18.9.09

Шта они заправо хоће?

Недељама се већ прича о тзв. "паради поноса", термин који је заправо само еуфемизам за манифестацију хомосексуалаца. Електронски медији су окупирани изјавама и саопштењима разних невладиника и сличне фауне који ову манифестацију поздрављају као "вид борбе за ускраћена права и слободе". Са друге стране, противници те параде су медијски простор добили стидљиво, само у појединим новинама које су спутане новим законом о информисању и углавном су преко интернета слободно могли да изнесу своје ставове. И поред тога, ови други су успели да привуку далеко већу подршку јавности на своју страну.

Оно што се покрету против педерастије може замерити, међутим, је што, поред истицања стандардних аргумената против хомосексуализма, нису на прави начин раскринкали шта је заправо циљ педера и оних који иза њих стоје.

Хомосексуалци, наиме, тврде да су им ускраћена права зато што су такви какви јесу. Нико да их запита, која су им то права ускраћена? Која права која им гарантује устав Србије не могу да упражњавају зато што су хомосексуалци? Да ли им је ускраћено право гласа, право да буду бирани, право на живот, право на слободу(уколико не врше кривично дело), право на законску заштиту, право на образовање, право на рад, право на здравствену заштиту? Многи од њих тврде да не могу да склопе брак и да усвајају децу. Брак могу да склопе али са особом супротног пола, а усвајање деце није право гарантовано уставом. Право на парадирање своје сексуалне оријентације такође није гарантовано уставом, напротив. Сексуални акти у јавности су порнографија, а она се нигде отворено не пропагира.

Не, овде се не ради о правима. Ако сте пратили иступања представника хомосексуалаца, они врло брзо са терена "борбе за сопствена права" пређу на јадиковке о томе како их "не воле", како им добацују погрдне речи, како је реч "педер" погрда и друго. Једном речју, почну да звуче као деца која се жале да их задиркују у школи. Они хоће да то престане јер не могу да издрже више, а небитно је како ће то да престане. Њихов прави циљ није да задобију ускраћена права већ да силом натерају друге да промене став о њима. А то се једино може постићи рушењем традиционалног морала и друштва.

Парадоксално, али аргументом да је "хомосексуалност ствар избора" хомосексуалци дају за право онима који их презиру да имају такав став. Наиме, анимозитет према особи због нечега на шта он није могао да утиче(раса, етничко порекло, боја коса, очију и слично) је заиста за осуду, али не волети некога због тога што је учинио нешто по сопственом избору, а бити хомосексуалац је по њима ствар избора, је поптуно рационално. Неодобравање неког понашања које настаје по слободном избору и људи којих се тако понашају је природно људско право и уколико се педери буне због тога што ми други то право користимо онда су они ти који нама ускраћују права, а не обрнуто.

Код нас све ово има додатну компоненту. Хомосексуалци су се, да ли свесно или не, нашли на истом задатку рушења традиционалног српског друштва са либералним прогресивцима и земљама у којима та идеологија доминира и које скоро две деценије воде изразито непријатељску политику према српском народу. Стога је противљење паради хомосексуалаца добило димензију одбране националног бића која је чак код неких национално-оријентисаних људи створила утисак да се националне снаге и организације превише троше око ње, да у земљи има много битнијих проблема које треба решавати и да је парада само симптом много веће болести. Такво размишљање је погрешно. Најављена педерска парада није симптом, она је средство и симбол уништавања српског друштва и неопходно је супротставити јој се свим расположивим средствима.

Исто тако се не слажем са онима који виде катастрофично ситуацију уколико националне групе не успеју да разбију параду. Катастрофа би била да не дође ни до каквих протеста против ње, али за неуспех педерске параде би било довољно да се окупи знатно већи број људи који би демонстрирали против, правили буку и јасно ставили до знања педерима да је њихова манифестација непожељна и натерајмо пуну ангажованост полиције на њиховом обезбеђивању. Покажимо да само уз репресивни апарат државе, чије је ангажовање захтевао НВО-сектор и чијем је захтеву промптно удовољено, могу да намећу своју вољу. Од физичког разбијања параде много је битније да осете да је атмосфера у Србији таква да ће још дуго, дуго провести у илегали и да је повремено помаљање из мишје рупе(сваких 8 година отприлике) једино на шта ће моћи да рачунају.

No comments: