8.5.09

Први корак морамо да учинимо ми

Искрено, очекивао сам дебакл Звезде у Севојну. Мада се због тога не нервирам мање, напротив! Испадање из купа од екипе из нижег ранга такмичења је само један од симптома болести Црвене Звезде. Прва реакција је да се прозивају играчи и тренер, чак им се и прети. Сам тренер Јаневски је сву одговорност пребацио на себе и на играче. Да ли су баш они највећи кривци? Погледајте шта су ветерани рекли пред Севојно на конференцији за штампу и шта се дешава последњих дана: отишло обезбеђење, "менаџери" долазе и прете, играчи и стручни штаб буквално препуштени сами себи, путују у Севојно без икога из клуба да буде вођа пута...Ова тројка што к'о бива води клуб је нестала без трага иако је њихова дужност да се баве текућим питањима до избора нове управе. Наравно, то не раде нимало случајно. Хоће да створе ситуацију "после нас потоп, правићете нас од блата". Шта се друго може очекивати у таквој атмосфери?

Би шта би, из ове се коже не може...Морамо се подићи након свега овога, а ту пример морамо да дамо ми навијачи Звезде. Јесте, бесни смо на управу, на играче, стручни штаб, на цео свет...Али нема од тога користи никакве, ни за нас ни за клуб, као ни од ламентирања типа а "куку нама, шта дочекасмо", "пропаст је света" и слично. Владан Лукић може да клечи и да моли колико хоће, али од Тадића и режима нема помоћи из многобројних разлога који верујем да су свима познати(да не буде забуне, не осуђујем Лукића што покушава). Црвену Звезду морамо да спасимо пре свега ми њени навијачи.

СТОГА АПЕЛУЈЕМ НА СВЕ НАВИЈАЧЕ ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ КОЈИ ЖИВЕ У БЕОГРАДУ И ОКОЛИНИ И КОЈИ ЧИТАЈУ ОВАЈ МОЈ БЛОГ ДА У СУБОТУ ПРОТИВ ХАЈДУКА ИЗ КУЛЕ УПРКОС СВЕМУ ДОЂУ НА МАРАКАНУ!

Знам да није неки тренутак, знам да бисте сада најрадије од свега дигли руке али ваљда је Црвена Звезда већа и од ових играча и од овог тренера и од ових јадника из управе што их заболе за све ако они нису на челу, а куну се да воле клуб. Ваљда је Црвена Звезда вредна тога да покушамо да је спасимо. Нисмо ми први у свету који кроз ово пролазимо, ред је да помогнемо да се ово превазиђе. Како рече владика Раде "у добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци".

Нико неће бити већи "звездаш" од нас самих. Уколико ми, обични навијачи, не покажемо да нам је стало, нико други неће хтети да се ангажује. Изговори типа "фудбал није квалитетан", "лоши смо" и слично не пролазе! Овде се ради о опстанку клуба, ово није помпезна парола већ реалност! Уосталом, прави врхунски фудбал се игра у 4-5 лига у Европи остале су мање-више сличне нашој. Карта за источну трибину кошта 200 динара, верујем да огромна већина нас може толико да издвоји за једно поподне. Финансијски, то јесте кап у океану за Звезду, али у овом тренутку није ствар у новцу већ у гесту, акцији која би клуб колико-толико покренула са мртве тачке. Кинеска пословица каже да пут од хиљаду километара почиње првим кораком. Учинимо тај први корак!

Е сад, можда ћу испасти лицемер када вам сада кажем да сам не могу да потврдим да ћу бити на стадиону због једног (могућег) лекарског прегледа који ћу имати за викенд и дуго сам се због тога двоумио да ли да пишем овај апел. Али пошто сам ове сезоне био до сада на скоро свим утакмицама на Маракани, укључујући и оне против великана какви су Реал Апоел и Јавор јунајтед, и пошто имам претплатну карту за ову сезону(ако хоћете, скенираћу је и поставити на блог да докажем то) верујем да ипак имам право да вас позовем да дођете иако сам нисам сигуран да ћу моћи.

Наравно, ни људима ван Београда није забрањено да дођу на стадион, али знам да то више кошта. Осим тога, верујем да је највећа одговорност на нама Београђанима. А вас који се након што прочитате овај мој апел одлучите да потрошите једно поподне на Маракани молим да и сами покушате да поведете још неког, немојте мислити да ће бити безначајно.

1 comment:

MikeVronsky said...

Подржавам апел!

On the bright side, знаш да кажу да је ноћ увек најтамнија пред зору. Многи су кренули да нам узимају меру пре рока. Севојно је, надам се, био пад на дно, и сад је ред да се вратимо кући. На врх (а зна се који врх је једини врх достојан Звезде). Игром случаја,ево шта ми иде на Винампу док ти ово пишем:

I'm neither sad nor sorry
I'm all dressed up in black
I fought for fame and glory
You tried to break my back
In the far off sweet forever
The sunshine peeking through
We should have walked together
I can't escape from you.

Зими као да је ово писао гледајући шта се дешава са Звездом (наравно, да живи овде, Дилан би био, уверен сам, један од нас на Северу :) јер где би друго?). Стихови су, нагађам, пост-скриптум Сари, његовој највећој инспирацији (овери Бутлег Серију, осми део, ако већ ниси, има фантастичних ствари а ово је једна од њих!), али као да сликају однос злурадости и ликовања који јавност показује према Звезди. Баш то, донели смо славу српском фудбалу, а ломе нам кичму. Али свака сила до сванућа, што рече покојни Преле, велики звездаш.

Биће опет нама и Бајерна и Олимпика, а пљувачи тада нека остану у мишјим рупама где им је и природно