11.6.09

Пази шта желиш, може да ти се оствари

Згађени силним квази-преговорима о формирању владе и о непринципијелним коалицијама које из истих настају, неке присталице СРС су прошле године пожелеле удруживање тада две највеће странке у Србији СРС и ДС са циљем да се избришу мање партије и створи двопартијски систем. Данас се политичка слика умногоме променила, већину бирача некада јединствене СРС преузела је СНС, а њени челници су у више наврата изјављивали како је њихов идеал двопартијски систем "какав постоји на западу".

Имајући у виду да су челници новоформиране СНС изјављивали и то да би могли да сарађују на формирању власти са демократама, жеље из поршле године ће се многима остварити, али не на онај начин на који су мислили.

Двопартијски систем "какав постоји на западу" је чак и веће зло од чисто једнопартијске диктатуре. Ова друга је управо онаква каква се представља, лако препознатљива, а њени противници лако могу да је идентификују мету напада и циљ своје борбе. Систем у којем се две партије смењују периодично на власти даје илузију демократичности, али временом увек дегенерише у једнопартијски систем у свему осим у имену. Две партије ће се нападати беспоштедно око текућих питања али ће веома сложно радити да забашуре све потенцијалне проблеме које могу бити претња њиховом монополу као и да створе друштвене услове који ће онемогућити појаву треће политичке снаге која би могла да угрози њихове позиције. Где је онда разлика у деловању између њих и владајуће партије у једнопартијској диктатури? Умни људи на западу, и не само они, су одавно прозрели ове карактеристике двопартијског система и корумпираност владајућих партија и гледају како да прекину њихов монопол, а овде желе тај систем да имитирају. А наводно хоће да хватају корак са светом.

Ако и дође до укрупњавања политичке сцене у Србији, она мора бити резултат природног развоја друштва, а не политичког инжењеринга непринципијелног у много већој мери него коалиције склопљене након маратонских лажних преговора.

No comments: