26.5.09

Јалов посао, на жалост

ДСС је најавио покретање иницијативе за удруживање опозиције са циљем да се распишу нови избори и референдум о уласку у НАТО. Тај подухват је осуђен на пропаст из неколико разлога.

Први је сама ДСС. Она би у извесној мери и даље да седи на две столице. Мало-мало па им се омакне прича о "европској будућности". Осим тога, ту су и репови које вуче из прошлости, чињеница да је умногоме кумовала својим што чињењем што нечињењем томе да су државу узјахали жути и НВО паразити. Мораће много да раде да би стекли поверење.

Друга је СНС. Бићу према њима максимално благ и рећи ћу да су веома сумњиви. Сумњиво је њихово растурање СРС, сумњиво је њихово деловање, њихове идеје, њихово напрасно богатство које се огледа у бројним билбордима за локалне изборе. Њихове изјаве противрече једна другом, час би да руше Тадића, час би са њим(и Коштуницом) у владу.

Трећи разлог је чињеница да СРС никако неће са СНС. Чак и када не би било толико сумњи у намере напредњака, остала би зла крв настала при расколу преко које би радикали тешко могли да пређу.

Чак и када би се ова три проблема неким чудом премостила, остали би други. Медијска ситуација једноставно онемогућује да евентуални избори буду поштени. Неопходно је захтевати да пре тих евентуалних избора и референдума та евентуално уједињена опозиција добије на располагање бар једну телевизију са националном фреквенцијом на минимум 6 месеци, можда чак и на годину дана. Потребно је, такође, ограничити утицај страних држава, забранити посматрачима амбасада земаља НАТО да на било који начин учествују у посматрању избора, забранити склапање било каквих уговора који би могли да утичу на исход и још много тога.

Мислите да ће власт пристати на тако нешто? И да ће без испуњења тих услова резултат бити повољан?

22.5.09

За једног блокада града, а другоме...

...улазе са бомбама у резиденцију.

Не треба да објашњавам ко је "један", а ко "други". Мере безбедности су симбол важности "једног" и "другог" у савременим односима. Обојица су обични чиновници, лако заменљиви другим, сличним примерцима у случају да им се нешто деси. "Један" ипак представља директно извор моћи, док је "други" пуки извођач радова који као такав не вреди апсолутно ништа, чак ни онима који му управљају.

Овај случај показује и до ког се нивоа на унутрашњем плану срозала српска држава, каква је да је. Могу само да замислим како може обичан човек да се осећа када чује да је могуће у седиште преседника Републике једноставно ушетати са две ручне бомбе(и притом унапред најавити полицији свој подухват). Службе безбедности раде свој посао на нивоу, заиста...Мада, то је у неку руку повезано и са председником који изиграва марионету и који је имиџ изградио на томе. Зашто би се они осетили превише обавезним да штите такву особу на челу државе?

Најважније од свега је да је догађај од јуче показао да људима полако догорева. Већ смо имали сечење прстију, јуче је човек пристао да не нанесе повреде или штету , трећи пут можда неће(мо) бити те среће...

21.5.09

И, јел' вам се допало?

Слушали смо стално приче од "опозиционара" под Милошевићем како "желе да Србија буде нормална држава", "да остваре везе са светом" и "да нас посећују државници из света"...То је био њихово виђење идеалне Србије.

Јуче сте имали прилику да видите како у пракси изгледа "веза са светом" и "посета државника": град блокиран целог дана, људи у немогућности да чак и прошетају улицама, наређење да се спусте ролетне и остали продукти пристигле демократије. Тако је то увек када Газда или неки од његових најближих сатрапа дође да обиђе вазални посед. На тај начин вам ставља до знања шта мисли о вама, а, да будем искрен, не могу рећи да га кривим превише. За ово сте 2000. године гласали, због овога сте шетали, лупали у шерпе и лонце, ред је да мало окусите чорбу коју сте сами себи закували. Јел'вам прија? Судећи по коментарима људи око мене, тешко. Уостало, није битан одговор на питање из наслова колико је битно је шта ћете урадити тим поводом.

А ја? Да парафразирам једну популарну америчку паролу, мене немојте да кривите, ја сам 5. октобра 2000. године остао код куће.

15.5.09

Најгоре? Шта најгоре?

Каже врли министар Динкић да је "најгори период економске кризе прошао". Како то, зар није рекао да нас криза неће да дотакне? Било је, додуше, и горих од њега, неки су тврдили да ћемо профитирати од кризе. Али ето, ако сте веровали Динкићу тада, верујте и сада.

Ако постоји један разлог због којег бих пристао на то да се оствари замисао Томислава Николића онда је то истеривање Динкића и његове штеточинске групе из власти.

13.5.09

Зна се ко је заправо мета

Један од многобројних "антифашиста" по занимању Ненад Чанак је својевремено поднео је својевремено предлог закона о "забрани неонацистичких организација и симбола". На основу лика и дела предлагача могло се претпоставити шта ће закон садржати. Чанак није изневерио очекивања. Ево неких извода:

Забрањује се производња, умножавање, складиштење, презентација, величање или на било који други начин ширење пропагандног материјала, симбола и обележја којима се може изазвати, подстицати или ширити мржња и нетрпељивост према слободним опредељењима грађана, расна, национална, или верска мржња или нетрпељивост, пропагирају или оправдавају националистичке и фашистичке идеје и организације или се на други начин угрожава правни поредак.


Коначно на папиру добијамо оно што чанкочедисти одавно пропагирају, изједначавање национализма и фашизма.

Забрањује се производња, умножавање, складиштење, презентација, ширење или на било који други начин употреба симбола којима се врши пропагирање или оправдање идеја, радњи и поступака лица оптужених или осуђених пред Међународним кривичним Трибуналом, или лица осуђених или оптужених пред домаћим судовима за кривична дела ратних злочина.


Претпоставка невиности за оптужене, шта је то? А чак и да је неко осуђен, не значи да је осуђен истинито и праведно. Овим се на мала врата уводи судска диктатура и де факто спречава правна расправа.

Фашистичким организацијама или удружењима из члана 2. овог закона сматрају се оне организације или удружења које у својим статутарним или програмским документима афирмишу или шире неонационалистичке, фашистичке или националсоцијалистичке идеје и поступке.


"Наонационалистичке"? Преводиоца, молим! То мора да је неки Чанков "војвођанерски". Шта друго очекивати од полуписменог и нешколованог силеџије.

Овај предлог је изашао из најмрачније тоталитарне кухиње, исте оне из које је изашла читава "другосрбијанска" булумента и он је део много ширих напада истих на неистомишљенике који су ових дана интензивирани. Блокирање ове псеудоправне наказе је услов да се у овој земљи одржи минимум људске слободе и достојанства. Уколико ово прође, следоваће много горе ствари, много, много горе...

8.5.09

Први корак морамо да учинимо ми

Искрено, очекивао сам дебакл Звезде у Севојну. Мада се због тога не нервирам мање, напротив! Испадање из купа од екипе из нижег ранга такмичења је само један од симптома болести Црвене Звезде. Прва реакција је да се прозивају играчи и тренер, чак им се и прети. Сам тренер Јаневски је сву одговорност пребацио на себе и на играче. Да ли су баш они највећи кривци? Погледајте шта су ветерани рекли пред Севојно на конференцији за штампу и шта се дешава последњих дана: отишло обезбеђење, "менаџери" долазе и прете, играчи и стручни штаб буквално препуштени сами себи, путују у Севојно без икога из клуба да буде вођа пута...Ова тројка што к'о бива води клуб је нестала без трага иако је њихова дужност да се баве текућим питањима до избора нове управе. Наравно, то не раде нимало случајно. Хоће да створе ситуацију "после нас потоп, правићете нас од блата". Шта се друго може очекивати у таквој атмосфери?

Би шта би, из ове се коже не може...Морамо се подићи након свега овога, а ту пример морамо да дамо ми навијачи Звезде. Јесте, бесни смо на управу, на играче, стручни штаб, на цео свет...Али нема од тога користи никакве, ни за нас ни за клуб, као ни од ламентирања типа а "куку нама, шта дочекасмо", "пропаст је света" и слично. Владан Лукић може да клечи и да моли колико хоће, али од Тадића и режима нема помоћи из многобројних разлога који верујем да су свима познати(да не буде забуне, не осуђујем Лукића што покушава). Црвену Звезду морамо да спасимо пре свега ми њени навијачи.

СТОГА АПЕЛУЈЕМ НА СВЕ НАВИЈАЧЕ ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ КОЈИ ЖИВЕ У БЕОГРАДУ И ОКОЛИНИ И КОЈИ ЧИТАЈУ ОВАЈ МОЈ БЛОГ ДА У СУБОТУ ПРОТИВ ХАЈДУКА ИЗ КУЛЕ УПРКОС СВЕМУ ДОЂУ НА МАРАКАНУ!

Знам да није неки тренутак, знам да бисте сада најрадије од свега дигли руке али ваљда је Црвена Звезда већа и од ових играча и од овог тренера и од ових јадника из управе што их заболе за све ако они нису на челу, а куну се да воле клуб. Ваљда је Црвена Звезда вредна тога да покушамо да је спасимо. Нисмо ми први у свету који кроз ово пролазимо, ред је да помогнемо да се ово превазиђе. Како рече владика Раде "у добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци".

Нико неће бити већи "звездаш" од нас самих. Уколико ми, обични навијачи, не покажемо да нам је стало, нико други неће хтети да се ангажује. Изговори типа "фудбал није квалитетан", "лоши смо" и слично не пролазе! Овде се ради о опстанку клуба, ово није помпезна парола већ реалност! Уосталом, прави врхунски фудбал се игра у 4-5 лига у Европи остале су мање-више сличне нашој. Карта за источну трибину кошта 200 динара, верујем да огромна већина нас може толико да издвоји за једно поподне. Финансијски, то јесте кап у океану за Звезду, али у овом тренутку није ствар у новцу већ у гесту, акцији која би клуб колико-толико покренула са мртве тачке. Кинеска пословица каже да пут од хиљаду километара почиње првим кораком. Учинимо тај први корак!

Е сад, можда ћу испасти лицемер када вам сада кажем да сам не могу да потврдим да ћу бити на стадиону због једног (могућег) лекарског прегледа који ћу имати за викенд и дуго сам се због тога двоумио да ли да пишем овај апел. Али пошто сам ове сезоне био до сада на скоро свим утакмицама на Маракани, укључујући и оне против великана какви су Реал Апоел и Јавор јунајтед, и пошто имам претплатну карту за ову сезону(ако хоћете, скенираћу је и поставити на блог да докажем то) верујем да ипак имам право да вас позовем да дођете иако сам нисам сигуран да ћу моћи.

Наравно, ни људима ван Београда није забрањено да дођу на стадион, али знам да то више кошта. Осим тога, верујем да је највећа одговорност на нама Београђанима. А вас који се након што прочитате овај мој апел одлучите да потрошите једно поподне на Маракани молим да и сами покушате да поведете још неког, немојте мислити да ће бити безначајно.

5.5.09

Али ко да власт преузме?

Већ извесно време пратим писање глогерке под псеудонимом "Џејн Доу". Последњих месеци нисам проверавао њене белешке и зато са малим закашњењем бих желео да прокоментаришем ову која се бави питањем због чега се људи не буне масовније због катастрофалне ситуације у земљи проузроковане политиком свих влада од 2000 на овамо.

Могу да се похвалим да сам и ја говорио у јесен 2000 да револуција једе своју децу као и да је мало оних којима сам то говорило то желело да слуша у том тренутку. Не једу, међутим, само своју децу револуције већ често имају претензије да прождру и читаве државе и народе, њихове традиције и културе. Управо таква ситуација је у Србији, где комесари револуције дају себи за право да не само да се постављају као једини меродавни у оцени добра и зла већ и да бришу историју и захтевају пробликовање вековних институција српског народа. И шта мисли Џејн, због чега нема протеста због тога?

Dok god se “deca revolucije” ne probude iz te kome koja se manifestuje slepom i patološkom verom da aktuelna politička elita (što vladajuća, to i opoziciona*) može doneti dobro ovoj zemlji, nama neće biti bolje.


То јесте један од разлога, та заслепљеност "револуционара", али није једини. Други најбитнији разлог је дат у коментарима неколико коментатора на текст: ко да поведе побуну и преузме власт уместо ових садашњих? И шта ће бити иницијална каписла? Масовне побуне се никада не дешавају саме од себе нити су разлози за њу апстрактни. Чак и када имају наизглед спонтан карактер, брзо је потребан неко ко ће на одговарајући начин каналисати енергију да се она не би расула на неколико фронтова и довела хаоса. Види ли неко таквог човека или такву групу људи? Ето, зато се и даље овде ћути и трпи.