29.9.09

Парада, па макар и преко лешева

Брис Татон, навијач Тулуза тешко повређен у тучи у центру Београда је преминуо данас у клиничком центру. Нека почива у миру.

Није се његово тело, међутим, поштено ни охладило а политичке злоупотребе су већ кренуле. Довољно је погледати само летимично листу организатора и видети шта је прави циљ такозваног "марша против насиља", за који су брзопотезно и по ко зна ком критеријуму добили дозволу полиције упркос наводној забрани окупљања. А говоре и пароле на том маршу тек можете да замислите. На памет овима није пало да организују марш када је био убијен неки Србин на Косову и Метохији или због неког од других убистава која су се десила у Београду у последње време. Битно је искористити прилику да се мало човек услика за новине и ТВ и успут опљунути према нестомишљеницима, а можда чак и одржати неуспелу геј-параду. А несрећни Брис Татон? Могао бих да се кладим да су ови који крокодилске сузе лију над њим Бога молили да он умре како би имали повод за своје оргијање. Колико сутрадан после "марша" заборавиће му име.

Одвратно, чак и по невероватно ниским стандардима другосрбијанске булументе.

28.9.09

Ево шта је новинарство у Србији

Нова српска политичка мисао је била љубазна да нам пренесе текст из "Политике" који носи потпис Бошка Јакшића и који почиње овако:

У избору између Периклове и Фидијине Атине, по којој су цветале слободе слободних људи, и милитаризоване Спарте, по којој су хомосексуалци убијани, Србија је ближа овој другој.


Мени као сасвим солидном познаваоцу историје(ај'да се мало похвалим) је било довољно да ту престанем да читам. Фрапантно је да се такав историјски фалсификат нађе чак и у уличном памфлету а камоли у "најстаријој медијској кући на Балкану" како "Политика" воли самој себи да тепа. Слажем се да чињенице о педерастији Спарте нису опште познате, али зар они мисле да апсолутно нико то не зна или да неће да провери Јакшићеве тврдње?

Остаје само да се утврди да ли је Бошко Јакшић обична незналица или, заједно са уредништвом "Политике", неописиви покварењак који за дневнополитичке потребе фалсификује историју. Познајући нашу новинарску класу, и једно и друго је подједнако вероватно. А с обзиром да он важи за некаквог доајена новинарства у овој нашој Србији , врло је могуће да је и једно и друго.

22.9.09

Quod errat demonstrandum

Пар дана пре несуђене манифестације хомосексуализма написао сам да највећи проблем у промовисању те појаве то што је она пре свега средство у рукама страних сила за рушење онога што је остало од традиционалног морала и друштва у Србији. Није прошао ни цео један дан, а огласила се уобичајена булумента. Од бројних крокодилских суза над судбином "параде" издвајам бисере британског амбасадора:

"U danima pred planiranu povorku, (u Srbiji) je bio raširen govor u kome se pozivalo na nasilje. Grafiti na zidovima pozivali su na 'smrt pederima'. Ekstremno-desničarske organizacije širile su stare laži da su homoseksualci pretnja deci (dok je u stvarnosti, mnogo ozbiljniji seksualni zločin protiv dece onaj koji čine odrasli muškarci protiv devojčica)", ocenio je britanski ambasador.


Прво, откуд он зна да су у питању лажи? Зар никада није чуо за Џон Вејн Гејсија, на пример? И откуд њему за право да оцењује да је злочин мушкарца над девојчицом већи него над дечаком?

Vordsvort je dodao da je razgovarajući sa velikim brojem ljudi stekao utisak da većina misli da povorka ne treba da bude održana, kao i da bi njeno održavanje bilo "nedemokratsko, jer ga većina ne želi".

On je, takođe, podsetio i da su pred povorku neki visoki srpski političari javno govorili da bi bilo bolje da se ona ne održi, a zamenik patrijarha, mitropolit crnogrosko-primorski Amfilohije nazvao je povorku "paradom srama i Sodome i Gomore".


Е јадни наши људи, зар не схватају да је демократија оно што западни амбасадори кажу да јесте? А тек црква! Како се само усусђује да следи своје Свето писмо?

Britanski ambasador je istakao da su i u zapadnoj Evropi sva društva morala da se suoče sa dugotrajnim i ukorenjenim predrasudama i da prođu kroz težak proces njihovog prevazilaženja.


Е, у овом грму лежи зец и захвалан сам британском амбасадору што га је истерао. "Превазилажење предрасуда" (читај: разарање традиционалног друштва) је довело до тога да се католичким агенцијама за усвајање деце забрањује да одбијају да дају децу хомосексуалним паровима или да легално делује паралелни правни систем, исламски шеријат(који хомосексуалцима пресуђује на много гори начин од било чега што би им урадили у Србији). А ово су само две карактеристичне капи из мора мултикултуралистичког релативизма у који некада велика Британија неповратно тоне. Зато је и погрешан приступ "слободе изражавања" према случају "геј-параде", као што и не стоји тврдња да је то безначајан и безопасан догађај. Парада је требало да буде само почетак, након ње би следили нови захтеви да се промовишу прогресивистичке и пост-модерне идеје све док не би било избрисано све оно што Србе чине Србима. Тако је се дешавало и на западу, није он у овакво стање дошао преко ноћи.

А странци ако баш толико воле те параде нека их уприличе код себе. У том смислу поздрављам потез амбасаде Шведске и захваљујем им на још једном у низу доказа о томе ко стоји иза свега.

18.9.09

Шта они заправо хоће?

Недељама се већ прича о тзв. "паради поноса", термин који је заправо само еуфемизам за манифестацију хомосексуалаца. Електронски медији су окупирани изјавама и саопштењима разних невладиника и сличне фауне који ову манифестацију поздрављају као "вид борбе за ускраћена права и слободе". Са друге стране, противници те параде су медијски простор добили стидљиво, само у појединим новинама које су спутане новим законом о информисању и углавном су преко интернета слободно могли да изнесу своје ставове. И поред тога, ови други су успели да привуку далеко већу подршку јавности на своју страну.

Оно што се покрету против педерастије може замерити, међутим, је што, поред истицања стандардних аргумената против хомосексуализма, нису на прави начин раскринкали шта је заправо циљ педера и оних који иза њих стоје.

Хомосексуалци, наиме, тврде да су им ускраћена права зато што су такви какви јесу. Нико да их запита, која су им то права ускраћена? Која права која им гарантује устав Србије не могу да упражњавају зато што су хомосексуалци? Да ли им је ускраћено право гласа, право да буду бирани, право на живот, право на слободу(уколико не врше кривично дело), право на законску заштиту, право на образовање, право на рад, право на здравствену заштиту? Многи од њих тврде да не могу да склопе брак и да усвајају децу. Брак могу да склопе али са особом супротног пола, а усвајање деце није право гарантовано уставом. Право на парадирање своје сексуалне оријентације такође није гарантовано уставом, напротив. Сексуални акти у јавности су порнографија, а она се нигде отворено не пропагира.

Не, овде се не ради о правима. Ако сте пратили иступања представника хомосексуалаца, они врло брзо са терена "борбе за сопствена права" пређу на јадиковке о томе како их "не воле", како им добацују погрдне речи, како је реч "педер" погрда и друго. Једном речју, почну да звуче као деца која се жале да их задиркују у школи. Они хоће да то престане јер не могу да издрже више, а небитно је како ће то да престане. Њихов прави циљ није да задобију ускраћена права већ да силом натерају друге да промене став о њима. А то се једино може постићи рушењем традиционалног морала и друштва.

Парадоксално, али аргументом да је "хомосексуалност ствар избора" хомосексуалци дају за право онима који их презиру да имају такав став. Наиме, анимозитет према особи због нечега на шта он није могао да утиче(раса, етничко порекло, боја коса, очију и слично) је заиста за осуду, али не волети некога због тога што је учинио нешто по сопственом избору, а бити хомосексуалац је по њима ствар избора, је поптуно рационално. Неодобравање неког понашања које настаје по слободном избору и људи којих се тако понашају је природно људско право и уколико се педери буне због тога што ми други то право користимо онда су они ти који нама ускраћују права, а не обрнуто.

Код нас све ово има додатну компоненту. Хомосексуалци су се, да ли свесно или не, нашли на истом задатку рушења традиционалног српског друштва са либералним прогресивцима и земљама у којима та идеологија доминира и које скоро две деценије воде изразито непријатељску политику према српском народу. Стога је противљење паради хомосексуалаца добило димензију одбране националног бића која је чак код неких национално-оријентисаних људи створила утисак да се националне снаге и организације превише троше око ње, да у земљи има много битнијих проблема које треба решавати и да је парада само симптом много веће болести. Такво размишљање је погрешно. Најављена педерска парада није симптом, она је средство и симбол уништавања српског друштва и неопходно је супротставити јој се свим расположивим средствима.

Исто тако се не слажем са онима који виде катастрофично ситуацију уколико националне групе не успеју да разбију параду. Катастрофа би била да не дође ни до каквих протеста против ње, али за неуспех педерске параде би било довољно да се окупи знатно већи број људи који би демонстрирали против, правили буку и јасно ставили до знања педерима да је њихова манифестација непожељна и натерајмо пуну ангажованост полиције на њиховом обезбеђивању. Покажимо да само уз репресивни апарат државе, чије је ангажовање захтевао НВО-сектор и чијем је захтеву промптно удовољено, могу да намећу своју вољу. Од физичког разбијања параде много је битније да осете да је атмосфера у Србији таква да ће још дуго, дуго провести у илегали и да је повремено помаљање из мишје рупе(сваких 8 година отприлике) једино на шта ће моћи да рачунају.

15.9.09

Звиждуци да, али ко је због чега звиждао?

Патетична, агресивна и прекомерна кампања владајуће хијерархије против звиждања француској химни је као што се очекивало постигла супротан ефекат. Љигава и улизичка лакировка о „европским вредностима“ и „химни демократије“ донела је прошле среде салву звиждука када су кренули први тактови, тако да је РТС морао да прибегне старом трику из времена када се звиждало на „Хеј, Словени“ монтаже и гушења звука из позадине и све то уз безочно лажне извештаје о томе како су звиждуци угушени аплаузима.

Цео случај, међутим, поставља нека питања. Да ли су они који су звиждали знали зашто звижде? Или боље, да ли су звиждали из правог разлога, зато што је Француска, поред признавања Косова и Метохије, водила непријатељску политику према српском народу већ деценију и по? Или је све резултат чистог ината? Могуће је и да је у питању најгора могућа варијанта, чист недостатак културе, јер, да се не лажемо, звиждуке су овде доживеле и химне земаља које нам нису непријатељске.

Одговоре на ова питања, верујем да наслућујете. Нико не треба да буде изненађен уколико румунска химна доживи судбину Марсељезе, истина, у доста мањој мери. Једноставно, ова земља полако поприма све могуће облике површности пост-модерног друштва. Звижди се туђој химни, не из разлога што се с правом не воли нека земља(најблаже речено), већ ето, онако, из обести, може им се...

Обест и саможивост су нас управо и довели до ситуације у којој јесмо. Стога су звиждуци француској химни углавном одраз друштва, а не израз неког кохерентног става. Тужно, али истинито.

3.9.09

Кенеди хистерија и у Србији

За очекивати је било да ће медији у САД смрт сенатора Едварда Кенедија искористити за још једну, надајмо се последњу, туру неумерених панегирика на рачун те назови династије. Оно што је мало изненађујуће, чак имајући у виду низак стандард новинарства у Србији, је то што је један недњељни лист одлучио да посвети пажњу Кенедијевој смрти и да му посвети насловну страну као да овде нема никаквих других проблема и као да се његова смрт тиче људи одавде.

Али кад су већ одлучили да то ураде, ја бих да дам неколико података о Кенедијевима овде који се вероватно неће наћи у чланку тих новина(мада, да будем поштен, вероватније би било да се нађу овде него у америчким средствима информисања):

1) оснивач "династије" Џозеф Кенеди је породично богатство стекао шверцујући алкохол у време "прохибиције". Прича се да су се све мафијашке породице са североистока САД снабдевале пићем код њега.

2) Џо Кенеди је дао да се прво затвори у менталну болницу, а затим и лоботомизује рођена ћерка Роуз зато што је био убеђен да је ментално заостала. Несрећна жена је од тога трпела трајне последице и провела је скоро цео живот у вегетативном стању.

3) Џо Кенеди је био нескривени симпатизер Хитлера. Непосредно пре рата постављен је за амбасадора САД у Лондону. Његови про-немачки коментари након што је рат почео су навели Рузвелта да га опозове са функције чак и без формалног захтева британске владе.

4) Избори 1960. на којима је Кенеди победио Никсона зависили су од исхода гласања у држави Илиноис, а исход је одлучен након што је из два округа у околини Чикага у којем је доминирала мафијашка породица "боса" Сема Ђанкане стигло брдо гласачких листића са заокруженим Кенедијевим именом. Нико никада није утврдио да ли је заиста толико људи гласало.

5) Сам Едвард Кенеди је директно одговоран за смрт једне од сарадница, Мери Џо Копечни, након што ју је оставио да се удави у колима која су слетела са моста(а која је он возио) у реку код места Чапаквидик у Масачусетсу. Уместо да одмах позове полицију, Едвард Кенеди је прво позвао своје адвокате, који су са своје стране позвали људе у полицији и судству, а које је клан Кенедијевих деценијама држао у шаци. На руку Кенедијевима је ишло и то што се инцидент десио буквално истовремено када и слетање на Месец, тако да је пажња јавности била заокупљена другим стварима.

Ово је само најужи избор. Тога има још, за неке сте чули(љубависање Џона и Роберта Кенедија са Мерилин Монро), за неке нисте јер их објављују само алтернативни сајтови у Америци. Али утешите макар мало чињеницом да успињање мрачних ликова до врха није само српска специјалност.

2.9.09

Само да знате...

Још увек пишем! И писаћу! Ваш закон овде не важи, бандо издајничка лоповска!