30.8.09

"Проклетници"

Прочитавши неколико критика новог Тарантиновог филма „Проклетници“(“Inglorious basterds”) помислио сам да је редитељу Холивуд коначно испрао мозак и да је направљено нешто у стилу „Бата Животиња среће 12 жигосаних“ па још на стероидима са све прекрајањем историје. Драго ми је што након што сам погледао филм могу да кажем да сам погрешио у процени.

„Проклетници“ са једне стране јесу класични Тарантино, а са друге и нису. Ту јесте његово насиље и псовке доведене до апсурда понекад као и радња која је један својеврстан омнибус неколико одвојених али на чудан начин ипак повезаних заплета, али ту је и неколико омажа ранијим делима као и флешбекови са нарацијом приликом увођења нових ликова у стилу „Две чађаве двоцевке“.

Радња се дешава током Другог свестског рата у окупираној Француској. Почиње 1941 када СС официр штандартенфирер Ханс Ланда(којег фантастично тумачи Кристофер Валц) у Француској провинцији проналази и брутално убија јеврејску породицу Драјфус од које чудом преживљава само ћерка Шошана. Три године касније поручник америчке војске Алдо Рејн(ко би рек'о да Бред Пит може онако добро да имитира јужњачки акценат) оформљава омању јединицу састављену од Јевреја који служе у америчкој војсци са циљем да се убаце иза непријатељских линија и тероришу Немце у правом смислу те речи. Истовремено Шошана добија прилику за освету и спрема је...

Критичари су много исхвалили почетну сцену филма, односно прво поглавље(Тарантино је филм поделио на пет поглавља) у којем се одиграва већ поменуто убијање јеврејске породице коју је скривао француски сточар. Сцена заиста оправдава све похвале и више од тога. У питању је фантастичан Тарантинов омаж шпагети-вестернима Серђа Леонеа са све музичком темом у којој Бетовен среће Енија Мориконеа. Квази-филозофски разговори које штандартенфирер Ланда у пријатном тону води са власником фарме као прелудијум за злочин само допуњују застрашујућ утисак о лику, а Тарантинов гест са лулом којим жели да му да чак и комичну или фарсичну црту још више повећавају утисак, слично оној изјави једног израелског новинара са суђења Ајхману како је најстрашније од свега то што тај Ајхман уопште није страшан.

Од тада па надаље тече ритам по систему крени-стани, акцију и насиље смењују разговори, којима се понекад питате чему служе али који на крају и те како имају сврху и које редитељ и сценариста прекидају у правом тренутку. Тарантина треба похвалити што је натерао ликове да говоре правим својим језиком, а не акцентираним енглеским како то обично Холивуд чини, иако је помало чудно да неки од њих говоре други језик осим матерњег.

И како обично бива код Тарантина, наизглед одвојене приче се спајају у једну, најчешће пред крај. Као и почетак, Тарантино је и крај дао као један својеврстан омаж и то већ помињаним "12 жигосаних" и "Отимачима изгубљеног ковчега". Управо је крај изазвао бројне контроверзе. Тарантина оптужују да је потпуно прекројио историју са својим филмом али он у самом филму има спреман одговор. Наиме, прекрајање историје и то од стране врхова власти онако како јој одговара дешава се и у тој алтернативној реалности, а Бред Пит и његова дружина успевају тек једним малим симболичним(у правом смислу те речи) гестом да укажу свету на праву истину. И не можете а да се не запитате, чије је прекрајање историје опасније? И ко су заправо права „копилад“?

22.8.09

Да ли мењати друге?

Када сте на одмору имате више времена за себе и нека своја задовољства. Тако сам и ја одлучио да мало одгледам неке епизоде „Звезданих стаза“ из серијала „Нова генерација“. Већ сам више пута нагласио да су „Звездане стазе“ изузетак од америчке поп-културе јер нису баш потпуно површна серија са пуно акције већ се труде да пренесу и неку дубљу поруку, да дају тему за размишљање. Једна од таквих је и „клифхенгер“ између шесте и седме сезоне, епизода „Потомство“.

Она је један својеврстан наставак епизоде из пете сезоне „Ја, Борг“. За оне који не знају, Борг су у овом серијалу „Звездани стаза“ главни непријатељи Федерације којима припадају главни јунаци. Борг су аутоматизовани кибернетски организми, који су повезани у један јединствен колектив. Они немају индивидуалност и њихова је основна сврха да у свј колектив асимилују друге врсте и расе. У епизоди „Ја, Борг“, посада „Ентерпрајза“ заробљава једног од Боргова који услед додира са њима развија своју индивидуалност. Том Боргу, коме су наденули име Хју, је омогућено да се врати својима у нади да ће његов осећај индивидуалности да се прошири у Борг колектив и тиме променити из основе целу Борг расу.

У „Потомству“ видимо да је план да се Борг заразе индивидуалношћу успео али да су резултати потпуно другачији од оних који су били пожељни. Заражени Боргови су одсечени од колектива, а међу њима је настао хаос. Пошто нису имали никакав претходни осећај индивидуалности одсечени Боргови нису знали шта са њом да раде, какву заједницу да створе, нити су могли да замисле сврху свог постојања.

У таквој ситуацији они су постали плен Лора, злог брата близанца Дејте, официра-андроида „Ентерпрајза“. По речима већ поменутог Хјуа, којег срећемо и у овој епизоди, Лору није било тешко да овлада Борговима:

„...нисмо знали чак ни како да управљамо нашим бродом. Када је дошао Лор били смо спремни да слушамо било кога ко би понудио промене и излаз из ове ситуација. У почетку смо сви радо следили његова обећања о светлој будућности. Када је постало јасно да он не зна како да испуни та обећања, почео је да говори о жртвовању...“


Лор је одбаченим Борговима нашао уређење и сврху. Уместо што су као до сада асимиловали друге врсте, нови Боргови, који су постали агресивнији и вештији него раније, су почели да их уништавају. Укратко, нови Боргови су постали опаснији непријатељ него што су некадашњи икада били.

Верујем да сте неке историјске ситуације из људске прошлости већ препознали у ситуацији у којој су се нашли Боргови којима је Хју пренео своју индивидуалност. Растурено традиционално друштво, становништво обезглављено, без свести о својој улози у свету и у историји, доведено до тачке очаја када је спремно да пође за било ким ко обећа какво-такво избављење. Али ова епизода није само упозорење против лажних месија...

Ова епизода је вероватно најбоља одбрана тзв. „примарне директиве“ и принципа немешања у традиционална друштва других нација и култура, чак и оних који су непријатељски настројене према нашој. Као што се види, чак и ако се успе изазвати промена код непријатеља то не значи да ће та промена бити набоље. А за то примере не морамо да тражимо у далекој прошлости. Довољно је видети у чије је руке пао Ирак након свргавања Садама Хусеина.

Савремене генерације на западу, чак и политичари, земаља су више образовани преко поп-културе него преко класичних наука. На жалост, већина је одабрала погрешне филмове и серије да им обликују поглед на свет. Зато смо и ту где јесмо...

12.8.09

Где је све почело?

Свакој негативној друштвеној појави се мора наћи почетни узрок да би се она на одговарајући начин сузбила. Уколико се ради о ерозији читавог друштва потребно је наћи догађај који је читаву лавину и покренуо.

"Дојче веле" је посветио једну од својих емисија наслеђу "чувене" 1968 године и превирањима тог времена. Емисија и чланак имају предвидљиво и наглашено либерално прогресивистичку ноту. По "Дојче велеу" најгоре што су нам "шездесетосмаши" оставили је уништена животна средина и лоши пензиони фондови.

Но чак и тако сикофантска репортажа потиче на размишљање. Шта је заправо та "шездесетосма" учинила за нашу цивилизацију? Какав је утицај имала? Циљ те револуције је од само почетка био рушење традиционалних вредности које су њени родоначелници сматрали за главне узроке несрећа које су до тада погађале човечанство. Стеге друштвених норми и традиционалног морала је требало одбацити у потпуности, јер су они ограничавали поједница. А управо тај појединац, односно његова лична слобода, је постала основна вредност на којој ће се заснивати друштво будућности. Те 1968 револуционари нису успели да силом сруше поредак. Оно што им је, међутим, успело је да се инфилтритају у образовне инситиуције и медије и да направе тихи неосетан преврат пре свега у начину размишљања људи. Ново стање су прогласили само логичним исходом историјског процеса интерпретирајући слободарску литературу класичног либерализма у скалду са тим.

Оно што се пренебрегло је то да су нечије слободе ограничене истим таквим, слободама других. Радикално проширивање појма индивидуалне слободе изродило је читаве слојеве становништва који су стекли мишљење да "имају право" на неке ствари и да је све дозвољено у циљу остваривања тог права. Тако појединци постају мали тирани, а њихове друштвене групе читаве олигархије које на крају могу да контролишу и којима могу да управљају једино велики тирани или тиранин. ЕУ као бирократизована суперструктура одвојена од очију јавности је најлогичнија манифестација "шездесетосмашке" идеологије и друштва које је она створила.

Демистификација и раскринкавање "шездесетосме", њених вођа и родоначелника мора бити темељ сваке идеје или покрета који би за циљ имао спашавање овога што је остало од нашег света. Од њих је сво данашње пропадање почело, са њима се мора и завршити.

7.8.09

Преживео сам!

Бајерн је био пре 18 година...Тада сам последњи пут осетио овакве емоције, овакву енергију на трибинама и на терену, овакву радост...Клинци рођени те године славе ових дана пунолетство. Е па срећно вам пунолетство драги звездаши, сада и ви имате вашу легендарну утакмицу! Жао ми је што сте чекали оволико, али даће Бог, следећих 18 година биће вам веселији!

Пошао сам оптимистичан на утакмицу, али ја сам увек такав, не могу рећи да сам имао осећај али било је у ваздуху "нешто"...Елем, уђох, седох ...Екипе улазе на терен, север креће са песмом "Пуне трибине лудих навијача..." Креће и утакмица...Прође шездесетак секунди и Лекић га даде...у сопствену мрежу! Е до мојега! Још једна класична наша прича. Север не престаје да пева, али зачудо, не престају ни исток ни запад упркос хладном тушу, најблаже речено и не мислим на кишу која је лила. За дивно чудо, опоравили смо се безмало одмах. И око мене на трибини(запад) нису људи ламентирали над судбином већ смо наставили по систему "хајде бар да се забавимо добро" и "три или четири, исти клинац". Кренули смо у нападе...

Сигурно сте имали овакав утисак током свог звездашко стажа: јури Звезда резултат, а време пролази ко муња брзо, док трепнеш ето полувремена а ти ниси урадио ништа! Вечерас је било нешто чудно...Стезали смо обруч око гола некако били све опаснији и у једном тренутку погледах на семафор очекујући да је двадесет и неки минут. Није прошло ни десет! О Боже, да ли је могуће, да ли ћемо једном и ми чудо да направимо? Осамнаести минут, иде акција, Паја центрира, Перовић скаче. 1:1!!!!!! НА ВРЕМЕ!!!! 'Ајд' још један до полувремена па у другом јуриш! Крећемо да их стиснемо, близу смо гола...Онда мало опада темпо иде дуга лопта на наш казнени петљанција у одбрани карамбол и лопта поново у нашој мрежи. Е до мојега, други део! А оно ђубре што га даде провоцира север по систему "готово је". Е мученик, шта га је тек чекало...

Мало смо били григорани и на терену и на трибинама, али за разумети је било. Кратко је трајало, север поново грми, исток и запад прате. Перовић продире по десној страни убацује по земљи, Лекић улеће и ГОЛ!!!! Овога пута у праву мрежу! 2:2!

Али сад ће време да полети, доћи ће полувреме за секунд! Али не! Невероватно, јуримо резултат а минути пролазе као сати? Шта се дешава? Нападамо, сваки корнер је полушанса, покушава се из даљине...Момци се боре, не да се часно опросте већ ДА ПРОЂУ ДАЉЕ!!!! ОНИ ВЕРУЈУ!!! Е па верујемо онда и ми на трибинама!!!! Три гола, шта је то, ништа! СВИ У НАПАД!!!

Стежемо обруч али нема завршног потеза а и темпо опада...Ево зауставног времена, креће Нинков у контру, центрира, Блажић лево, хвата волеј...СТАТИВА! Да ли је могуће да ћемо да извисимо за длаку? Крећу у напад они, узимамо лопту, имал и времена за још једну акцију, дубинска у казнени, одскаче Лекићу на чело...3:2!!!!!!!! ЛУДИЛО!!!! Људи се грле и љубе као да смо освојили Лигу УЕФА! Ово ће бити вече за памћење, сада је то извесно!

Полувреме, почиње невиђени пљусак, север још пева мада не цео, осећа се позитивна енергија. Како год да се заврши нећемо ићи кући к'о попишани, то је сигурно.

Наши излазе први на терен у другом полувремену, то није уобичајена пракса. Горе од жеље да дођу до два неопходна гола! Крећемо жестоко, два центаршута две шансе, опасни смо по боковима, али опет фали завршни потез...Прошло 10 минута, и даље споро, улази Каду, ваљда је то оно што нам фали...Али темпо опада, играчи се спорије крећу, физички су исцрпљени...Срце хоће али тело не слуша...Нема везе помислих, на крају аплауз за њих, како год да буде. Ђорђевић избачен. Престрого! Али и да није, разумите човека, повукле га емоције...Парадоксално, али то покреће играче у извесној мери. Лазетић продире, Перовић јури наизглед изгубљену лопту, њихов играч наивно стартује...ПЕНАЛ!!!!Не могу да верујем!!! Па зар неко против нас да направи глуп пенал, то ми радимо! Каду узима прилази лопти и шаље је мирно у мрежу! 4:2!!!!!!! ЈОШ САМО ЈЕДАН!!!!!


Испровоцирасмо и њиховог да добије црвени. Значи не верујем! Па овакве ствари се нама не дешавају! Гума убацује са леве стране унутрашњом, Перовић сам на пет метара....


'ММММТИЈА МАТЕР! Не могу да верујем да га не даде!!!!


Време тече, приближава се крај регуларног тока. 'Ајмо моци у последњи јуриш! Минут 89-ти, Гума поново центрира са леве стране унутрашњом, скаче Лекић...Да ли ју је креснуо, да ли је само збунио голмана...

И КОГА УОПШТЕ БОЛИ К***Ц????? 5:2!!!!! 5:2!!!!! 5:2!!!!! 5:2!!!!! 5:2!!!!!

ЛУДИЛО! ПОТПУНО!!!! НЕПОЗНАТИ СЕ ГРЛЕ И ЉУБЕ!!!!! ЗА ОВО СЕ ЖИВИ!!!!

Сад се треба одбранити, Маракана је у трансу...Страха има, није да нема али Динамо ништа није умео да направи осим да се потуче!!!! Пет минута зауставног је постало ко зна колико али судија свира крај!!!!

ИДЕМО ДАЉЕ!!!!!!

Нико не напушта Маракану, славимо као да је финале у питању, пева се "Још једна победа и титула..." Ово прво јесте, на ово друго ће сачекамо, али оно није утопија, будите сигурни у то! "Нека вечерас, свако зна, да је Звездина победа..."

Оцене: СВИМА 11!!! Боли ме к***ц за грешке у одбрани, за то што је Исах мало много давио лопту, што је Гума играо левог бека...Има ко је плаћен да врши анализе! МЕНЕ ПУСТИТЕ ДА СЛАВИМ!!!!!

6.8.09

Шта је прави рецепт за здравство?

Предлог реформе здравства у САД који је дао Барак Обама је изазвао бурне реакције у тој земљи али је ван ње углавном остао непримећен у јавности. Ту и тамо је неки коментатор дао своје мишљење, али без одјека у јавности. Сиви Соко је пренео колумну америчке коментаторке Илане Мерсер о томе. Морам рећи да генерално веома ценим Иланина писања, али то не могу рећи за овај њен конкретан чланак.

Прво, чланак је скоро искључиво заснован на анегдотским доказима. Не пада ми на памет да ниподаштавам Иланино несумњиво трауматично искуство, али анегдотски докази су слаба основа. Њена лична прича није ништа више ни мање легитимна од истих таквих које сведоче супротно, које говоре да је амерички здравствени систем нехуман и неефикасан и које су пуне хвале за канадски. Мерсерова у својој колумни не даје скоро никакве независне податке који говоре у прилог њеној тези.

Друго, имам утисак да Илана Мерсер догматски приступа проблему здравствене заштите, на сличан начин на који неолиберални економисти приступају економији, а то су две области које једноставно не трпе догме. Ниједна друштвена област, поготово не здравство, се не може третирати као егзактна наука која има своју универзалну формулу по којој функционише. "Прави" систем здравствене заштите је комбинација скоро свих друштваних фактора, националних, културних, економских који у мањој или већој мери доприносе његовом креирању и деловању.

Уме Илана Мерсер много боље од овога. То знам јер сам читао њена дела у целини и саветујем онима који олако на основу овог чланка доносе суд о њој да учине исто.

Национални блок - како да се артикулише и ко ту припада (2)

У првом делу овог чланка сам навео стање патриотске сцене у Србији онако како је ја видим и навео сам ставке које би чиниле платформу деловања и окупљања организације које себе сматрају националним. Сада је ред да наведем ко од значајних организација које себе сматрају националним по мом мишљењу испуњава ове критеријуме и у којој мери.

Да почнемо од Српске радикалне странке. Она испуњава скоро све наведене критеријуме. Једини проблем који ја видим је донекле нејасан однос према "бошњацима". СРС је учинила доста да након ратова побољша однос са муслиманима, али ако оставимо по страни чињеницу да је то ретко било узвраћено, није јасно какав је став те странке према "бошњаштву" као идеји. Последње што имамо о томе је један Шешељев интервју од пре 7-8 година где он тврди да не спори ничије право да се изјашњава како жели али да "као научник оспорава бошњачку нацију". Изјаве неких других људи блиских СРС(Славенко Терзић), међутим, иду у правцу признавања "бошњачке" нације. "Бошњаштво" је веома опасна подвала, пристајање на њу може имати опасне последице.

Као што сам већ објаснио у првом делу, међутим, идеолошка крутост радикала по другим питањима као и њихов сличан начин деловања их чини неподесним за стожера окупљања националних снага.

"Народњачка" коалиција окупљена око Демократске странке Србије такође испуњава већину критеријума, али је "најтања" по питању ставке број девет, понашања, што је безмало најбитније. ДСС је 2000 позајмила углед свог лидера Коштунице политичким снагама које су отворено радиле против интереса српског народа, а после пада Милошевића је годинама у циљу доласка на власт кокетирала са таквим организацијама, одбијајући сарадњу са националним блоком. Једном када су дошли на власт, "народњаци" су учинили мало или ништа на афирмацији националних снага и критичког погледа на евроатлантску и прогресивистичку идеологију. Њихова безрезервно национална оријентација је новијег датума и питање је колико је резултат прагматизма и преласка свих прагова толеранције од стране евроатлантиста, а колико политичког размишљања и уверења. Све ово их чини подједнако неподесним за вођство националног покрета колико и радикале.

Дошли смо до новоформиране Српске напредне странке. Већ сам неколико пута овде написао како сам веома скептичан(најблаже речено) по питању мотива Николића и Вучића. Узмимо, међутим, из чисто академских разлога, да су њихови мотиви часни и анализирајмо њихову творевину. Шта је заправо Српска напредна странка? Читајући њихов програм човек не може а да не стекне утисак да се ради о манифесту који не даје практично никакав суд или став о битним питањима већ само констатацује чињенице и делује у складу са тим. Напустивши странку са крутом идеологијом, Николић и Вучић су оформили организацију без икакве идеологије и покушавају да буду нешто што има од свега помало, и "европејства" и "демократизма" и "русофилства" и "национализма". А шта ће преовладати у реторици и деловању зависи од тренутних прилика, које се често мењају из дана у дан. Стога је нејасно да ли СНС испуњава ишта од ставки наведених у литмус-тесту за национално деловање. "Минули радикалски рад" њених челника је, међутим, привукао велики број људи из СРС и "народњака", као и национално оријентисаних и до тог тренутка страначки неопредељених људи који су на СНС пројектовали своје фантазије и стога је та странка за релативно кратко време створила инфраструктуру која недостаје "народњачкој" коалицији.

Као што се види, све релевантне политичке организације које се сматрају националним имају озбиљне недостатке које их чине неподесним за гласноговорника патриотски оријентисаних грађана. Где је онда излаз? По мом мишљењу, некаква идеална ситуација била би када би се од "напредњака" и "народњака" формирала једна организација или коалиција која би имала (тренутну) идеологију ових других и инфраструктуру ових првих уз одлазак тренутних челника и долазак нових људи. Са друге стране, СРС би наставила самостално деловање и тиме окупљала оне који би сматрали да "напредњаци"/"народњаци" нису довољно чврсти и доследни. Тако би било довољно избора за свакога, а број оних чије критеријуме нико не задовољава би био сведен на минимум. Ситуација је, међутим, ретко када идеална...А ова сада је толико далеко од ње да је јако тешко донети праву одлуку, па чак и најмање лошу.

5.8.09

Национални блок - како да се артикулише и ко ту припада (1)

Распадом Српске радикалне странке национални блок је дошао у једно својеврсно стање конфузије и дезоријентисаности. Донедавни челници СРС који су формирали нову Српску напредну странку су почели да причају неку другу причу, врбујући истовремено кадрове и привлачећи гласаче на "стару славу". Ново вођство радикала се очигледно не сналази баш најбоље у новој ситуацији. "Народњачка" коалиција је, чини се, на путу да се донекле опорави, али у догледно време неће представљати снагу која би могла да окупи друге, што због донекле нејасне идеолошке основе, што због потрошености челних људи.

Током протеклих година стожер окупљања националних снага је требало да буде СРС али она тај задатак није могла да изврши из разних разлога, а један од њих су и њени доста крути идеолошки постулати. Инсистирање на граничној линији Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица многе је "хладило" од радикала. Није се ту радило ни о каквом ниподаштавању, једноставно људи су увидели неке чињенице, као што је она да би, чак и када би се таква држава успоставила, она обухватила велики број римокатолика и муслимана који су се не само одрекли српског идентитета већ су и у историји починили бројне злочине дан православним Србима. Идеја Војислава Шешеља да је потребно "национално освестити" те људе није нашла на плодно тле код великог дела патриотских оријентисаних грађана. Већином је то зато што сматрају да је то јалов посао,нереалан у садашње време и да су друга питања ургентнија(све то по0д условом да уопште и схватају да су ти католици и муслимани бивши Срби). Гласови које је СРС добијала на изборима од 2000 до 2008 је добрим делом резултат општег незадовољства и жеље да се контрира непријатељима унутрашњим и спољним.

Како онда на прави начин усмерити тај, веома битан део становништва, односно оне који су свесни свог народа, његове традиције, историје и културе, који не прихватају евроатлантизам и његове експоненте овде и не пристају на њихову верзију протеклих ратова, а који истовремено мисле да је беспотребно поново правити некакве заједнице са Хрватима и муслиманима? Која би организација могла да буде заступник тих људи, која би их на одговарајући начин активирала? Размишљао сам мало о томе и саставио сам један својеврстан литмус-тест који би дефинисао такву организацију и који би уједно послужио и као платформа за окупљање разнородних националних организација. Тест би се састојао од следећег(ставке нису поређане по неком посебном редоследу):

1) Однос према отаџбинским ратовима из 90-тих. Не сме се ни на који начин признавати кривица српског народа и руководства, чак ни у најминималнијој мери. С тим у вези се подразумева став према Косову и Метохији, као и односи са Хрватском и "Бошњацима".

2) Активно помагање Србима у Црној Гори са свим што уз то иде, без обзира на повике "милодукљана".

3) Свеопшти однос према историји и култури српског народа. Не дозволити да се оне унижавају другосрбијанским фалсификовањем.

4) Однос према НВО, а у вези са тачкама 1) и 3)

5) Позитиван однос према Русији

6) Резервисан однос према ЕУ(не мора, мада би било пожељно, да буде искључив у негативном смислу), поготово у светлу њиховог деловања на Косову и Метохији.

7) Апсолутно, искључиво негативан однос према НАТО

8) Прихватање основних цивилизацијских вредности насталих као резултат антихитлеровске борбе у Другом свестском рату, а које су искомпромитоване од стране евроатлантиста и транснационалних прогресивиста.

9) Минимум доследности у понашању које је у складу са претходним тачкама

Разлике по другим питањима би остале, али оне нису такве да би могле да спрече сарадњу између националних организација нити би због њих неко требало да остане кући и не гласа. Бари Голдвотер, доајен америчког конзервативизма, је рекао да је једини политички кандидат који у потпуности дели ваше ставове особа коју видите у огледалу, према томе одвојте битно од небитног и активирајте се.

А о томе ко задовољава горње критеријуме, ко би могао и ко претендује, мало касније...

Још увек пишем

Паузе у блоговању које у последње време правим су плод приватних обавеза које имам, не зато што нисам инспирисан. Тема има напретек, на жалост.

Једна од њих је могући нови закон о информисању. Препуцавања око њих су трајала доста дуго али одлагање о гласању указују на то да је негодовање СПС било ипак нешто више од пуке представе за јавност. Шта се то десило са Ивицом? Изгледа да су лоши резултати "жутих" на локалним изборима у Земуну и Вождовцу указали на то да се ветар променио. Ако се има у вуди да због функције коју обавља, он боље од свих нас осећа расположење у народу...Но, месец дана је прилично дугачак период у политици, довољан да човек обрне став, а Дачић је далеко од епитома доследности.

Пошто је сајт Блогер на америчком серверу, Динкић и његови не могу ништа да учине како би ме овде спречили да их називам оним што јесу, лупежима и издајницима. А све и када би могли, ја бих наставио тако да их зовем док год будем могао, и нећу бити сам у томе. Према томе, нека се не надају да неће бити никога ко ће њихово систематско упропаштавање Србије да забележи и остави за потомство.

ПС Живимо у таквом времену да човек мора да се запита: да ли погибија Борке Вучић игра неку улогу у свему овоме?