8.12.09

Вождовачка халабука

Нисам из принципа хтео да коментаришем изборе на Вождовцу због чињенице да су им скоро сви дали значај који је далеко од реалног. Нешто су ови избори ипак показали и дали извесне позитивне ноте које би да прокоментаришем.

Прво, више ни "бели шенген" не помаже "жутима". Људи ипак схватају да су они зло за ову државу и да морају да оду.О томе говори чињеница да је СНС победила отприлике за онолико колико је више изашло на изобре него прошли пут, што говори зашто људи не излазе на изборе(то се односи и на власт и на ове друге).

Друго је чињеница да ЛДП није прешао цензус и да ће њихова нихилистичка и инхерентно антисрпска политика бити дефинитивно потиснута на маргину, а надам се ускоро и ван граница људске пристојности.

Нова власт, наравно, неће ништа променити, не само зато што се у суштини залаже за исто што и власт и што их углавном финансирају исти људи већ и зато што је њихов начин рада прилагођен накарадном систему и начину размишљања створеним од 2000 наовамо. Своју "победу" напредњаци треба да захвале пре свега бахатошћу владајуће коалиције, а не неком својом способношћу, изузев оном да се маркетиншки представе(или да буду представљени) као најјача алтернатива ДС. Гласови за њих су скоро искључиво гласови против власти, један протест против разарања друштва које ДС систематски врши већ 9 година и који је на жалост упућен на погрешну адресу.

"Напредњаци", наиме, немају намеру ништа да промене. Њихово схватање политике не иде даље од најновије "намештене" анкете. Чак и када би они хтели да опозову најдеструктивније мере "жуте" политике неће смети то да ураде јер би то штетило њиховом "медијском имиџу" за који се толико брину, због којег су и напустили окриље СРС и што их у потпуности чини странком пост-модернистичког бесмисла који се Србији све више и агресивније намеће и од којег Срби коначно, по свему судећи, почињу да желе да се ослободе. Када би "напредњаци" заиста слушали обичне људе, а не медије и "финансијере" схватили би одакле ветар заиста дува.

Овако, можда је најбољи опис ових избора и уопште стања у Србији дао Ђорђе Вукадиновић:

Вождовац није Србија, али би Србија лако могла постати Вождовац. Јалово поприште бесмисленог партијског надгорњавања, личног и политичког инаџијства, интереса и сујете. А онда више неће ни бити нарочито важно ко је победио.

1 comment:

Anonymous said...

Хвала за занимљив блога