева несигурност и он је одбио трансфер, а затим је прешао у релативно скромни Хал Сити, а 1951 је коначно прихватио понуду Манчестер Ситија којег је довео до трофеја у ФА купу 1956 и финала годину дана раније. Играо је и 6 пута за репрезентацију Енглеске и постигао 4 гола. Поред овога имао је част да новине по први пут назову једну тактику по играчу, тј. њему. "План Риви", како су новинари назвали нову шему, је био копија чувене Мађарске "лаке коњице". По тој формацији постојао је повучени нападач(код Мађара је то био Нандор Хидегкути) који би проигравао друге који би утрчавали из другог плана. Риви је био савршен у тој улози. Свађа са менаџером и руководством клуба је довела до трансфера у Сандерленд 1956. Риви никада није поновио партије из времена када је наступао за Сити(делимично и зато што саиграчи често нису разумели његове потезе) и две године касније продат је Лидс Јунајтеду. У тренутку када је тај трансфер окончан на Ривија је потрошено више новца од трансфера него на било ког другог играча у историји.

Када је Риви дошао, Лидс Јунајтед је био у другој дивизији енглеске лиге. Пре тога клуб није оставио практично никакав траг у енглеском фудбалу. Селио се из прве у другу дивизију и обрнуто на по пар сезона, а најчувенији је био по томе што је открио Џона Чарлса, касније легенду Јувентуса. Сам Лидс је пре свега био град рагбија, стадион Еланд Роуд је био руина, просек гледалаца један он најнижих у лиги...Три године након Ривијевог доласка 1961 Лидс Јунајтед је био у опасности да испадне у трећу дивизију. Менаџер Тејлор је био отпуштен. Легенда каже да је Риви, негде у исто време, желео да оде из Лидса у један други клуб да би тамо постао менаџер. Затражио је да му председник Лидс Јунајтеда напише препоруку. Док је писао, председник је схватио да је Риви прави човек за тек упражњено место менаџера његовог клуба, понудио му је посао, а Риви је прихватио.

Чекао га је заиста тежак задатак. Поред лоше ситуације на табели и генералног стања у клубу у екипи је била лоша атмосфера, губитнички менталитет је увелико пустио корен. Риви је прво то хтео да промени. Једна од првих његових одлука била је да промени до тада традиционалне жуто-плаве боје клуба у потпуно беле, по угледу на Реал Мадрид. "Хоћу да преко дресова пренесем дух Реал Мадрида на Лидс Јунајтед. Желим да будем успешан као они". Да ли је у то заиста веровао у том тренутку тешко је рећи али нема сумње да су те речи изазивале подсмех код већег дела фудбалске јавности, а вероватно чак и међу играчима Лидса. Десетак година касније, смејао се Риви, и то онако како доликује онима који се смеју последњи...

(наставиће се)

No comments: