30.12.09

Све најбоље у 2010

Ето, догађаји у приватном животу нису дали да блогујем чешће у децембру. Жена је имала неке проблеме у трудноћи који су сада или отклоњени или нису више толико озбиљни али у данима када смо сазнали за њих свакако да ми одржавање блога није било високо на листи приоритета. Нову годину и Божић ће провести код куће уместо у болници где је била претходних десетак дана, што је, надам се, добар знак за наредни период.

Све најбоље вам желим у 2010.

8.12.09

Вождовачка халабука

Нисам из принципа хтео да коментаришем изборе на Вождовцу због чињенице да су им скоро сви дали значај који је далеко од реалног. Нешто су ови избори ипак показали и дали извесне позитивне ноте које би да прокоментаришем.

Прво, више ни "бели шенген" не помаже "жутима". Људи ипак схватају да су они зло за ову државу и да морају да оду.О томе говори чињеница да је СНС победила отприлике за онолико колико је више изашло на изобре него прошли пут, што говори зашто људи не излазе на изборе(то се односи и на власт и на ове друге).

Друго је чињеница да ЛДП није прешао цензус и да ће њихова нихилистичка и инхерентно антисрпска политика бити дефинитивно потиснута на маргину, а надам се ускоро и ван граница људске пристојности.

Нова власт, наравно, неће ништа променити, не само зато што се у суштини залаже за исто што и власт и што их углавном финансирају исти људи већ и зато што је њихов начин рада прилагођен накарадном систему и начину размишљања створеним од 2000 наовамо. Своју "победу" напредњаци треба да захвале пре свега бахатошћу владајуће коалиције, а не неком својом способношћу, изузев оном да се маркетиншки представе(или да буду представљени) као најјача алтернатива ДС. Гласови за њих су скоро искључиво гласови против власти, један протест против разарања друштва које ДС систематски врши већ 9 година и који је на жалост упућен на погрешну адресу.

"Напредњаци", наиме, немају намеру ништа да промене. Њихово схватање политике не иде даље од најновије "намештене" анкете. Чак и када би они хтели да опозову најдеструктивније мере "жуте" политике неће смети то да ураде јер би то штетило њиховом "медијском имиџу" за који се толико брину, због којег су и напустили окриље СРС и што их у потпуности чини странком пост-модернистичког бесмисла који се Србији све више и агресивније намеће и од којег Срби коначно, по свему судећи, почињу да желе да се ослободе. Када би "напредњаци" заиста слушали обичне људе, а не медије и "финансијере" схватили би одакле ветар заиста дува.

Овако, можда је најбољи опис ових избора и уопште стања у Србији дао Ђорђе Вукадиновић:

Вождовац није Србија, али би Србија лако могла постати Вождовац. Јалово поприште бесмисленог партијског надгорњавања, личног и политичког инаџијства, интереса и сујете. А онда више неће ни бити нарочито важно ко је победио.

3.12.09

"Вратићемо младе стручњаке присиљене да оду 90-тих"

Хоће, како да неће...

Видели су да је "извоз памети" уносан посао па су одлучили да се мало уграде у њега. Већ можемо да замислимо по ком критеријуму ће се одређивати ти који ће да иду. А и сам по себи је споразум криминал, да неко као званичну политику прогласи слање образованих људи у иностранство да остану тамо и тиме фактички сведе сопствену државу на академску базу других, то може само неко потпуно поремећен или изузетно злонамеран. Бирајте шта су од ова два жути.

1.12.09

Не уједињена опозиција већ револуционарна организација

Пре извесног времена сам на нету наишао на један текст једног америчког блогера, присталице републиканаца и противника Обаме(између осталих ствари) који је анализирао актуелни политички тренутак и изнео зашто републиканци за сада не могу да капитализују тешкоће у којима се налази Обама и зашто су у блиској прошлости резултати владавине републиканаца били слаби. По њему, главни проблем је у томе што се републиканци који се представљају као конзервативна партија управо тако и понашају, односно труде се да одрже статус кво па ма какав он био. То укључује и задржавање на снази свих законских аката који су демократе, партија одавно под утицајем глобалистичких либерала, изгласале од којих су многи фундаментално променили америчко друштво нагоре. Овакав начин владавине и деловања по аутору једноставно нема сврху. Промене у начину управљања текућим питањима као што су економија и спољна политика су бесмислене уколико на унутрашњем друштвеном плану влада и даље парадигма настала као плод либералних закона и мера. Аутор предлаже да републиканци уместо конзервативне постану револуционарна партија и посвете се деловању које би довело до опозива свих или већине либералних закона који су штетно утицали на Америку.

Читајући овај чланак и присећајући се сличних тврдњи од других аутора нисам могао да не закључим да је анализа пун погодак. Вероватно би до сличног закључка дошао и раније да, као већина нас, немам одређену предрасуду према термину "револуција" који најчешће везујем за ону француску или, још горе, бољшевичку које су обе били крвави насилни преврати праћени бројним злочинима. Револуција, међутим, не значи увек обавезно насилни преврат нити се увек дешава од данас до сутра већ може бити и мало дужи и неприметнији процес промене друштва.

Заиста, највећи проблем националних партија(правих и оних који то претендују да буду) у Србији је што већина њих саме себе дефинишу као "конзервативне" и што у буквалном смислу те речи чувају статус кво односно делују у оквиру друштвених ортодоксија наметнутих од стране транснационалних прогресивиста оличених у булументи око ДС и што не доводе у питање друштвене норме наметнуте од стране истих. У таквој ситуацији сви њихови напори су у коначном исходу осуђени на неуспех, чак и ако би дошло до уједињења тих организација и њихове победе на изборима и преузимања власти. Таква наводно патриотска власт, која би наставила да делује у оквирима које су задали "транзисти", би била или импотентна или не би представљала никакву битну промену у односу на претходну.

Свака организација или коалиција која би претендовала на рушење жуте власти морала би да има као било отворено било увијено прокламовани циљ поништавање "транзистичких" аката који су усмерени на рушење традиционалног српског друштва и да по преузимању власти у том правцу и делује. Претходно се мора створити свест код незадовољних људи да су управо ти акти и систем настао из њих у корену свих њихових проблема. Како? Можемо учити од револуционарних организација из прошлости, па и од бољшевика, не треба ту измишљати никакву топлу воду. У сваком случају "конзервативизам" у изворном смислу као очување тренутних друштвених вредности и односа не одговара ситуацији и мора бити напуштен као начин деловања.