26.2.09

Увек им је неко други крив

Немачки "Шпигл" је на свом енглеском сајту донео репортажу о "буђењу ислама" у Сарајеву у којем се изражава наводна забринутост због таквог развоја догађаја. Ако изоставимо чињеницу да лист касни једно 20 година за чињеницама на терену , чланак има својих веома занимљивих делова. Један од њих је да је први пут једна "официјенла" новина избацила клише о "200.000 убијених муслиманских цивила" у рату у Босни и написала истинит податак да је погинуло 100.000 људи, не наводећи притом њихову националну припадност чиме је имплицитно рекла да се ради о жртвама на свим странама(на стану додатак да муслимани чине "80% цивилних жртава"). У пасусу који говори о томе се налази и пар реченица које веома верно осликавају менталитет босанских муслимана , тзв. "бошњака":

Многи Босанци су презирали "запад" од 1992, када је ембарго на оружје спречавао оружани отпор муслимана у рату против српских агресора. Тек после четири године и погибије 100,000 људи, међународна заједница, под вођством САД је окончала покољ. Преко 80% погинулих цивила у босанском рату су били муслимани.

Ово трауматично искуство оставило је дубок траг на традиционално космополитске босанске муслимане и отворило врата исламистима.


Видите, увек је на крају неко други крив за понашање босанских муслимана. Они су дар Божији човечанству и чак и када чине лоше ствари то је увек реакција на то што им, по њима, неко наноси зло или им не да оно што они мисле да им по неком праву припада или не испуњава неки само њима знани дуг.

Волео бих да знам где је био "традиционални космополитизам" када су у на првим слободним изборима од 1945 огромној већини гласали за странку на чијем је челу био човек који се отворено залагао за успостављање шеријата и која је као део свог програма ставила историјски ревизионизам у покушају да Отоманско царство представи као парагон толеранције и просвећености и која је на својим митинзима много пре рата махала традиционалним исламским симболом, полумесецом(чиме пада у воду теза да је исламистичко буђење у БиХ новијег датума). О временима ханџар-дивизије и Босанског вилајета боље да не говорим. На крају крајева, вођа те странке је јавно изјавио да ће "жртвовати мир ради целовитости БиХ". Је ли и за то крив запад? И шта то запад(или било ко изван БиХ) па дугује босанским муслиманима и какве то заправо обавезе има према њима па да они имају право да буду огорчени? Босански муслимани су изабрали људе чија симболика и реторика антагонизује православне Србе и римокатоличке Хрвате, а претерано инсистирање на њима и неспособност уважавања интереса других који су одликовали босанско-муслиманско вођство је неизбежно довело до рата и свих његових последица. Што би се онда било ко изван БиХ осетио да дугује тамошњим људима било шта?

На несрећу, прича о "дугу" који запад наводно има према Босни је нашла на плодно тле у глобалистичком пост-модерном естаблишменту тамо. На несрећу нас Срба пре свега, а ускоро, чини се, и на несрећу западних држава. Али колико год се трудили да докажу своју "просвећеност" и "објективност" увек ће они бити криви што су "космополитски" босански муслимани прихватили "исламизам".

24.2.09

Платили, па шта?

Најновија вештачки изазвана афера која служи да забави људе и да им скрене пажњу са све теже ситуације у држави се односи на већ помало заборављени случај Миладина Ковачевића. Сећате ли га се? То је наш човек што је претукао америчког студента Брајана Штајнхауера и то наводно толико јако да је овај завршио на интензивној нези. Након тога, вицеконзул Србије у Њујорку му је издао папире да би побегао од америчког правосуђа. Американци су тражили изручење али зачудо власти Србије су упорно то одбијале. Пре неки дан сазнали смо да је влада одобрила исплату милион долара на име одштете са циљем постизања вансудског поравнања и одмах је избила афера.

То што су се другосрбијански активисти ухватили овога је сасвим разумљиво. По њима, држава Србија ни у ком случају не треба да штити свог грађанина, поготово не од САД. Мало је, међутим, чудно што су и националисти кренули, ваљда по инерцији, да осипају дрвље и камење на овај потез владе. Заиста не разумем зашто су толико бесни. Прошлог лета, када је цела афера избила патриотске организације су поздравиле чињеницу да је вицеконзул Србије у Њујорку дао Ковачевићу папире и истовремено изразиле уверење да ће власти у Србији једва дочекати да Ковачевића врате у САД. Сада, када је пронађено једно релативно безболно решење за тај проблем опет ништа не ваља, прозивају се министри, Ковачевићев отац, ко све не...

