6.4.09

Дон Риви, оклеветани великан(2)

Риви је некако успео да спаси Лидс Јунајтед испадања у трећу дивизију, а затим кренуо да гради свој тим. Поред промене боје дресова, захтевао је да екипа путује на гостовања на најкомфорнији могући начин, да одседа у најбољим хотелима, носе најбоља одела..."Ако не мислиш навелико, никада нећеш бити велики", говорио је. Прва цела сезона на челу екипе је била осредња. Негде на половини Риви је изгубио стрпљење са старијим играчима и увео је играче из омладинског погона у екипу, Билија Бремнера, Нормана Хантера, Едија Греја, Питера Лоримера, Пола Мејдлија...Они ће ускоро чинити окосницу тима који ће освојити скоро све што је могло да се освоји.

Риви је био неколико деценија испред свога времена у вођењу фудбалског тима. Први је почео са тренинзима у време одигравања утакмице да би се играчи боље аклиматизовали. Велику пажњу је поклањао кондиционим тренинзима, а рад са лоптом је почео скоро од почетка припрема. Често је путовао са краја на крај Велике Британије да лично гледа младог играча који би се учинио интересантним, а када би био убеђен да се ради о квалитетном фудбалеру, лично је ишао код њега, родитеља и школских директора да би их убедио да га пусте да потпише за његов клуб и у томе је био изузетно успешан. Многе од младих и талентованих фудбалера је узео испред носа клубовима богатијим и реномиранијим од Лидс Јунајтеда у том тренутку, успевши да их купи причом како ће Лидс Јунајтед једнога дана бити већи од њих и да ће то бити управо његовом заслугом. Данас се много прича о досијеима о противничким тимовима и играчима које има Жозе Мурињо. Риви је имао исто то у своје време(што је у појединим случајевима био двосекли мач). Водио је рачуна и о приватним животима својих играча. Када је чуо да неки има девојку или вереницу ангажовао је приватне детективе да истраже њену прошлост и порекло. Слично и дан-данас чини и Алекс Фергусон(велики Ривијев поштовалац), нарочито са младим играчима.

Дон Риви је имао и посебан начин да створи дух заједништва. Петак увече, уочи утакмице, био је резервисан за дружење играча које се састојало од интерне лутрије, картања, боћања и других друштвених игара. Иако изгледа смешно на први поглед, рецепт је био веома успешан, толико чак да је 12 играча остало у клубу дуже од 10 година, а повремена окупљања тај тим има и данас. Ту породичну атмосферу у тиму Риви је истицао као један од својих највећих успеха.

Екипа је почела да игра боље али нешто је фалило да би се досегао прва дивизија као почетни степеник на путу до успеха. Била је потребна доза искуства, неко ко ће показати млађима "како се то ради". Нашао ју је у репрезентативцу Шкотске и ирачу Евертона Бобију Колинсу којег је довео у лето 1963. Поред Колинса, те године стигао је из Мачестер Јунајтеда Ирац Џони Џајлс који ће са Билијем Бремнером у наредној деценији чинити вероватно најбољи тандем у средини терена у Енглеској. У сезони 1963/64 Лидс Јунајтед је надмоћно освојио прво место у другој дивизији и осигурао промоцију у прву. Са првим успехом стигла су и прва оспоравања. За коментаторе Лидс Јунајтед је играо, оштро, преоштро, чак прљаво...Поред овога није им се допадао ни доста дефанзиван приступ и тенденција да се чува резултат. Сам Риви у почетку није негодовао због тога што му је тим представљен тако. "Само чекам да моја екипа постигне гол, и онда могу да запалим цигарету и уживам у утакмици" једном је изјавио. Етикета "прљави Лидс" је дуго пратила тај клуб и веома брзо је почела да смета и самом Ривију. Касније се бранио цитирајући Била Шенклија, легендарног менаџера Ливерпула: "Из друге дивизије се не излази играјући фудбал већ копајући ноктима и зубима". Риви је имао фанатичну жељу за победом и за успехом, а средства у почетку нису била много битна...

(наставиће се)

No comments: