8.4.09

Дон Риви, оклеветани великан(3)

Екипе које уђу у најелитније друштво, поготово оне без неке нарочите традиције, у првој сезони гледају само како да опстану, у пар наредних покушају да се стабилизују да би тек после тога, евентуално, пуцали на нешто више. Ово није био случај са Ривијевим Лидс Јунајтедом. Одмах од старта су ушли у сезону без икаквог респекта према успостављеној хијерархији и, на изненађење свих, нашли су се у борби за титулу шампиона и стигли до финала ФА купа. Нација их је приметила и указала им је дужно поштовање, али похвале су биле ретке. Већ тада су кренуле критике на рачун њиховог стила игре. Говорили су да су превише дефанзивни и груби. На репутацију Лидса као "прљаве" екипе нарочито је утицало полуфинале ФА купа против Манчестер Јунајтеда које је обиловало грубостима. Чувене су сцене рвања у блату између Џека Чарлтона и Дениса Лоуа, овај други је прву утакмицу напустио са потпуно исцепаним дресом. Како је једна новина то описала, "играчи оба тима су се понашали као два супротстављена чопора паса који се боре око једне коске". Ипак, без обзира на обострано учешће у сукобима, код коментатора дебљи крај је извукао Лидс. Полуфинале је решено тек у трећој утакмици, када је два минута пред крај најнижи играч на терену Били Бремнер главом са пар метара угурао лопту у мрежу.

Суочен са критикама да његов тим игра грубо и дефанзивно, Риви је увек порицао да је давао инструкције својим играчима да фаулирају и ударају противнике, а касније су и сами играчи говорили да то није био случај. Фанатична жеља за победом и одлучност да се успе које је менаџер Лидса имао и које се трудио да пренесе на своје играче је, вероватно подсвесно, утицала на то да се повремено користе нека средства на која су званичници, коментатори, па и многи менаџери других клубова(најчешће лицемерно) гледали са презиром.

Лидс Јунајтед је сезону 1964/65 у лиги завршио на другом месту, са истим бројем бодова, али слабијим гол-количником од шампиона Манчестер Јунајтеда, док је у финалу ФА купа изгубио од Ливерпула. За клуб који је већи део своје историје провео на клацкалици између прве и друге лиге и који се тек претходног лета вратио у прву то је био изузетно достигнуће и поред тога што је у оба такмичења трофеј измакао за мало. То је био само стимуланс Ривију за још већи рад и показатељ да је на правом путу. У наредних 10 сезона Лидс Јунајтед неће бити пласиран испод четвртог места у лиги. Порази у финалима куп такмичења и друга места у лиги у фото-финишу ће, међутим, бити судбина која ће често пратити Лидс у тим годинама.

Већ наредне сезоне су поново били други, овог пута иза Ливерпула. Та сезона је значајна и по томе што је након тешке повреде капитена Бобија Колинса траку преузео Били Бремнер и није ју више испуштао до краја каријере. У сезони 1966/67 Лидс Јунајтед је стигао до финала Купа сајамских градова где је поново поражен, овог пута од Динама из Загреба. Но следеће сезоне коначно је стигао и први трофеј. У марту 1968 у финалу Лига купа састали су се Лидс Јунајтед и Арсенал. Голом левог бека Терија Купера Лидс је освојио трофеј, први у својој историји. Сама утакмице је била веома нервозна, пуна фаулова и сукоба играча, без много лепих акција и шанси. То је донело нови талас критика на рачун Лидс Јунајтеда који је увек тврдио да нису они ти који би започели тучу.

Сезона 1968/69 донела је коначно успех и у лиги. Од старта је Риви као циљ поставио освајање шампионске титуле и тако је и било. Начин на који је титула освојена је, међутим, још више учврстио мит о Лидс Јунајтеду као екипи која резултат поставља изнад свега и да им је небитно како ће до њега доћи. Наиме, кључне утакмице одигране су крајем априла у граду Ливерпулу, прво против, у том тренутку трећепласираног Евертона, а затим и Ливерпула. Обе су завршене нерешено без голова што је Лидсу математички донело титулу. После меча на Енфилд роуду у свлачионицу Лидс јунајтеда који је у том тренутку славио титулу ушао је менаџер Ливерпула Бил Шенкли и честитао им рекавши да су сјајан тим и да су заслужили трофеј. Ако се то могло тумачити само као одраз фер-плеја и учтивости, оно што је уследило свакако то није било. Играчи Лидс јунајтеда, превођени Ривијем, су изашли поново на терен Енфилд роуда са трофејом шампиона да оптрче почасни круг. У једном тренутку капитен Били Бремнер није био сигуран да ли да иде испод Ливерпуловог "копа". Дон Риви је то приметио и рекао је Бремнеру да оде директно тамо. У тренутку када је Бремнер подигао трофеј, навијачи Ливерпула на "копу", који су до тада немо посматрали шта се догађа, су устали аплаудирали, и неколико пута узвикнули "шампиони". Колико год да су се новинари и коментатори трудили да Ривијев Лидс предстае као екипу која убија лепоту игре, људи који су их гледали уживо, како њихови тако и противнички навијачи, су знали да је Лидс Јунајтед много, много више од тога...

No comments: