29.4.09

Дон Риви, оклеветани великан (5)

У сезони 1972/73 Лидс јунајтед је у лиги био изван конкуренције за титулу али је ипак завршио као трећи. Стигли су, међутим, до финала ФА купа и Купа победника купова. Ове утакмице су донеле нова разочарења. Прво пораз од друголигаша Сандерленда на Вемблију, а затим и од Милана у Европи у мечу у којем се испоставило да је изрежиран од стране грчког судије Михаса, али Лидсовом захтеву за понављање утакмице није удовољено.

Почеле су гласине да ће Риви напустити екипу, Евертон се помињао као највероватнија дестинација. Осим овога, играчи су дошли у извесне године и било је потребно обновити тим. Риви и Лидс су ипак смогли снаге за један последњи јуриш. Поставили су себи у задатак да у сезони 1973/74 освоје шампионску титулу без изгубљене утакмице. Те сезоне су потукли рекорд у броју узастопних мечева без пораза у једној сезони, 29. Нису остали непоражени али титулу шампиона су освојили надмоћно, са седам бодова више од другопласираног Ливерпула(у ери у којој се за победу добијало два бода).

Риви је на крају сезоне напустио Лидс јунајтед. Претходне године, Енглеска по први пут није успела да се пласира на Светско првенство, селектор Алф Ремзи је смењен, а на његово место је постављен Дон Риви. Успеси из Лидса се, међутим нису поновили. Риви је лутао у саставу тима и тактици, ретко када изводећи исти састав два пута узастопно. Одузео је капитенску траку Емлину Хјузу и дао је Алану Болу, освајачу Свестког купа из 1966, којег је позвао након неколико година одсуства, а затим је и Алана Бола престао да зове не давши никакво објашњење за то.

Постоји неколико објашњења Ривијевог неуспеха са репрезентацијом. Један од њих је да је Риви био непријатно изненађен недостатком квалитетних играча на кључним позицијама у средини терена. За разлику од вођења клуба, овде није могао да доведе Шкота или Ирца да попуни рупу, тако да је било немогуће да са Енглеском понови игру какву је имао Лидс јунајтед. Други разлог је био тај да се Риви променио у односу на време које је провео у Лидсу. Тада је форсирао своје идеје без обзира на новинарске критике о "прљавом Лидсу". Као селектор је, пак, одједном пожелео да се допадне медијима и почео је да следи њихове сугестије и предлоге. Поред овога, његови рецепти за креирање заједништва у Лидсу са Енглеском никако нису успевали.

Енглеска се није пласирала на Европско првенство 1976 и била је 1977 на ивици неуспеха у квалификацијама за Светско првенство у Аргентини када је Риви објавио да подноси оставку на место селектора и одлази да тренира Уједињене Арапске Емирате за солидну думу новца. Медијска кампања против Ривија је досегла размере хистерије, Фудбалска асоцијација га је суспендовала на 10 година, али Риви је ту суспензију оборио на суду. Његови критичари су га частили разним епитетима, а најгори је био онај да је Енглеску продао за новац. Риви никада није крио да је новац за њега веома јак мотив, у великом броју јавних наступа је истицао важност што веће зараде од фудбала, а исто се трудио да усади у играче. Ривијеви противници су га одувек због тога доживљавали као похлепног, а случај са напуштањем места селектора Енглеске им је пред јавношћу дао за право.

Риви више никада није сео на клупу ниједне клупске екипе. Након Емирата се повукао из фудбала, а средином осамдесетих је дијагностициран да има мотонеуронску болест. Умро је 26. маја 1989. Његова смрт није привукла већу пажњу изван Лидса, делимично зато што се игром случаја датумски поклопила са сада већ легендарном последњом утакмицом шампионата те сезоне између Ливерпула и Арсенала када је Арсенал голом у последим секундама утакмице преотео титулу Ливерпулу, делимично и због репутације коју су медији креирали о њему и његовом Лидс јунајтеду. Риви никада није доживео легендарни, узвишени статус какв су имали Мат Безби, Бил Шенкли, Џок Стин или Херберт Чепмен. Његова екипа је била обележена као "груба и прљава", а он сам као "конфликтна и контроверзна личност". Његов успех у претварању Лидс јунајтеда од провинцијског тима у једну од најбољих клубова у Енглеској и Европи је у најбољем случају изазивао поштовање, похвале су биле ретке, а и када би стигле више би биче процеђене кроз зубе него изговорене гласно.

Има ли истине у критикама на рачун Ривија или су оне само легенда створена од стране зависних и снобова? У сваком пољу живота је тешко разбити устаљени поредак из простог разлога јер ће се они на врху грчевито борити да га одрже. Од одлучности оних жељних промена зависи да ли ће те промене бити успостављене. Риви и Лидс јунајтед су били веома одлучни, а како су играли у ери веома оштрог фудбала где су стартови у колена били безмало нормална ствар и где је апсолутно сваки тим имао као једну од тактичких опција повређивање противника и одговарајуће људе за тако нешто, њихову одлучност је штампа у дотадашњим главним фудбалским центрима Лондону, Манчестеру и Ливерпулу описала као прљаву и нечасну.

Много се, као што је раније наведено, писало о Ривијевој опсесији новцем и због тога му се веома лагано лупала етикета похлепника. То је било сувише уско гледање које није узело у обзир целокупан живот Ривија и догађаје у њему који ће утицати на његов развој као личност. Скоро сви богати људи који су рођени у сиромаштву имају страх да се у њега врате. Неки то успешно сакривају, а неки, као Риви, не. Отуда и његова, наводна, опседнутост новцем. Једну сасвим људску ману медији су напумпали до неслућених висина, не интересујући се ни најмање за Ривија као човека.

Риви као људско биће је и основни одговор на питање због чега се његов Лидс јунајтед толико пута спотицао на прагу успеха. Смрт мајке коју је доживео у једној веома осетљивој фази развоја личности му је донела несигурност у себе, своје методе и своје успехе. Менаџери и тренери углавном успеју да одвоје посао од своје личности, Ривију то није увек успевало. Његови чувени досијеи о противницима и претерано инсистирање на детаљима су играче често чинили крутим и нервозним. Поред овога, Дон Риви је био невероватно сујеверан човек. Није мењао одела која је носио на утакмицама док год је Лидс побеђивао, имао је на десетине различитих амајлија, 1971 је довео Циганку на Еланд роуд стадион да "скине клетву", а у једном тренутку је имао чак и свој "срећни" семафор! Дон Риви менаџер је био највећа снага Лидс јунајтеда, Дон Риви човек једна од његових најслабијих тачака.

Фудбал је посебна категорија живота у којој важе неки посебни закони. Физика нас учи да из ничега ништа не може да настане. Дон Риви је показао да из ничега може настати шампион, тим који доминира читавом једном фудбалском ером. Његов Лидс јунајтед је када је био у форми пружао игре за класу супериорније од својих противника, о чему сведоче многи савременици тог тима и многи који су их гледали. Последње године донеле су делимичну рехабилитацију Ривија, чињенице су коначно надвладале медијске легенде. Његова прича је нада за све којима се чини да се никада неће извући из медиокритета и за оне чији успех у овом тренутку не желе да прихвате.

(крај)

No comments: