19.3.10

Месец дана

Наравно, видите и сами да је протекло знатно више од мог последњег јављања тако да се ова забелешка не односи на дужину моје најновије паузе. Наиме, од пре тачно месец дана се налазим у новој улози, улози оца. Стигла је на свет једна мала девојчица. Било је помало перипетија на путу али све је добро што се добро заврши, како би рекао Шекспир. Полако али сигурно се навикавам на нови живот који, верујте ми, има за сада мало тога у вези са старим. Неке старе рутине сам већ избацио, друге ћу тек морати, а још ћу многе нове морати да прихватим. Оно што ми је било необично је што одмах од почетка нисам био преплављен осећањима али сада након месец дана могу рећи да сам се потпуно сродио са ћеркицом и да спремно улазим у период који ме чека, а који ће трајати безмало до краја мог живота. Шта ће испасти од свега, видећемо. Гаранција нема, треба се надати најбољем.

А блоговање, кад буде биће...

5.2.10

Коначно неко да га постави на место

Јел'вам већ мука од силних познатих личности који хоће да прошире своје круг деловања којекаквим активизмом(а који најчешће немају појма о стварима о којима причају_) и њихових "добронамерних савета"? Е па, нисте једини, а на сву срећу има и ко да то каже јавно.

Док ово пишем у позадини иде "Hard as a Rock"!

20.1.10

Поуке

Обично не коментаришем природне катастрофе и оно што се дешава око њих јер то сматрам неприличним па и неукусним. Морам, ипак, да направим изузетак овог пута јер колега Сиви Соко има јако добар текст о земљотресу у Хаитију.

Бићу тако слободан да напишем поуке из тог текста, онако како сам их ја схватио. Скоро читав један век стране окупације, доминације и зависности од стране помоћи створило је културу зависности, лењости и паразитизма међу становништвом Хаитија које је, у тренутку када су се институције које су се бринуле о његовим потребама потпуно распале, потпуно неспособно да функционише на иоле цивилизован начин. Политичке елите које говоре како народу "нема живота без помоћи са стране" су највећи непријатељи тог народа јер они тиме на дужи рок спутавају па и уништавају његове способности да функционише и његове таленте. Мислите да се Хаити овде не може догодити? Варате се!

Јесам ли у праву?

13.1.10

Евроунијаћење

Јесу убијали свештенике, рушили цркве, забрањивали славе и на многе друге начине прогањали Српску православну цркву али чак су и комесари КПЈ и Удбе знали да постоји граница преко које не смеју да иду. Комесари ЕУ-партије немају таквих (ни било којих других) скрупула, што јасно показује најновији текст Слободана Антонића.

Сама чињеница да су евроунијати кренули у офанзиву на СПЦ није никакво изненађење. Оно што је, међутим, шокантно је потпуна транспарентност у томе шта су аргументи и циљеви најновије кампање да се "реформише црквени календар". Више се ни не покушавају политички клишеи о "интеграцијама" и "хватању корака са светом" и сличне будалаштине прикрити квазистручним псеудо-верским терминима, иде се директно на циљну равнину. Та дружина се толико осилила да чак нема довољно образа ни да сачека избор новог патријарха већ се безочно и безобзирно намеће обезглављеној Цркви.

Ја признајем да нисам много стручан по питању црквеног календара и потребе да се он реформише и какве би то последице имало по вернике и друштво у целини. Али питање календара је овим превазишло ускоцрквене и верске оквире и постало је питање идентитета и његовог очувања испред најезде ЕУ-хорди. Надам се да ће у СПЦ бити слуха за тренутак и да ће се, уколико до реформе црквеног календара и дође, она бити искључиво резултат одлуке црквеног и народног сабора, а не декрет настао под притиском дневнополитичких и идеолошких потреба и да ће та реформа, ако за њом има потребе, наступити тек када се разни Туцићи и Ђорђевићи скину Цркви са грбаче. Ако ни због чега, онда таквима у инат.

7.1.10

Христос се роди!



И гле, глас с неба који говори: Ово је Син мој љубазни који је по мојој вољи. - Мат. 3:17