Овај случај најбоље илуструје шизофрено стање нације. Када националисти не могу да одрже иоле кохерентан став о неком питању, шта очекивати од других? Неопходно је да људи коначно усвоје минималну црту доследности да би се кренуло напред.

19.2.09

"Што горе то боље"? Што да не?

Дуготрајни утицај једне тоталитарне идеологије и њен апсолутни монопол над релевантним сферама живота доводи до поремећене перцепције реалности у велико делу становништва, као и до смањене способности прихватања узрочно-последичних веза. Услед тога, противници те идеологије бивају фрустрирани у својим покушајима да логично и чињенично објасне њену погубност. Рационализације код оних који тврдоглаво одбијају да прихвате реалност варирају од слепе вере у владајућу идеологију, преко логичких акробација у виду разних deus ex machina који треба да спасу ствар, објашњења да није проблем у идеји већ у људима, све до фаталистичког "а шта друго постоји".

Шта радити у том случају? Бошко Обрадовић из "Двери" има неколико идеја:

Нека је благословена велика светска криза у којој се данас налазимо.

Може ли у овом историјском тренутку бити изречена необичнија, непопуларнија, чак суровија реченица од ове коју смо управо изговорили. Наизглед, то је заиста тако: како благосиљати, хвалити и славити „највећу светску економску кризу у последњих 100 година“? Међутим, ако пропада оно што је пропасти било склоно и ако се рађа шанса за квалитетнији и хуманији људски живот и свет, онда је криза благословена могућност промене на боље.
...
Шта је заправо шанса у кризи? Ако су узроци савремене светске економске кризе духовног карактера, да ли је онда и лек истог карактера? Па, што нас онда лече на погрешан начин и старим методама, које су нас и разболеле.

Неко је поменуо похлепу као један од разлога светског финансијског слома. Откуда ова мрачна средњовековна реч у наше модерно доба? Да ли то све оне у последњих 50 година одбачене и исмејане, готово презрене традиционалне идеје о личности и заједници поново постају актуелне? Човек и свет који су остали без ослонца у животу, испражњени од смисла, вапе за вредностима које су протерали и заборавили. Постаје ли то коначно јасно шта смо учинили сами себи и са властитом цивилизацијом?

Шта уместо бога потрошње? Култ штедње? Је ли то православни пост постаo IN, не само у светској екологији него и у економији? Али онда више не живимо у истој цивилизацији. Зашто нам то неко јавно не саопшти?

Наша цивилизација је на самрти. Наши системи вредности су пропали! Наша веровања су се показала илузијама, наши снови провалијама. Буђење је почело, али се страшни сан још увек не завршава.


Ако вам ово личи на ону бољшевичку максиму "што горе то боље", то је зато што је то тако. И не треба бежати од поређења. Деценијама су се патриоте патолошки направе отклон према свему што је комунистичко. Друга страна није имала таквих скрупула и зато је остварила позиције које је остварила. Време је да се преузме мало од бољшевичке тактике и да се не покушава ничим спасити систем предодређен да пропадне, макар његова пропаст директно дотакла обичне људске животе. Јер неки ће погубност једне идеологије и њеног система схватити тек када је буду видели и на својој кожи осетили њену тоталну пропаст.

17.2.09

Каква држава, таква и прослава

Сретење је ове године личило на све само не на празник. Такозвани председник се шетка испред гардиста оне исте војске коју је систематски уништавао као министар одбране и уписује празне фразе у књигу утисака. Такозвани премијер, послат од истог такозваног председника да у његово име прими заслужене звиждуке, изговара још празније фразе о "јасној стратегији" и "интеграцијама" у својој карикатури од говора. А дотле, привреда пропада, становништво сиромаши, земљу на феуде растачу што спољни непријатељи, што њихове агентуре у њој...

Стварно, шта то славимо?

12.2.09

Три милијарде за површну лакировку

Како пише "Политика" а преноси НСПМ, Европска унија троши преко три милијарде евра за сопствену промоцију, или како би овдашњи евроунијати рекли "имиџ". А на шта се то конкретно троши? Како чланак каже:

Велики део тог новца, тврде различити независни извори, троши се на „веома сумњиву” пропаганду која је усмерена према деци. На вебсајту „Европо, напред!” намењеном деци од 10 до 14 година постављена је и видео-игра „Евро игрица” која садржи квиз којим се промовише јединствена валута.

