1.12.09

Не уједињена опозиција већ револуционарна организација

Пре извесног времена сам на нету наишао на један текст једног америчког блогера, присталице републиканаца и противника Обаме(између осталих ствари) који је анализирао актуелни политички тренутак и изнео зашто републиканци за сада не могу да капитализују тешкоће у којима се налази Обама и зашто су у блиској прошлости резултати владавине републиканаца били слаби. По њему, главни проблем је у томе што се републиканци који се представљају као конзервативна партија управо тако и понашају, односно труде се да одрже статус кво па ма какав он био. То укључује и задржавање на снази свих законских аката који су демократе, партија одавно под утицајем глобалистичких либерала, изгласале од којих су многи фундаментално променили америчко друштво нагоре. Овакав начин владавине и деловања по аутору једноставно нема сврху. Промене у начину управљања текућим питањима као што су економија и спољна политика су бесмислене уколико на унутрашњем друштвеном плану влада и даље парадигма настала као плод либералних закона и мера. Аутор предлаже да републиканци уместо конзервативне постану револуционарна партија и посвете се деловању које би довело до опозива свих или већине либералних закона који су штетно утицали на Америку.

Читајући овај чланак и присећајући се сличних тврдњи од других аутора нисам могао да не закључим да је анализа пун погодак. Вероватно би до сличног закључка дошао и раније да, као већина нас, немам одређену предрасуду према термину "револуција" који најчешће везујем за ону француску или, још горе, бољшевичку које су обе били крвави насилни преврати праћени бројним злочинима. Револуција, међутим, не значи увек обавезно насилни преврат нити се увек дешава од данас до сутра већ може бити и мало дужи и неприметнији процес промене друштва.

Заиста, највећи проблем националних партија(правих и оних који то претендују да буду) у Србији је што већина њих саме себе дефинишу као "конзервативне" и што у буквалном смислу те речи чувају статус кво односно делују у оквиру друштвених ортодоксија наметнутих од стране транснационалних прогресивиста оличених у булументи око ДС и што не доводе у питање друштвене норме наметнуте од стране истих. У таквој ситуацији сви њихови напори су у коначном исходу осуђени на неуспех, чак и ако би дошло до уједињења тих организација и њихове победе на изборима и преузимања власти. Таква наводно патриотска власт, која би наставила да делује у оквирима које су задали "транзисти", би била или импотентна или не би представљала никакву битну промену у односу на претходну.

Свака организација или коалиција која би претендовала на рушење жуте власти морала би да има као било отворено било увијено прокламовани циљ поништавање "транзистичких" аката који су усмерени на рушење традиционалног српског друштва и да по преузимању власти у том правцу и делује. Претходно се мора створити свест код незадовољних људи да су управо ти акти и систем настао из њих у корену свих њихових проблема. Како? Можемо учити од револуционарних организација из прошлости, па и од бољшевика, не треба ту измишљати никакву топлу воду. У сваком случају "конзервативизам" у изворном смислу као очување тренутних друштвених вредности и односа не одговара ситуацији и мора бити напуштен као начин деловања.

1 comment:

Gray Falcon said...

Чиста истина. Да би се био "конзервативан," прво треба да постоји нешто вредно конзервирања - односно, поредак и вредности вредне очувања. То барем у Србији апсолутно није случај, већ су и поредак и уређење и званичнме (не говорим сад о приватним) вредности до те мере самоубилачке и србофобичне да их треба под хитно мењати.

Уосталом, људска психа је таква да ће парола "биће боље с променама" увек да победи "не мењајте ништа, може бити горе." Зато било каква опозиција која би да чува ДОС-ов поредак или Титов републиканизам у ствари и није опозиција, већ ехо постојеће власти.