15.11.09

Вјечнаја памјат

Патријарх Српске православне цркве Павле, 1914-2009



Господе, подари слуги Своме, а патријарху нашем Царство небеско. Нека му је вечна слава.

10.11.09

На кога су наши властодршци такви?

Пас и газда временом почињу да личе, неки кажу и физички, али по особинама свакако. Већ годинама разни облици пост-модерних суицидалних идеологија владају Србијо, а њихови експоненти се просто утркују у томе ко ће више да наштети српском народу и искаже верност новој утопији. Често је то добијало потпуно гротескне облике. Многи су се питали да ли игде на свету има таква власт.

Реакције америчких званичника и медија на масакр у Форт Худу показују да по том питању нисмо измислили топлу воду. Починилац масакра Нидал Хасан је дао многобројне индиције да је способан и вољан да почини тако нешто као и мотиве за то. Само је још требало да закупи рекламно време на локалним телевизијама! И поред овога, надлежне институције нису реаговале превентивно, а многи чак нису ни пријавили овакво понашање Нидала Хасана из страха да их неко не би обележио као "расисте" и "исламофобе". Након што се инцидент десио сви чине скоро све како би заташкали прави мотив овог масовног убиства, дајући разна психолошка објашњења у којима чак и измишљају нове болести(да ли је неко чуо за пре-трауматски стрес синдром?).

Најдаље је, међутим, отишао начелник штаба копнене војске САД, генерал Кејси. Ево његовог бисера:

Наша етничка разноврсност, не само у војсци, већ и у целој земљи, је наша снага. Колико год да је ова трагедија била ужасна, уколико разноврсност такође буде жртва, она ће постати још гора.


Ето, то је суштина глобалистичког либерализма и прогресивизма. "Разноврсност" је врховна и једнио важна вредност, оно на чији се олтар морају поднети жртве, чак и људске. Кога је још брига за жртве масакра и њихове породице, које, узгред буди речено, ниједна медијска кућа до сада није интервјуисала јер су превше заузети "проналажењем правог мотива", односно његовим заташкавањем.

Амерички блогер Лоренс Остер је упоредио ову изјаву са тирадом Гонериле, ћерке краља Лира из истоимене Шекспирове драме, у којој она у потпуно хиперболичном маниру покушава да изрази своју љубав према оцу. Разлика између њих је, по мени, што је Гонерила, како се испоставило, била неискрена док Кејси заиста верује у то што прича. А то је најгоре од свега.

Више, дакле, не треба да будемо изненађени понашањем Тадића и његове клике. Након толиких година у служби "прогресиваца" чудо би било и да се понаша икако другачије.