Квиз и још много тога узбудљивог намењено је деци, али и одраслима, у необично лепо уређеном забавном парку „Мала Европа” у непосредној близини чувеног „Атомијума” у Бриселу. На улазу у парк деца ће се најпре фотографисати са маскотом, а онда ће обилазити Европу на макетама пролазећи кроз 27 различитих тематских целина, које представљају исто толико земаља чланица ЕУ. Успут се виде Ајфелов торањ и венецијански канали, шпанска корида и лондонски „Биг-Бен” умањени хиљадама пута. А онда на прелазу из парка у затворени део са квизовима и играма – од којих је једна са виртуелним играчем одбојке, новчићем од једног евра, постављена је макета лансера са ракетом коју у свемир испаљује Европска свемирска агенција.

У затвореном делу, осим одбојке ту су монитори са квизовима и свим могућим питањима о историјату, вредностима и пракси у ЕУ. Колико Унија има чланица, када је одржана оснивачка седница Европске комисије, како се звао први председник ЕК, које године је било последње проширење Уније, нека су од питања на која се одговара у „Малој Европи”, а постоји и сет питања из познавања опште културе.

На излазу из парка домаћини нуде на продају фотографију направљену при уласку заједно са привеском у којем је та иста само мала фотографија, украшена знамењем Уније. Комплетно задовољство посете „Малој Европи” кошта двадесетак евра.


Као и некада у реал-социјалистичком лагеру, творци пропаганде за циљ имају највише децу као узраст највише подложан утицају. Живо ме занима да ли деца која посећују "Малу Европу" носе око врата црвене мараме и на глави плаве капице. Бриселском агитпропу, наравно, на памет не пада да објасне низ бесмислених прописа који ограничавају економски развој (пре свега )мање реазвијених чланица нити да прикажу законе који озбиљно ограничавају слободу говора и изражавања, бирократски начин одлучивања, а још мање историјски ревизионизам који је одавно добио званичну подршку.

Још мање им пада на памет да разлози због којих су људи све хладнији према ЕУ не леже у њиховом недовољном представљању јавности већ, баш напротив, у петљању ЕУ у све и свашта и њеном регулисању свих сфера живота. На срећу, то се неће променити. Идеологија ЕУ је таква да је њеним верницима немогуће да помисле да је она сама проблем већ ће настанак било каквих проблема приписати томе што нису довољно жестоки у свом "евроунијатисању". Тиме не само што сеју семе сопствене пропасти већ и скраћују време до жетве.

Нисмо ми ни једини ни најгори(изгледа)

Да ли да утеши широке масе или да их још више убије у појам, Сиви Соко нам је пренео један занимљиви есеј британског либертеријанског активисте Шона Геба у којем описује на који начин је идеологија тзв. транснационалног прогресивизма обухватила све поре живота и колико их чврсто држи. Ако вам звучи познато, и треба да буде. Нису наши "евроунијати" измислили садашње испирање мозга "толеранцијом" и другим пост-модерним идеологијама.

Наведеним екцесима транснационалне елите бих додао најновији: Герту Вилдерсу је забрањен улазак у Британију јер, по речима њихових званичника, "његово присуство представља стварну, тренутну и озбиљну претњу основним интересима друштва" и да "његове изјаве о муслиманима и њиховој вери, изражене у филму "Фитна" и другде, прете хармонији заједнице и јавном реду у Уједињеном Краљевству". Док Вилдерс не сме да уђе у Британију у њој може слободно да се прети насилничком руљом уколико се прикаже Вилдерсов филм или позива на убиство оних који праве карикатуре о Мухамеду. Како ли такви доприносе "интерсима и хармонији заједнице" волео бих да знам?

Има једна песма која каже "Увек ће бити Енглеске". Чисто сумњам...

10.2.09

Паљење са кашњењем од 10 година

Вели министар иностраних послова Вук Јеремић како је "НАТО изгубио наше поверење". Иницијална каписла је, по његовим речима, било формирање тзв. безбедносних снага Косова.

Врли министар касни једно десет година у том сазнању. Паметни људи у НАТО немају поверење од марта 1999, док је "Европљанима без алтернативе" то сазнање стигло тек пре пар дана. Најгоре од свега је што и неки национално оријентисани људи на овакву изјаву реагују са усхићењем, као да је Јеремић рекао нешто сензационално, епохално, а не нешто што би требало да буде нормално попут изласка сунца. То је најбољи показатељ колико је власт "евроунијата" срозала све критеријуме у Србији, чак и код оних људи који нису под њиховим утицајем.

9.2.09

Захвалимо цркви

Ако не прође предложени статут Војводине то свакако неће бити захваљујући националној опозицији већ ће бити заслуга Српске православне цркве која је коначно смогла снаге да јасно обележи акције режима Бориса Тадића као разбијање земље.

