5.8.09

Национални блок - како да се артикулише и ко ту припада (1)

Распадом Српске радикалне странке национални блок је дошао у једно својеврсно стање конфузије и дезоријентисаности. Донедавни челници СРС који су формирали нову Српску напредну странку су почели да причају неку другу причу, врбујући истовремено кадрове и привлачећи гласаче на "стару славу". Ново вођство радикала се очигледно не сналази баш најбоље у новој ситуацији. "Народњачка" коалиција је, чини се, на путу да се донекле опорави, али у догледно време неће представљати снагу која би могла да окупи друге, што због донекле нејасне идеолошке основе, што због потрошености челних људи.

Током протеклих година стожер окупљања националних снага је требало да буде СРС али она тај задатак није могла да изврши из разних разлога, а један од њих су и њени доста крути идеолошки постулати. Инсистирање на граничној линији Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица многе је "хладило" од радикала. Није се ту радило ни о каквом ниподаштавању, једноставно људи су увидели неке чињенице, као што је она да би, чак и када би се таква држава успоставила, она обухватила велики број римокатолика и муслимана који су се не само одрекли српског идентитета већ су и у историји починили бројне злочине дан православним Србима. Идеја Војислава Шешеља да је потребно "национално освестити" те људе није нашла на плодно тле код великог дела патриотских оријентисаних грађана. Већином је то зато што сматрају да је то јалов посао,нереалан у садашње време и да су друга питања ургентнија(све то по0д условом да уопште и схватају да су ти католици и муслимани бивши Срби). Гласови које је СРС добијала на изборима од 2000 до 2008 је добрим делом резултат општег незадовољства и жеље да се контрира непријатељима унутрашњим и спољним.

Како онда на прави начин усмерити тај, веома битан део становништва, односно оне који су свесни свог народа, његове традиције, историје и културе, који не прихватају евроатлантизам и његове експоненте овде и не пристају на њихову верзију протеклих ратова, а који истовремено мисле да је беспотребно поново правити некакве заједнице са Хрватима и муслиманима? Која би организација могла да буде заступник тих људи, која би их на одговарајући начин активирала? Размишљао сам мало о томе и саставио сам један својеврстан литмус-тест који би дефинисао такву организацију и који би уједно послужио и као платформа за окупљање разнородних националних организација. Тест би се састојао од следећег(ставке нису поређане по неком посебном редоследу):

1) Однос према отаџбинским ратовима из 90-тих. Не сме се ни на који начин признавати кривица српског народа и руководства, чак ни у најминималнијој мери. С тим у вези се подразумева став према Косову и Метохији, као и односи са Хрватском и "Бошњацима".

2) Активно помагање Србима у Црној Гори са свим што уз то иде, без обзира на повике "милодукљана".

3) Свеопшти однос према историји и култури српског народа. Не дозволити да се оне унижавају другосрбијанским фалсификовањем.

4) Однос према НВО, а у вези са тачкама 1) и 3)

5) Позитиван однос према Русији

6) Резервисан однос према ЕУ(не мора, мада би било пожељно, да буде искључив у негативном смислу), поготово у светлу њиховог деловања на Косову и Метохији.

7) Апсолутно, искључиво негативан однос према НАТО

8) Прихватање основних цивилизацијских вредности насталих као резултат антихитлеровске борбе у Другом свестском рату, а које су искомпромитоване од стране евроатлантиста и транснационалних прогресивиста.

9) Минимум доследности у понашању које је у складу са претходним тачкама

Разлике по другим питањима би остале, али оне нису такве да би могле да спрече сарадњу између националних организација нити би због њих неко требало да остане кући и не гласа. Бари Голдвотер, доајен америчког конзервативизма, је рекао да је једини политички кандидат који у потпуности дели ваше ставове особа коју видите у огледалу, према томе одвојте битно од небитног и активирајте се.

А о томе ко задовољава горње критеријуме, ко би могао и ко претендује, мало касније...

No comments: