22.6.09

Ево нама продукта реформисаног школства

Нисам помно пратио стање у школству претодних скоро 10 година делом зато што немам деце нити су људи око мене имали(бар не тог узраста), делом зато што нисам желео да знам на који начин ће да га упропасте након што су га дали у руке Гаши Кнежевићу и сличним следбеницима универзалистичког либерализма који деценијама већ доминира школством на њима омиљеном западу. Стога ме није нимало изненадио нити шокирао снимак на којем ученик средње школе удара професорку.

Да се одмах разумемо, далеко од тога да је у средњој школи када сам је ја похађао стање било добро. И у моје време(почињем као старац да звучим) је било свађа са професорима, чак смо и у међусобним разговорима претили како ћемо свашта да урадимо незадовољно због оцене или третмана. Реално, међутим, никоме ни на крај памети није падало да нешто тако заиста и учини. Наше тираде су више биле пре свега плод пубертетске агресивности. Осим тога, сви смо имали страх, не толико од школских казни колико од родитеља.

А данас? Под изговором "спречавања насиља над децом" родитељима и просветним радницима се под претњом оштрих казни одузимају било какви механизми дисциплиновања деце. Ученици су у школама заштићени попут белих медведа, а недавно сам чуо да наставници чак ни са часа не могу да их удаље без сагласности родитеља који опет, за разлику од наших својевремено, безрезервно стају на страну детета("Моје дете тако нешто да уради? Немогуће!"). И то треба да буде будућност ове земље! Није ни чудо што из наших школа излазе углавном незналице, битанге и паразити.

Све то није нимало случајно. Владајућем слоју управо требају такви. Таквима се најлакше влада. А после? После њих потоп!

11.6.09

Пази шта желиш, може да ти се оствари

Згађени силним квази-преговорима о формирању владе и о непринципијелним коалицијама које из истих настају, неке присталице СРС су прошле године пожелеле удруживање тада две највеће странке у Србији СРС и ДС са циљем да се избришу мање партије и створи двопартијски систем. Данас се политичка слика умногоме променила, већину бирача некада јединствене СРС преузела је СНС, а њени челници су у више наврата изјављивали како је њихов идеал двопартијски систем "какав постоји на западу".

Имајући у виду да су челници новоформиране СНС изјављивали и то да би могли да сарађују на формирању власти са демократама, жеље из поршле године ће се многима остварити, али не на онај начин на који су мислили.

Двопартијски систем "какав постоји на западу" је чак и веће зло од чисто једнопартијске диктатуре. Ова друга је управо онаква каква се представља, лако препознатљива, а њени противници лако могу да је идентификују мету напада и циљ своје борбе. Систем у којем се две партије смењују периодично на власти даје илузију демократичности, али временом увек дегенерише у једнопартијски систем у свему осим у имену. Две партије ће се нападати беспоштедно око текућих питања али ће веома сложно радити да забашуре све потенцијалне проблеме које могу бити претња њиховом монополу као и да створе друштвене услове који ће онемогућити појаву треће политичке снаге која би могла да угрози њихове позиције. Где је онда разлика у деловању између њих и владајуће партије у једнопартијској диктатури? Умни људи на западу, и не само они, су одавно прозрели ове карактеристике двопартијског система и корумпираност владајућих партија и гледају како да прекину њихов монопол, а овде желе тај систем да имитирају. А наводно хоће да хватају корак са светом.

Ако и дође до укрупњавања политичке сцене у Србији, она мора бити резултат природног развоја друштва, а не политичког инжењеринга непринципијелног у много већој мери него коалиције склопљене након маратонских лажних преговора.

10.6.09

Прете празном пушком

Французи су већ почели са психолошким притиском пред утакмицу у септембру. Наводно подстакнути звиждањем аустријској химни, почели су да прете да ће напустити терен ако неко зазвижди Марсељези. Челници нашег фудбалског савеза, опонашајући ваљда владу, су одмах потрчали да подучавају људе преко медија о "спортској култури"(да се разумемо, спортске културе нам фали, али не у смислу у којем то сугеришу медији и челници ФСС).

А ја кажем, нека напусте терен! Шта ми има њима да угађамо. Правила ФИФА не дозвољавају напуштање терена осим уз изричиту дозволу судије, а и то тек под јасно одређеним правилима. Стога ако напусте добијамо за зеленим столом, па нека изволе. Крајње је време да се на овакве прљаве трикове одговори онако како доликује, у противном, сви ће моћи да нас уцењују. Следеће што ће тражити је забрана скандирања погрдних слогана, звиждука и уопште навијачке подршке са трибина.

А то шта осећамо према празној љуштури званој Француска ових дана...То је нека друга прича...

8.6.09

Мало о изборима

Био сам у некој другој, приватној, причи у последње време па се нисам оглашавао. А и није било неког посебног повода. Нису то ни ови ванредни локални избори, али постоји неколико ствари због којих вреди дати понеки коментар.

Први је излазност која је била изузетно мала, око трећине бирача је изашло на гласање. Буквално су гласали само партијски радници и њихове породице и понеко од обичних грађана.

Друго, владајућа коалиција је и поред велике медијске кампање завршила на другом месту иза СНС која је, са друге стране, на свој начин била миљеник медија. Највећи пад гласова забележили су управо булумента око ДС и ЛДП што их чини највећи губитницима без обзира на процентуални пад СРС и ДСС у односу на прошлу годину.

Шта је превасходни закључак? Да незадовољство у народу постоји али да нема ко да то искористи. Разлози за то су бројни. Једна је неактивност националне опозиције и финансијска немоћ у односу на режим. Други је међусобни анимозитет између СРС и СНС. Постоје бројни разлози због којих је легитимно бити сумњичав према напредњацима, почев од начина на који су изазвали раскол у СРС до најблаже речено њихових нејасних односа према питањима као што су НАТО, ЕУ, Косово и Метохија, домаћи тајкуни и слично. Контрапродуктивно је, међутим, давати изјаве као оне Драгана Тодоровића да никада и ни под каквим условима неће у коалицију са СНС, ако ни због чега, онда да им се не даје алиби за коалицију са жутима. У односима те две партије доминирају лични тонови са обе стране и то је јако тешко превазићи. Можда ако би са сцене отишли најекспониранији актери раскола у СРС са обе стране...Можда...

У сваком случају, биће потребне коалиције за власт на Вождовцу и у Земуну, и обе ће бити непринципијелне ако је судити по односу снага. Биће све много јасније ако и када буду формиране...