А национална опозиција, шта је радила? Колико је организовала трибина, митинга, колико је поделила писаног материјала грађанима да би их упозорила на тешке последице по Србију уколико статут војводине у садашњем облику буде усвојен? Одговор знамо. Да није било реакције Светог синода СПЦ ни за секунд се не би властодршци потресли од наше импотентне опозиције и њихових бескорисних правних анализа. Лакше је сатима причати бесмислице пред камерама током заседања скупштине и за то добијати масну плату и дневнице него гулити ђонове у разговору са обичним људима. Зато понављам: за нашу опозицију, овакву каква јесте, нешто најбоље што би могло да се деси било би укидање преноса скупштине. То ће их више од било чега другог покренути.

5.2.09

А шта нам је то нудила досадашња једина суперсила?

Распад САД је било нешто што су у својим списима совјетски аналитичари прижељкивали деценијама и у складу са тим су износили факторе, стварне или замишљенњ, који су томе доприносили. Али како народна пословица каже, ко другоме јаму копа...

Наступајућа економска криза је, уз претходно деценијско разарање духовне и моралне супстанце САД, учинила да те и скорашње анализе добију већу видљивост и кредибилитет. Једна од таквих је и предвиђање некадашњег аналитичара КГБ Игора Панарина. Једни је отписују као нереалну док други као невероватну али не сасвим немогућу. Мени се посебно занимљивом чинио чланак извесног Мелика Кејлена у којем он у потпуности одбацује виђење Панарина и штавише тврди како он своје страхове за судбину Русије пројектује на САД. Није, међутим, генерални тон чланка и тврдње изнесене у њему тема ове забелешке, нити је то Панариново предвиђање. Оно што је мени запало за око је реченица која савршено одсликава неолиберални-неоконзервативни начин размишљања:

Претпоставимо да се Сједињене Државе распадну и да Русија постане једина суперсила и модел за остале државе широм света. Какав би то модел био? Шта би то тачно друге државе требало да достигну?


Али зашто мора стално да постоји неки модел? Због чега 189 држава широм света мора да јури за неким идеалом који треба да достигну? Зашто они морају да буду карбон-копија неког система, због чега не би државе могле да стварају системе које најбоље одговарају културном и историјском развоју својих народа?

Али за људе као што је Кејлен је то незамисливо. Свет који пројектују транснационални глобалисти са десног или левог спектра је незамислив без центра, без незаобилазних фактора, без светског лидера. Незамисливо је да различити ентитети живе један поред другог не загледајући у туђе двориште, мора постојати "међународна заједница" и "колективни прогрес", свиђало се то субјектима или не. Уз сво могуће залагање за демократичност и слободарство, транснационални глобалисти најжешће атакују и потпуно негирају најбитнији услов за слободно друштво: индивидуализам.

Ми не знамо шта би нам понудила Русија уколико би остала једина суперсила али знамо шта су свету нудили владајући кругови САД. Можда ћу постати досадан са аналогијама из "Звезданих стаза" али једна ми никако не излази из главе. У њима је остварен један од идеала транснационалних глобалиста, јединствена свестка влада. Основе за то су, међутим, сасвим другачије од онога што данашњи проповедници "једног света" замишљају. Брисање индивидуалних крактеристика уз захтев за тотално опонашање и послушност централном ауторитету, који су незаобилазни услов данашњих "интеграција", нису карактеристике Федерације већ Борг колектива. А ја не желим да будем асимилован.

3.2.09

Укините преносе!

Сво ово бактање око преноса заседања Народне скупштине се могло избећи да некој "паметној глави", позивајући се на наводне међународне стандарде за које нико не зна како гласе нити да ли уопште постоје, није пало на памет да укине трећи канал РТС.Али чак и да тај канал још увек постоји, ја бих се опет заложио за укидање скупштинских преноса.

Представници националне опозиције једноставно немају скоро више ништа паметно да кажу нити да ураде. Енергија се углавном троши на обрачун око мандата, одбора и делегација. Са друге стране власт, која је све јача и јача, по налозима из иностранства, сеје семе разбијања Србије. Ситуација је таква да је примена бољшевичке максиме "што горе то боље" не само оправдана већ и неопходна да би се ствари помериле са мртве тачке. Нестанак скупштинских преноса као вида бесплатне промоције политичара би коначно требало да натера страначке функционере да изађу из кабинета и сиђу међу нас обичне људе. Кажем "требало" јер се овде у Србији ништа не зна по питању реакције политичких вођа. А и ако вође не крену у народ, бар ћемо знати да у њих не можемо да се поуздамо и почећемо, ваљда, да промишљамо шта нам је чинити...