22.5.09

За једног блокада града, а другоме...

...улазе са бомбама у резиденцију.

Не треба да објашњавам ко је "један", а ко "други". Мере безбедности су симбол важности "једног" и "другог" у савременим односима. Обојица су обични чиновници, лако заменљиви другим, сличним примерцима у случају да им се нешто деси. "Један" ипак представља директно извор моћи, док је "други" пуки извођач радова који као такав не вреди апсолутно ништа, чак ни онима који му управљају.

Овај случај показује и до ког се нивоа на унутрашњем плану срозала српска држава, каква је да је. Могу само да замислим како може обичан човек да се осећа када чује да је могуће у седиште преседника Републике једноставно ушетати са две ручне бомбе(и притом унапред најавити полицији свој подухват). Службе безбедности раде свој посао на нивоу, заиста...Мада, то је у неку руку повезано и са председником који изиграва марионету и који је имиџ изградио на томе. Зашто би се они осетили превише обавезним да штите такву особу на челу државе?

Најважније од свега је да је догађај од јуче показао да људима полако догорева. Већ смо имали сечење прстију, јуче је човек пристао да не нанесе повреде или штету , трећи пут можда неће(мо) бити те среће...

1 comment:

Gray Falcon said...

Још кад сам у Вашингтону слушао Тадића како у бесвест понавља ”учинићу све што могу,” помислио сам да тако не говори државник, већ батлер. Какав човек, таква и институција.